Из материнских груди ноћне таме
У последњој секунди моје наде
у пламен као дрво прелазим
Покретом рукe кроз ваздух.
Та ватра ме у чвор везује
И шаље преко мора
Самотворним
Даљинама.
Колебам се у страшном звуку
Пропелера ледоломаца.
Вјетрови са сјевера
Враћају ме на југ
Облацима.
Стојим на зениту
Обојен у тачност.
Подне је.
Молим те , окрени се.
Зима ће доћи опет иста
И прошити ме концем
Ескимских долина.
Не враћај ме
Тамо гдје не дишем словом.
Баци ме у кавез гладним лавовима.
Pročitajte i:
