Natalija Ž. Živković: U aorti mog srca (Bijelo Polje 2009 – prva nagrada)

Filed under: Bijelo polje 2009,nagrađeni radovi |

Poezija iz zbirke “U aorti mog srca” – (prva) “Nagrada Risto Ratković za mlade autore” 2009:

Udah II

Biće sam iz Prirode. Kada koraknem, udišem.

Na fakultetu, u prodavnici, udišem.

***

Ova čovečica blesava je. Ne vidi:  Svet je u strukturama.

Ne shvata: fontana. Kaže: „ kamen oblikovan iz kog izlazi voda“

Ne razume: ne postoji „kac-rukavica“

Između predmeta jasna je: granica.

Ne navlači se i kaciga i rukavica

Ne postoji: pola-kaciga

pola-rukavica.

Ova čovečica blesava je. Ne vidi: Svet je u strukturama.

Misli: onakav je kakvim ga ugleda odojče

kad krikne, udahne vazduh.

Udah III

Prašina se hvata za nogavicu

Znači: Jesam

Zaslepljuje svetlost dana

Osmehujem se: Jesam

***

Dok njihala sam se na ljuljašci u visine goleme ugledala sam

baš tad stvarane predele

Puno toga raznog i

taj prašnjav drum.

Videh i  – „Jesu“: „Mnogi ljudi koje nikada nisam upoznala“

Na primer, Neko Nepoznat veseli se s „decama“ iza

predalekih prozora…

***

Kartu moju na sto:

– nisam još stigla da

crvljam u zatvoru.

– nisam još stigla

da kockarka budem.

– nisam stigla

da budem svirač orgulja.

– nisam stigla

da bez noge budem.

– nisam stigla da imam osmoro dece ili

jedno.

– nisam stigla da budem

„neka Todora“.

Na primer.

Druge stvari dobre i loše što stigle me

odsmejah il` otplakah

što jače.

Ovako: Udahnem.

Vreme je: Sadašnje.

***

Telo nam je, dragi, poklonjeno

toplo, sve starije

I, dragi,

poklonjene boje

I,dragi, dva postoje Sveta:

Ovaj, i Savršen

Kad udahnemo, dragi, tada se zahvaljujemo.

Udah IV

U suvoj konstanti postojanja
bućkali smo varijacije:
zavezali mašnu
lutalici besnoj
na obodu mosta
oglodali koske i
zagrizavši vetar
trčali duž ograde

Svi udovi k’o gromom smrskani u komade.

osećajući kako
tkivo jecajući zarasta
ustajemo na nove, staklene noge

Kad nije moglo drugačije
da postanemo što smo želeli:

oni što pri rođenju su udahnuli.

* O autorki: Natalija Ž. Živković (1982, Beograd) je pesnikinja i video autorka, koja prepliće oblasti književnosti i videa.

Zbirka  poezije „U aorti mog srca“ objavljena u izdanju festivala „Ratkovićeve večeri poezije“ (2010, Bijelo Polje), kao rukopis nagrađen (prvom) „Nagradom Risto Ratković za mlade autore“ u konkurenciji regiona nekadašnje Jugoslavije.

Autorka je omnibusa „Video V. Poezija“, sedam kratkih filmova zasnovanih na pesmama iz zbirke „U aorti mog srca“. Filmovi su prikazivani na filmskim i književnim festivalima u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH, kao i na RTV Vranje u vidu serijala.

Poetski filmovi:

Udah http://www.youtube.com/watch?v=xqvXz6P3n1o

Nauka o ulicihttp://www.youtube.com/watch?v=zjhZbLTgp0s

Više puta finalistkinja nekoliko festivala mladih pesnika u konkurenciji regiona nekadašnje Jugoslavije. Uži izbor za nagradu „Mladi Dis“. Dramski komad „Smrt i život Aleksandra Puškina“ izveden u Ruskom domu, Bgd. Objavila elektronski roman za tinejdžere „Putujuće pozorište Genijalci“.

Objavljivana u književnim časopisima, zbornicima i antologiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*