24.8 C
Belgrade
24/06/2024
Miroljub Todorović Presing izdavaštvo Srbija zemlja

Miroljub Todorović – Itaka

U prodaji je knjiga Miroljuba Todorovića-Itaka, snažno delo avangardne, signalističke kratke priče, priče slike, snoviđenja, sve na jednom mestu

Plodni autor proze i poezije, stvaralac i autor signalističkih koreka, Miroljub Todorović (Skoplje, 1940) se u svojoj knjizi pozbavaio kako snovima, snoviđenjima tako i neobičnom, kratkom formom kratke priče. Ova forma se mođe vezati za još jedan avangardni pravac – oberiutizam kojem je pripadao i slavni Danil Harms. i, baš kao Harmsovi „Slučajevi“, tako su i Todorovićeve priče sabijene, efektne, duhovite, ponekad i jezive. Ne manjka im ni paralela s našom književnošću ni erudicije. Valja napomenuti da je Todorović poznat Presingovim čitaocima i kao priređivač antologije signalističke poezije te da ova knjige, sa zanimljivim, montipajtonovskim ilustracijama koje prate radove, neće iznenaditi one koji su poznavaoci njegovog dela. Što se drugih tiče, možemo im samo toplo preporučiti da se upoznaju sa Todorovićevim delom.

Više informacija o knjizi može se dobiti putem mejla: kr.presing@gmail.com

VOZ

Hodam kroz planinsku pustaru prekrivenu snegom. Nebo je sivo bez trunke oblaka. Celim prostorom vlada ledena, uznemirujuća tišina. Čudno je, ne osećam hladnoću ali mi je čitavo telo malaksalo od dugog, neprekidnog hoda. Teško izvlačim noge iz raskvašenog snega. Znam da moram da dođem do železničke stanice gde me čeka voz. Voz, za koji ne znam gde će me odvesti.
Počinje da se smrkava. I pored snežne beline put je sve manje vidljiv. Teško dišući ubrzavam hod…Odjednom nađem se na nekakvom grebenu, litici. Stene kao nožem presečene. Ispod mene je tamni ambis. Na dnu ambisa železnička stanica bleštavo osvetljena. Na stanici voz.

NASTUPILA SU EL-VREMENA
U osinjaku ljutom. Tamo gde vatra ne greje. Sestre-munje pevaju ti nad glavom. Dvorac vijugav poput zmije pred nama je.
Nastupila su El-vremena. Duh tvoj nadzvezdani smetove naroda valja kroz Azbuku. Sve je tu čak i bogovi – utvare u tami.
Kralju Vremena, ti koji si već ušao u grad budućnosti i raskrčio zvezdanim ralom ledine jezika, probudi nas da i mi čujemo trubu Marsovaca.

KUKU, POSTAJEM BOG!
Tokom opsade Jerusalima, u Judejskom ratu, rimske legije su za cara proglasile svog vojskovođu Vespazijana koji je okončao ustanak Judejaca.
Vespazijanova vladavina nije bila duga ali je bila uspešna. Ugušio je pobune, osnažio carstvo posle krvavog građanskog rata, popunio državnu blagajnu koja je bila ispražnjena Neronovim rasipništvom. Ovaj car nije poticao iz redova rimske aristokratije kao njegovi prethodnici. Nije voleo raskoš i sjaj. Bio je energičan i strog, jednostavan i pristupačan kako u državnim poslovima, tako i u privatnom životu. Iako je činio sve da ojača carsku vlast na verski običaj da se carevi posle smrti obogotvore, proglašavaju za bogove gledao je sa ironijom.
Pri kraju života, bolestan, osećajući da mu se približava smrt izjavio je: „Kuku, postajem bog!“

KNjIŽEVNO POSELO

U stanu kod prijatelja književno poselo. Okupljena je generacija pisaca iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Bučno je. Glavnu reč vode prozni pisac D. K. i pesnik Lj. S. Pričaju o svojim doživljajima, životnim, književnim, studentskoj pobuni 1968.
Nedaleko od mene sedi žena, inteligentnog lica, visokog čela, krupnih očiju, sva odevena u crno. U jednom trenutku dok pesnik Lj. S. sa velikom dozom humora priča o jednoj svojoj ljubavnoj dogodovštini, ona ustaje, obraća se pesniku, i glasno uzvikuje: „Ti si moj muž!“ Pesnik, iznenađen, zatečen i krajnje zbunjen odvraća: „Ja vas ne poznajem. Ko ste vi?“ Žena još glasnije ponavlja: „Ti si moj muž!“ „Ti si moj muž!“, a onda počne histerično da plače.
Društvu je ovo zanimljivo. Počinje ras-
prava. Jedni navijaju za ženu, tvrdeći da je poznaju i da govori istinu, drugi su za pesnika. Svađa postaje sve žustrija, uz poneku psovku, a zatim nastane tuča. U tuči, ne znam ni kako ni zašto, izvučem deblji kraj sa nekoliko udaraca u glavu koji me probude.

DRUMOVNIČE NAŠ
Oblaci plove. Zvezde sijaju. Otvara nam kapije raja najstariji sin Perunov. Žar požude nas otkriva. Krvavi poljupci na usnama. Gde je tajna rođenja? Gde otkrovenje? U razmračju sećanja. U podivljalom jeziku. Dan šesti još nije osvanuo. U očima nam tama i gorčina. Žurimo ka tajnovitom sunčaniku. Neželjen pamtivek je za nama. Crvena modrica smrti je na tvom licu. Zov tamnila. U borbi sa silama nemerljivim. Drumovniče naš. Umireš od prskanja damara.

Slične vesti