Књига ,,Цегер пун љубави“ изашла је прошле године. Тематски јој је претходила књига ,,Уз музику коју волите“ књига приповедака инспирисаних музиком. Обе су, како је то аутор срочио ,,књиге предаха“ , објављене између научних студија и условно речено ,,тежих“ књига. У књизи ,,Цегер пун љубави“наратор кроз приче о другима и себи настоји да укаже на нека значајна животна питања, да их осветли и да нам могуће одговоре.
Рецензент књиге, Милован Витезовић је записао да би се књига уместо ,,Цегер пун љубави“ могла звати и ,,Цегер пун прича о љубави“. Додајем да би у поднаслову могло писати да је ово књига о сусретима са необичним, драгим, духовитим, али и мудрим људима и о размени дарова у различитим видовима.
Приповетка која отвара књигу иуводи нас у њен свет је ,,Цегер госпође Јелене Тодоровић“, односно прича о причању, о насушној потреби за причом.[1] Цегер је само оквир приче, средство за постизање циља, пијаца и куповина су у другом плану, оне су окидач , а често и неким јунацима Матицкијевих прича изговор за дружење. Судбина цегера је занимљива. Њега је госпођа Јелена донела у Беч а са њим и вршачки обичај посете пијаци. Чин одласка на пијацу је свечани чин, а куповина и разговор са пијачним светом ритуал неке заборављене религије. Чудесни цегер из ког извиру приче нема дно, као што ни прича нема крај. Уводна приповетка је уједно и сведочанство о уласку у свет пијаце тада младог асистента а госпођа Јелена је медијатор који га уводи , и који му касније, након смрти, шаље цегер на поклон. Она као да му даје аманет да настави са пијачним ритуалима а цегер се најзад враћа коренима, у Србију, одакле и потиче овај обред. Цегер је имао чудесну судбину: путовао је од Вршца до Беча и најзад до Београда. С обзиром да га често повезују са зрелим добом, старошћу, пијацом и наравно причом, можемо претпоставити да је стигао у право време. Наратор тврди да је цегер вечан као уосталом и љубав и приче о њој.
,,И кад све повадим, дуго се загледам у дубину пијачног цегера. Никако му не могу дно сагледати.“ Како истиче, приче о љубави му продужавају век.“[2]
Композиција књиге је интересантна. ,,Цегер пун љубави“ састоји се од два дела, с тим да има уводну причу и завршну песму. У првом делу налазе се приповетке чија су тема сусрети са људима који посећују и пазаре на Бајлонијевој пијаци. То су приче настале при доласку на пијацу, током куповине, приче из одласка са пијаце, из трамваја. Можда најбољу слику омиљене нараторове пијаце налазимо у приповетки ,,Причест“. Приповедач је илустровао топле, пријатељске односе продаваца са пијаце. Подсетимо се да се ради о раној закусци, односно о обедовању сардине и вруће лепиње пре доручка.
,,Гледам у чудесну гозбу, налик причешћу. Петоро продаваца једе једну конзерву. Ћуте и једу, у причесној тишини.“[3]
Приповедач портретише људе са пијаце препричавајући разговоре или сегменте разговора са њима, који су само наизглед обични разговори људи са пијаце, а у ствари нам представља мноштвочудних, мудрих разговора и сложених међуљудских односа. Важан елемент овог дела су Цигани који су незобилазани чланови митологије пијаце и јунаци неколико приповедака ове књиге. У првом плану је Циганин са којим наратор успоставља необичан однос који се заснива и завршава на једној пукој реченици-узречици. Описује га као неповерљивог, као човека који поседује мимикрију. ,,Сад га видиш, сад га не видиш.“[4] Необичан однос између њега и Циганина продавца се убрзо продубљује и прелази на виши ниво у причи ,,Јесен на Бајлонијевој пијаци“. Циганин износи своје схватање живота и његове организације.
,,Цео је свет једна пијаца, да ти купиш од мене, ја од тебе. Ти купиш мене, ја купим тебе, они купе нас.“[5]
У неким приповеткама главни јунаци су циганска деца и жене, а лик Циганина који продаје вруће лепиње јавља се у готово свакој приповетки као што је и присутан на свакој пијаци. Наратор ће сазнати како то Цигани рачунају време, чуће о феномену званом Циганска година која је дужа од обичне, календарске па зато Цигани краће живе, објасниће му жена тајанственог продавца.
Износећи туђе исповести, наратор не жели да се сакрије већ нам кроз туђе приче прича и своје. Као на пример у приповетки о времешном боксеру Џакули који нараста и поново постаје симбол за борбу.
Приповетка ,,Вршна пијачна торба“ једна је од најбољих. У њој приповедач среће истомишљеницу која ће артикулисати оно што он није рекао о Бајлонијевој пијаци. Госпођа која враћа празну торбу кући истиче да јој је торба заправо пуна, али ова прича има још један циљ – да потврди основни постулат, идеју ове књиге, а то је да прича и љубав имају лековито, регенеришуће дејство.
У ,,Три ратна писма кћери“ приповеткама у епистоларној форми исказане су најтананије родитељске емоције у три кратка писма (цедуљице остављене после пијаце а пре одласка на посао) , поетично написане са благим примесама хумора, бриге и разумевања. Последње две приповетке првог дела књиге граде компактну целину. У првој ,,Резање колача“ пијаца је само ,,изговор“ окосница приче. Права прича је повратак традицији кроз обред пресецања славског колача током ког наратор слушајући себе препознаје глас свог оца. То је онај моменат када родитељи проговарају кроз децу. Следећа приповетка ,,Прво патријархово чудо“ је прича о повратку вере, о снази молитве у контекстури патријархове сахране.
Други део књиге је хетероген, мотивски разновсан а топоси су такође различити. За разлику од првог дела књиге где се све догађа у Београду на Бајлонијевој пијаци, приповетке овог дела књиге су ,,записи са путовања“. Најдуховитија прича је свакако ,,Секс и керамика“ контрадикторног наслова која почиње овако:
,,-Какве везе има керамика са сексом-пита ме жена, онако узгред уз кафу. Не волим када ме жена нешто пита уз кафу. Увек извучем дебљи крај. Реч по реч, па откријем све шта ми се мота по глави.“[6]
Овај део може да стоји засебно као кратка форма, виц. Приповетка о карамици и реновирању стана је само палимсест испод ког се налази неколико прича о мушко-женским односима, па на крају је и прича о пару који разговара уз кафу. Жена користи прилику да ,,пецне“ мужа и суптилно му стави до знања шта јој смета. Сличну тематику и сентибилитет, као и духовитост поседују и приповетке ,,Улица јоргована“ и ,,Ми крадемо време“. Посреди је прича о старости која је лајт мотив књиге. Цветање јоргована представља буђење бића и поглед на живот из друге перспективе. Мотив украденог времена је развијен у причи ,,Ми крадемо време“ и доведен до савршенства.
Постоје приповетке које су настале уз ,,музику коју волите“ и у овој књизи. Музика је подлога, инспирација за причу у приповетки ,,Село за крај“ у којој је обрађен мотив пропадања села али и повратак коренима и детињству. Исто је чинио и Иван Галеб у зрелом добу, у болници. Неке приповетке се одвијају на пијацама ван Београда на пример ,,Златиборски мед“ на Златиборској пијаци а ,,Вез“ на Ровинској пијаци. Наратор посећује пијаце и тргове, иде у просторе пуне људи јер је на њима живот и забава а људи на пијацама комуницирају отворено, искрено, непосредно.
Приповетка која затвара књигу а која је уједно и круна је ,,Растајање са Елвиром“. Ово је најлепша прича о љубави, о растајању са девојком у коју је приповедач дугобиозагледан, која је волела жуто цвеће. Иницира је прича о куповини панталона а испод се налази стара прича о Елвира из прошлости, и прича о необичном познанству са кројачицом која поседује њене особине, али и другачију врсту доброте карактеристичну за људе из унутрашњости. Најемотивнија је и проговара о оном тренутку спајања два града, прошлости и садашњости, и о моменту препознавања драге особе у другој.
,,Цегер пун љубави“ се завршава одјавном шпицом као у филму. Све је сликовито, пластично, живописно готово филмски предочено тако да одјава у потпуности одговара. Лексика је занимљива за анализу, постоји велики број архаичних речи, елемената народног говора. Додала бих да је стил којим је писана књига пријемчљив, емотиван, снажан. Писана је и женским и мушким писмом, писац поседује оба сензибилитета што је по речима Милорада Павића, одлика само великих, истинских уметника.
Марија Пргомеља
[1] Сетимо се да је ову тезу утемељио велики Иво Андрић.
[2] Миодраг Матицки, Цегер пун љубави, Чигоја штампа, Београд, 2013, стр. 8.
[3] Наведено дело, стр. 16.
[4] Исто, стр. 20.
[5] Исто, стр. 33.
[6] Наведено дело, стр. 49.
Pročitajte i:
