Milica Đokić Nikolić: Pogrešna procena (Banatsko Pero 2013 – Prva nagrada)

Filed under: Banatsko Pero 2013,nagrađeni radovi,region |

klavirOvoliko reči nisam video u životu. Otvoriću oči i sve će nestati. Ono što vidim sa unutrašnje strane kapaka je ceo moj život. Otvoriću oči, i ništa neće nestati. Naprotiv, biće još gore. 
Kolebao sam se između dve podjednako neprihvatljive mogućnosti. Kroz prostorije sna, zatvarajući vrata za sobom, još jednom mi je pobegao ključni akord. Dan je ipak morao da počne. Dan za vucaranje ulicama, za hodanje po barama i ogledanje u izlozima. Ptice i ljudi su odavno bili na nogama i tražili mrvice. Video sam odmah da sunce ne putuje, nebo je bilo belo, a sa prozora su visile ivice jorgana. Poštapao sam se sklopljenim kišobranom i povremeno udarao o žardinjere. Dok sam ulazio u zgradu čuo sam kako u haustoru laju psi. To mi je ličilo na aplauz koji sam sinoć dobio. 

Seo sam, kao svaki dan već dvadeset i dve godine za svoju crnu, prepariranu, sjajnu životinju. Kao dečak sam odustajao od klavira. Setio sam se poda od trulih dasaka i zelenih vrata u muzičkoj školi. Profesor klavira mirisao je na buđ i kolonjsku vodu, mislio sam da to miriše muzika. I moje sviranje bilo je plesnjivo i staračko, odraslima se sviđalo. Imalo je tačnost i odanost mehaničke lutke. Setio sam se da sam dok su drugi vežbali gledao u počađavelu paučinu. Pauk iz ćoška jeo je tonove da bi od njih pleo mrežu. Mogao sam da vidim kako nožicama pravi veličanstvenu, gluvu simfoniju. 
Savio sam glavu i ukrstio prste. Napravio sam pet grbavih mostova od kostiju i srušio ih. Vraćao mi se osećaj straha i budnosti, hodao sam po ivici noža. Danas počinjem otvoreni rat! 

Spustio sam ruke na dirke i pritisnuo ih sve odjednom. Dummm! Žice su vibrirale, eho je zaposeo šupljinu, drvo se opiralo. Ton se proširio zrakasto, od centra do ćoškova sobe. 

Počeo sam Šopenovom polonezom. Svirao sam je mnogo puta, ali nikada tako dobro. C-moll. Video sam, pod zatvorenim kapcima dren, i veliko lišće kako se pripija uz prozore. Posle časova gađali smo se kestenjem. Veliki luk – E-moll, i ja sam već mladić, sa neprikosnovenim talogom detinjstva. Lica su me pratila kao bezglasna lelujava horda. 

Počeo sam da sviram delove kompozicije koju nisam nikad mogao da ulovim. Vreme je moglo da stane u kaplju iz česme koja se teško i besomučno izdužuje dok ne upadne u čašu. Ipak, bilo je ispresecano na bezbroj ritmičkih jedinica i pulsiralo je u nizu tonova: video sam ruševno stepenište, mehure u ledu, blesak zuba. Veliki beli trag u belom snegu. 
Između dva treptaja svetovi su bučno disali. Svakim tonom sam se sve više zaplitao u finu, modru kučinu, obrćući se oko svoje ose. Brisao sam i brisao godine neprepoznavanja. U mom čestom snu ruke mi nikad više neće biti prazne. Melodija me je silovito vukla snovidnim ulicama, držao sam je za uzde dok me je provlačila kroz pukotine na zidu, kroz ključaonice, iglene uši. Njen galop bio je zaglušujuć, nisam stizao da dišem. 
Završio sam u krešendu. Slaveći pobedu gore na najboljoj osmatračnici, gledao sam sa prezirom zvuk kako odlazi, puzeći. A onda je postalo užasno tiho, toliko tiho da sam morao da zadržavam dah. Nisam se micao sedeći na samoj ivici stolice. 
Odjednom, čuo sam oštricu senke kako pada tik pored mog uva. Osetio sam da mi se košulja kvasi. U samrtnom strahu, u polumraku, spustio sam glavu i video – na mojim grudima blistala je prostrana rana tišine. 

 

Milica Đokić Nikolić, rođena 1984. u Kosovskoj Mitrovici. Završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, odsek Opšta književnost i teorija književnosti. Živi u Novom Sadu.
Autor objavljenih radova, prikaza i priča:
„Umetnost subverzije: Fantastika u Kortasarovim pričama i Pinčonovom romanu Objava broja 49“ u : Interkulturalnost, Br.5, Časopis Zavoda za kulturu Vojvodine (2013), (M53), 
„Mi“ u: Crte i reze br.5,2013.
„Mi“ u: Odakle zovem, Najbolje priče u 2013, KARVER 
„Pogrešna procena“ i „Tragači“ u: Perivoj omeđenih šimšira, Zbornik nagrađenih radova, Žitište 2013. 
„Fantastično stradanje Artutovo“ u: TXT časopisu za književnost i teoriju književnosti
Pisala filmske prikaze za časopis „Time Out “, Beograd (2009). 
Objavila rad u časopisu za književnost, umetnost i kulturu „Sveske“, br.92-93 (2009). 
Pisala prikaze knjiga i kritiku za “Mrežu kreativnih ljudi” i Književni list (2006)
Objavila kratke priče na međunarodnom književnom projektu „Litkon“, 2007. 
Prevela roman sa engleskog na srpski: The Top Five Regrets of the Dying Bronnie Ware – Pet najvećih žaljenja, Broni Ver, Prometej, 2013.
Zastupljena u Temišvarskom zborniku i najnovijem broju Ulaznice koji su u pripremi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*