Milana Ljubisavljević: tri pesme („Nemiri“ 2012 – treće mesto)

Filed under: nagrađeni radovi,Nemiri 2012,region |

Senke u noći

I večeras je padala kiša
nakvašena zemlja
ledila je žeđ
na mojim osušenim usnama
reči zarivene u oblake
ponovo behu neuhvatljive
ali jedna tajna
mene sa zemljom spaja
dok je gnječim kolenima
sa zglobom ruke
zavezanim za zrak zvezde.
Vazduh svojom težinom pritiska
miris vlažnog tla na meni.
Moja senka na obližnjoj steni
svedok je skrivenih slabosti
u senovitim oblastima straha
gde caruje sjaj sećanja u svetlosti
svih posustalih slugu vremena.
Ova zemlja ne pruža ruke
da prigrli sebi buntovnike,
a otcepljeni smo svi mi iscepani
snagom sile sna i stvarnosti;
ali noćas kapi svetle u tami
zlatna zrna zla koje zaustavlja
želju da se vidi išta osim mraka.
Jaka je potreba
da sačuvam venčane slutnje
ove večeri
i nadu u savez ovog trena i večnosti.

 

***

Ima ukus strahote ovaj dim što ga obavijam,
ima miris krhotina sećanja sav sneg što ga nije
zaborav prekrio…a ipak se istopio.

Duši koja je oblak tesne su granice bića,
za jednu tugu kratka je jedna noć, jedna zima
neke godine u jednom veku trajanja radosti atoma.

Ne kradem, već uzimam pogled krajolika
beskraja što me greje očima hladnog nevremena
u kome su demoni sreće žrtvovali demone očaja.
Da li su znali…za neponovljivu neprolaznost.

Ostao mi je nežan zagrljaj morbidnosti neme samoće,
da sakrijem sliku u okoštalom zidu:
Sivi golub sa otkinutom glavom,
ukrštenih zgrčenih nožica na sloju pahulja
izmešanih sa krvlju…
Sačuvala sam sećanje.
Igra ?

Uzalud kriješ skulpturu iza leđa
u desnoj ti je ruci
vidim je
ne smešiš se
vidim je kako se roni
otpala joj je desna ruka
ali to je u levoj
okrnjeno delo
samo je prelaz iz jedne materije u drugu
iz jednog ugla
i iz drugog
ali zašto se ne smešiš
to je jedino što ne shvatam
a uglovi su u pitanju
mora da je do njih
a ne do nas.

 

 

Milana Ljubisavljević rođena je u Nišu, 01.04.1988.godine. Završila je osnovni nivo studija psihologije na Univerzitetu u Nišu, a trenutno studira master rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu. Poeziju piše od detinjstva, prvi pokušaji datiraju iz perioda sredine osnovne škole. Pesme su joj objavljivane u školskom časopisu “Grogi”  (gimnazija Svetozar Marković u Nišu). Pored pisanja, u slobodno vreme bavi se kreiranjem unikatnog nakita i drugih ukrasnih predmeta, čita, svira gitaru i putuje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*