Milan Balinda: Za romanom zvona zvone

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region |

citanjeAmerički Biro za popis tvrdi da u Sjedinjenim Državama čitanje književnih dela nije u modi. Manje od polovine stanovnika starijih od 18 godina čitaju romane, priče, poeziju ili pozorišne komade. Navika čitanja opada u svim starosnim grupama, u svakom delu zemlje, među svim etničkim grupama i na svim obrazovnim nivoima. Biro je pronašao da navika čitanja najbrže bledi kod mlađih osoba. Takođe tvrde da muškarci manje čitaju od žena. Mnoge su u Americi ti podaci alarmirali. Uplašili su se da više nikad neće biti novog Hemingveja.

 Ispitivanja su pronašla da samo 56,6 odsto Amerikanaca pročitaju neku knjigu, bilo koga žanra, tokom jedne godine. Pre desetak godina taj procenat je bio 60,9. Samo 46,7 odsto odraslih čitaju književna dela. To bi bilo više od deset posto manje nego 1982. godine. Ukupni broj čitaoca literature ostao je isti kao 1982. godine, oko 96 miliona, mada je u međuvremenu stanovništvo poraslo za skoro 40 miliona ljudi. Samo 37,6 odsto muškaraca u toku jedne godine uzmu u ruke neki roman ili zbirku priča. Žene, međutim, više vole da turaju nos u knjige, 55,1 odsto.

 Među etničkim grupama razlike u navici čitanja literarnih dela su uočljive. Belci čitaju najviše, 51,4 posto. Crnci čitaju više od Latinoamerikanaca. Među mladim čitaocima literatura je najviše izgubila. Godine 1982, među stanovnicima od 18 do 24 godine starosti, literaturu su čitali 59,8 odsto. Sada je taj procenat pao na 42,8 odsto. Ništa bolje se nisu pokazali ni oni između 25 i 34 godina starosti. Među njima, u istom vremenskom periodu, pad navike čitanja književnih dela je bilo od 62,1 do 47,7 odsto.

 Jedan profesor engleske literature s Kolumbija univerziteta je zabrinuto prokomentarisao da „Kultura dobije onoliko koliko plati. Ako prihvatimo da demokratija zavisi od toga koliko ljudi čitaju, pišu, misle i razmišljaju – sve to što literatura poboljšava – onda moramo da investiramo u promociju čitanja“. Međutim, nisu svi učenjaci zabrinuti zbog statističkih podataka o broju čitaoca. Jedan prestižni američki bibliotekar je izjavio da situacija „u stvari i nije tako loša“. Rekao je da „U vremenu u kome ne postoje kanoni, gde ima toliko drugih načina informisanja, kada se vraćamo nekoj vrste srednjovekovne oralne kulture, što bi danas bila televizija, mislim da zaista dosta čitamo“.

 Sudeći po ispitivanju Biroa najpopularnije literarne forme su romani i priče. Njih čitaju 43 odsto od 93 miliona punoletnih Amerikanaca. Poeziju čita 25 miliona ljudi, a to je 12 posto od svih odraslih. Samo četiri odsto čitaju dramska dela. Interesantno je da dok se smanjuje broj Amerikanaca koji čitaju literaturna dela, procenat onih koji nastoje da pišu kreativne radove u znatnom je porastu. Godine 1982. 11 miliona ljudi pokušavalo je da se bave književnošću. Sada se taj broj popeo na više od 14 miliona. Ipak, u istom vremenskom periodu, broj onih koji su pohađali nastavu raznih kurseva književnog pisanja smanjio se za 2,2 miliona.

 Ispitivanja su takođe pronašla veze između čitanja literature i nekih drugih aktivnosti. Oni koji čitaju gledaju televiziju u proseku 2,7 sati dnevno. Oni koji ne čitaju gledaju 3,1 sat programa na malom ekranu. Odrasli koji uopšte ne gledaju televiziju tipično su više naklonjeni da se predaju čitanju lepe književnosti. Oko 48 odsto onih koji ne gledaju televiziju najviše vole da drže knjigu u ruci. Čitaju od jednog do tri sata dnevno i tokom godine u stanju su da pročitaju od 12 do 49 knjiga.

 Čitaju Bibliju

 Najpopularnija knjiga iz doba naseljavanja Amerike objavljena je 1640. godine. Knjigu crkvenih pesama, Knjiga Psalama, izdali su prvobitni evropski doseljenici, Puritanci. Američki državnik, štampar i pronalazač, Bendžamin Franklin, proslavio se Almanahom siromašnog Ričarda. Taj se almanah još i dan danas preštampava. Jedno od veoma značajnih izdanja je i Vebsterov rečnik engleskog jezika, objavljen 1836. godine. U istu kategoriju spada i Enciklopedija Amerikana. Roman o rasnim nejednakostima, Čiča Tomina koliba, uzburkala je američku javnost i, mnogi tvrde, da je bio katalizator za američki građanski rat. Inače, Biblija je knjiga koja se najviše prodaje tokom celokupne američke istorije.

 Bestseleri

 Jedan od najvećih američkih bestselera je i knjiga Prohujalo s vihorom. Tokom 40 godina prodato je preko 20 miliona primeraka. Impozantan broj, ako se ne računa da je filmsku verziju romana, tokom jedne večeri, na televizijskim ekranima gledalo 50 miliona ljudi. Knjiga Da Vinči kod, u kojoj autor Den Braun tvrdi da je Isus oženio Mariju Magdalenu, prodata je širom sveta u više od 30 miliona primeraka i prevedena je na više od 40 jezika. Ta knjiga mesecima nije silazila sa vrha od pet najčitanijih knjiga u Americi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*