Veruje se da je najstarija nama poznata religija rođena u Africi pre nekih 10.000 godina, na samom početku ljudskih civilizacija. I dan danas se, u svojim različitim formama, praktikuje širom Crne Afrike. Negde je zovu Vodou, negde Vodu, pa Vodon ili Voudou. Evropski osvajači je nisu voleli, pa su je domorodci zavijali u hrišćanske oblande i praktikovali je krišom. Dovođenjem crnih robova u Novi svet stigla je i ta afrička religija. U početku je pustila najdublje korenje na ostrvu Hispanjola, najviše u državi Haiti. Tu su afrički robovi u tajnosti praktikovali svoja verovanja pod budnim okom francuskog kolonizatora, koji je zabranjivao afričke jezike, kulturu i religiju. Haićani su postali katolici. Ali, i dan danas se kaže da su Haićani 80 odsto katolici, 20 odsto protestanti i 100 odsto vodou.
Ono što svet poznaje kao vudu (Voodoo) religija odnosi se na Nju Orleans, sa ograncima u gradovima poput Majamija, Njujorka i Čikaga. I mada se vodou i vudu, u nekim formama, praktikuju i na Kubi i u Brazilu, ipak su tamo poznatije druge – Santeria, na Kubi, i Kandomble, u Brazilu. Vrlo često se, po ulicama Majamija, mogu uočiti osobe obučene u duge bele pantalone i bele košulje dugih rukava, s belim šeširom na glavi. Tamo, gde mnogi nose belu odeću, ipak je lako uočiti da se radi o nekom Santeru. To su oni isti koji pred vrata, ili na haubi automobila, ostavljaju neprijateljima svojih klijenata glavu petla ili petlove noge. Ali su i vudu vrači vični sličnim trikovima. Tokom izbora od novembra 1998. godine, republikanski senator iz Floride, Alberto Gutman, optužio je svog protivnika da koristi vudu protiv njega na izbornoj kampanji. Još se nije razjasnilo da li je vudu bio presudan u Gutmanovom porazu.
Vudu religija samo se na izgled se čini komplikovanom jer se slave svi katolički sveci, neki u većoj, a neki u manjoj meri, jer postoje imena za svakog duha, a njih je dosta, i ponekog demona. U suštini, vudu je vrlo jednostavno verovanje. Postoji jedan svemir i ništa se ne događa bez razloga. Nema slučajnosti. Svaka stvar, svaki događaj utiče na ostatak sveta. Svi smo deo jednoga. Nismo rastavljeni te stoga šta čovek uradi nekome drugom, uradio je sebi, jer on je taj drugi. Svi smo mi ogledala nečijih drugih duša. Bog-tvorac je početak kosmosa i zove se Bon Dio (Dobar Bog), ali se on ne prikazuje smrtnicima već to radi Vodun (ili Voduni) koji upravlja zemljom preko svojih izaslanika. U suštini, predanja o bogovima-upravljačima vrlo je kompleksna. Po jednom tvrđenju bilo je sedam sinova boginje Mavu. Negde je to Mami Vata, ili Mama Čamba, i tu su evropski kolonizatori izgubili strpljenje i zabranili afrička verovanja.
U suštini, katoličanstvo je uvek zabranjivalo domorodačke religije, a kod afričke su imali i dodatni razlog – seks. Vudu bogosluženja završavaju orgijama. Manje više. To hrišćani ne dozvoljavaju. A uzdržavanje od seksa, čin ljubavi koji produžava vrstu, nikada nije moglo da se shvati u toploj Africi. Što više dece preci imaju više izbora gde da pošalju svoje duše. Kako sila Boga ne moli, čak ni kod katolika, Afrikanci su morali da se dovijaju i da svoje svece kamufliraju hrišćanskim mučenicima. Najpopularniji je Sv. Jovan Krstitelj, rođak Isusa Hrista. Jovanov dan je najvažniji religiozni praznik vudua. Vudu je religija prirode, slično paganskoj, i Sv. Jovan prestavlja kretanje ka napred, obnovu, početak lepih događaja. U Nju Orleansu, koji ima najveći prihod od turizma, vudu proslava Jovanovog dana donosi značajne prihode.
Vudu praznici započinju pripremom oltara. U svojoj najjednostavnijoj formi oltar može da sadrži samo jednu belu sveći i čašu vode, ponekad i jedan cvet. Potom se kuvaju nekoliko tradicionalnih jela a zatim se započinje s molitvama na francuskom, kreolskom i na ponekom afričkom jeziku. Izgovara se „Oče naš“, slave se katolički sveci i Devica Marija. Onda na red dolaze bubnjevi, muzika i igra. Ceremonije se obično završavaju „vudu plesom“, takođe poznatim kao „noćnim plesom“. Igra je simbol duhovnosti, ujedinjenja božanstvenog i duhovnog sveta. Zmija je važan deo vudu verovanja. Žrtvuje se poneki petao ili crno prase. Bogu i duhovima se prinosi i rum. Nakon igranke, seksualni odnosi se ne izbegavaju. Tako se radilo tokom hiljada godina u Africi, i pre nego što su tamo stigli Evropljani, to nikome nije smetalo.
Vudu sveštenik je i vrač koji leči i priziva duhove predaka. Vudu sveštenik, ili sveštenica, tvrde da ne uprašnjavaju crnu magiju, a ni belu. Zatim podvlače da ne postoje crna i bela magija, već samo – magija. Kad priziva duhove sveštenik prvo promrlja „Oče naš“ a zatim pozove Papa Legba da otvori kapiju prebivališta duša. Sveštenik, ili bilo koji vernik, komunicira s duhovima direktno. Budući da su ti njegovi preci, i da njihova duša teče krvotokom, nije mu potrebno posredovanje ni Papa Legbe, ni Boga. Neki su duhovi vrlo hladni, a neki su topli. Bolji su oni hladni, ali ni topli nisu baš tako loši. Za vudu vernika najvažniji je kolektiv. Familija i preci. Ideja časti i poštovanje Boga i duhova, prepliće se s ljubavlju prema familiji. Darežljivost prema kolektivu je najcenjenija karakteristika pojedinca.
I mada vudu poseduje plemeniti epitet najstarije religije na svetu, belci je uglavnom karakterišu kao primitivnu, varvarsku i seksualno obesnu. I mada je po vudu religiji Bon Dio isto što i hrišćanski i muslimanski Bog, hrišćani i muslimani tvrde da se vudu bazira na sujeverju i spektaklu. Pripisuju joj mračne sile koje vudu ne sadrži, a broj svetaca, kojih je mnogo u vudu verovanjima, najverovatnije ne premašuje broj svetih u ostalim religijama. Istina je da poneki petao plati glavom, ali to nije svojstveno samo vudu religiji. „Katolici nas ne razumeju“, tvrdi jedan vudu sveštenik iz Nju Orleansa, „ali ni ja ne razumem njih. Oni govore dvojnim jezikom. Šta im je to ‘sveta stolica’, na primer?
Pročitajte i:
