Milan Balinda: Tetoviraj me nežno, polako

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region |

Tetoviranje je u modi. Tetovaže su popularnije danas više nego ikada u istoriji zapadne civilizacije. Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama blizu 40 miliona ljudi imaju neko vrstu tetovaže. To bi bilo jedan na svakih sedam stanovnika. Mnogi komentarišu da je tetoviranje važan deo američkog političkog sistema i to onog dela o ličnim slobodama. Svako je slobodan da ga bodu iglicama koliko god mu je po volji. Ako neko odluči da šeta kao oglasna tabla – to je njegova privatna stvar.

Neki se odlučuju za vrlo male i skoro neprimetne tetovirane ukrase. Drugi nizu zadovolji dok ne pokriju i poslednji santimetar svoje koze. Neki nose oznake svojih gangsterskih grupa.

Neke tetovaže pričaju priču kao komični strip. Neki su simboli sami po sebi. To može da bude hrišćanski krst, ali isto tako i dijabolična petokraka u krugu.

U današnjoj Americi tetoviranje ima status lepe umetnosti. Čak se i deca tetoviraju, ali, istina, to se temporalne tetovaže koje se skidaju dobrim sapunanjem.

Tetoviranje je vrlo starog porekla. Pronađeni su instrumenti za tetoviranje koji datiraju nekih 30 hiljada godina stare ere. Umetnost tetoviranja takođe može da se vidi na egipatskim mumijama. Grci i Rimljani nisu gledali na tetoviranje blagim očima. Običavali su da koriste tetoviranje kao vrstu kazni. Tetoviranje sasvim nestaje iz Evrope od 12 do 16 veka.

Moderno tetoviranje vraća se u Zapadni svet nakon kolonizacije Polinezije. Godine 1691. mornari su doveli u London jednog domoroca sa Polinezije čije je celo telo bilo pokriveno komplikovanom tetovažama.

Reč tetoviranje potiče sa Tahitija. Tatu znači obeležiti nešto.

Fotografije: Milan Balinda

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*