Milan Balinda: Njuhom slede trag zvezdane prašine

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region |

Bratislava_Bronze_PaparazzoNekada retke zveri, ali nikad u opadanju, filmske zvezde, pevači, princeze i prinčevi, plejboji, starlete i ostali koji ugodno žive zahvaljujući tome što su famozni i fabulozni, prepoznatljivi, lepi, spretni i okretni, zaposeli su naslovne, i unutrašnje, strane svih tabloidnih novina i časopisa, smeškaju se sa TV ekrana i oglasnih bilbordova. Danas više nego ikad. Ponekad se samo smeškaju, ili namiguju, ponekad se ljube, plaze jezik, ili se ljute, ili nas zavodljivo gledaju, ili su goli, ili čačkaju nos. Taj štos sa plaženjem jezika pokušao je i Albert Ajštajn u svoje vreme, ali su vremena bila drukčija i nikada nije dobio ponudu za glavnu ulogu u nekom holivudskom filmu.

Svi znaju u detalje šta rade slavni. Postoje neoborivi dokazi. Postoje fotografije. A ko fotografiše Paris Hilton kad proverava šta ima ispod gaćica bikinija? Specijalna sorta ljudi – paparaci. Mada u poslednje vreme nisu na dobrom glasu, ovi neustrašivi lovci na super zvezde, čine ovaj svet interesantnijim i zabavnijim. Neki bi rekli i plićim mada eksperti insistiraju da je glupost demokratski rasprostranjena.

Super zvezde estrade žude za publikom. Njima su potrebni fotografi koji će da ih nerviraju, da im se unose u lice, da im gurnu kola branikom svog automobila, da im vire u spavaću sobu, u dvorište … Kad ih prođe ljutnja na nasrtljivu gomilu što seva blicevima, shvate da bez tih „kučkinih sinova“ ne bi ni bili tamo gde se nalaze. A to je na vrhu sveta. Novine i časopisi prave milione objavljujući simpatične i manje ukusne fotografije svetskih diva. Fotografi paparaci takođe uzmu svoju paricu. Čitalačka publika je prezadovoljna da za dolar ili dva vidi fotografiju neke slavne ličnosti sa, na primer, novorođenom bebom u naručju. Takođe im se dopada da gledaju fotografije neke slavne bebe u procesu pravljenja. A na kraju lanca ishrane fabulozni postaju još fabulozniji. I bogatiji.

Bez sumnje, simbioza između slavnih i paparacia nije uvek savršena. Mada na sudovima ima više tužbi slavnih protiv fotografa, nije mali broj paparacia koji tuže „svoje žrtve“ jer su im slomili fotoaparat, ili nos. Lista iznerviranih estradnih zvezda uključuje Madonu, Nikol Kidman, Roberta De Nira, Tom Kruza, Vopi Goldberg, Džordž Klunija, Džuliju Roberts … Na vrlo konkurentnom tržištu senzacionalnih fotografija, paparaci često krše etičke norme i dobar ukus. Ponekad se njihove akcije graniče s kriminalnim delovanjem.

– Za vreme snimanja filma „Evita“ u Argentini, paparaci su plaćali maloj deci da istrčavaju ispred Madoninog automobila, tako da bi oni mogli da fotografišu ukoliko ih ona pregazi.

– Godine 1995. Robert De Niro je optužen da je fizički napao jednog fotografa zahtevajući da mu da film iz aparata. Slučaj se sredio izvan suda.

– Arnold Švarceneger i njegova žena, u to vreme u drugom stanju, Marija Šriver, upali su u zamku svojim mercedesom koga su paparaci opkolili i blokirali svojim vozilima.

– Kada je 30. avgusta 1997. godine u pariskom tunelu, u saobraćajnoj nesreći izgubila život britanska princeza Diana, mnogi su odmah okrivili gomilu paparacia koji su sledili mercedes u kome se vozila Lejdi Di. Francuska policija je zaplenila 20 filmova od fotografa osumnjičenih da su prouzrokovali nesreću. Optužbe nisu nikada podignute jer je princeza poginula zato što je njen vozač bio „pijan ko čep“, a mercedes je jurio brzinom od preko 150 kilometara na sat. Fotografiju Dijane i njenog dečka Dodija kako se ljube na jahti ispred St. Tropea, prodata je u Sjedinjenim Državama za 200,000 dolara. Za fotografiju saobraćajne nesreće u pariskom tunelu nuđen je jedan milion dolara.

Fotografi postaju paparaci iz dva razloga. Prvi, zbog para. Zatim, uzbudljivo je. To ne znači da svi paparaci prave debele novce, ali ima i takvih. „Ju Es Vikli“ je, navodno, platio pola miliona dolara za fotografiju na kojoj se vidi Bred Pit kako na jednoj plaži u Africi šeta s Anđelinom Džoli. Ništa specijalno, samo šetaju. Drugi način za paparacije  da se omaste je da postanu prijatelji neke od super zvezda i da tako budu pozvani da fotografišu na ekskluzivnim i privatnim zabavama. U proseku, neki paparaco može da zaradi od 60 do 100,000 dolara godišnje. Vrhunski lovci na super zvezde prave i do 250,000, a sve to samo ako su fotografije ekskluzivne.

Da bi paparaco snimio slavnu glumicu ili pevačicu kako izlazi iz limuzine obučena u blještavu haljinu od 20,000 dolara, on mora dosta da poradi. I da plati. Da doturi nekoliko novčanica njenoj frizerki, portirima u restoranima, kelnerima … svima koje je zadužio da mu jave gde se slavna ličnost kreće u ma kom trenutku. Sasvim je uobičajeno je da fotograf čuči satima iza žbunja, ili sedi u svom automobilu, ispred nekog poznatog restorana čekajući da se neka zvezda pojavi. Paparaci tu situaciju nazivaju „vreme hranjenja“. Paparaco nema radno vreme. Ne teče mu radni staž. Čuči na suncu ili na kiši. Paparaco krvavo zarađuje svoj hleb. I jastoga. Reskira da bude uhapšen zbog uznemiravanja, zbog zabrane prolaza, zbog hrpe drugih zakona, koje on, ruku na srce, zna da krši.

Paparaco pristaje da bude i učtiv, predusetljiv i ljubazan. Fotka na kojoj se neka diva smeška gledajuću u foto aparat bolje se prodaje nego neka druga iz profila. Mnogi paparaci ne samo da su majstori u baratanju s fotografskom tehnikom, već su i trenirani novinari. Neki imaju njuh privatnih detektiva. Neki su na nivou pronicljivosti jednog Šerlok Homsa. Nije dovoljno posedovati skupe digitalne aparate, jak automobil, brzi motorcikl (motocikl, bez R), ili zakupiti helikopter, da bi se isplatilo biti profesionalni paparaco. Važno je imati talenat, drskost, izdržljivost i strpljenje i – nešto sreće. Važno je posedovati njuh koji može da sledi po tragu zvezdane prašine koju iza sebe ispuštaju svi fabulozni.

Dakle, paparaco mora da zna gde se okupljaju slavne ličnosti i kad im je vreme hranjenja i napajanja. Ko se muva sa kim i ko kome nabija rogove. Mora da zna koja od super zvezda uobičava da ostavi svoju limuzinu ispred ulaza restorana da bi zatim pobegla kroz zadnja vrata drugim automobilom. A najvažnije, kome i kako da proda fotografije. Mada postoje mnoge publikacije koje plaćaju za fotografije slavnih ličnosti, takođe ima veliki broj paparaca koji jedan drugom konkurišu. Protiv paparasia je poslednjih godina doneto više zakona s namerom da im se oteža delatnost. Pre svega u Evropi, ali i u Sjedinjenim Državama. Jedan takav zakon stupio je na snagu u državi Kalifornija 1. januara ove godine. Kako je Holivud u Kaliforniji, a guverner te države glumac Arnold Švarceneger, očekuje se da će novi zakon baš tamo biti iscrpno testiran.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*