Milan Balinda: Levo, desno, nigde moga bara…

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region,Srbija |
balinda 1

Photo: Milan Balinda

Kad je jedrenjak Mejflauer s prvim engleskim doseljenicima stigao na američku obalu započela je prva velika oskudica – burad s pivom su bila skoro prazna. Kapetan broda je odlučio da ima dovoljno piva samo za bolesne. Ostali su morali da piju vodu. Prva zima u koloniji je bila „suva“ zbog nedostatka alkohola i samo manji broj doseljenika imali su neku zalihu džina. Nakon tog iskustva oni su se brzo prilagodili i počeli da fermentiraju pivo od ječma i prave viski od kukuruza. Puritanska ograničenja nisu uključivala alkoholna pića.

Danas je Amerika vrlo dobro snabdevena svim vrstama pića. Domaće i uvozno vino i pivo na čelu su liste alkoholnih napitaka. Viski i votka ih slede. Nakon iskustva s prohibicijom u prvoj polovini dvadesetog veka, mnogi Amerikanci su shvatili da je alkohol deo dnevnog života. Mada alkoholna pića nisu jeftina, iako protivnici pijuckanja tvrde da jesu, Amerikanci potroše milijarde dolara na dobro raspoloženje. Godišnji budžet za reklamiranje pića dostiže cifru od preko četiri milijarde. Uglavnom je tema oglasa povezana sa seksom. Naše pivo, kažu oglasi, na primer, obezbeđuju ti prsatu plavušu.

Osim skoro obaveznog pakovanja čest piva ispred televizora tokom nekog sportskog događaja, Amerikanci vole da posećuju barove. Takozvani sportski barovi su najomiljeniji. Tamo veliki broj televizora vise nad šankom i glavama gostiju koji pijuckaju pivce ili neki koktel s votkom. Na ekranima se prikazuju sve mogućne sportske utakmice i ton nije uključen. Skoro svi sportski barovi takođe imaju bilijarske stolove. Svako zuri u ekran koji izabere. Menu u toj vrsti barova uglavnom nude hamburgere ili neku drugu vrstu sendviča. Hrana nije skupa jer barovi zarađuju na piću. Jedan zaista izdašni hamburger s prženim krompirićima može da košta osam dolara. Četiri krigle piva mogu da koštaju i do 20.

Da bi neko mogao da naruči piće u baru ili restoranu, ili da kupi pivo ili vino u samoposluzi, ili bocu žestokog pića u specijalnim radnjama, mora da bude stariji od 21 godine. Vozačke dozvole imaju dve boje zavese iza fotografija. Jednu za mlađe od 21 godine i drugu za starije. Na taj način šankerka može brzo da potvrdi da li je gostu dozvoljeno da pije.

Mladež od 18 godina starosti može da služi vojsku, može da glasa na izborima, može da kupi cigarete ili loz lutrije, ali ne može da popije pivo sve dok ne napuni 21 godinu.

balinda 2

Photo: Milan Balinda

Dakle, mladi svet ne pije u Americi?! Pogrešno! Piju, i to u znatnim količinama. Jedan od načina da dobiju piće u nekom baru je da prijave svoju vozačku dozvolu izgubljenom. Zatim, kad dobiju novu, oni svoju staru preprave menjajući fotografiju s odgovarajućom bojom pozadine i datum rođenja. U polumračnim barovima niko nema vremena da izbliza ispituje verodojstvenost dokumenta.

Ponekad ta provera vozačke dozvole dostiže nivo farse i gluposti. Poznat je slučaj jedne bake, zvala se Sonja Šmit, koja je kupovala u jednoj samoposluzi u društvo svoje ćerke i dva unuka u državi Novi Meksiko. Nije imala svoju vozačku dozvolu pri sebi i kasirka je odbila da joj proda pivo sve dok ne dokaže da je punoletna. Kada je njena ćerka ponudila da plati za pivo i pokazala svoju vozačku dozvolu, kasirka je takođe odbila uz obrazloženje da ona zna da će ćerka da da to pivo svojoj majci koja ne može da dokaže da je punoletna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*