Marko Nikitović: nagrade iz 2013

Filed under: Joan Flora 2013,Mihajlo Kovač 2013,nagrađeni radovi,region |

rukeDrugo mesto na konkursu „Joan Flora“ 2013:

Idiot ima društvo

Više nisam siguran šta je san, a šta java.
I dok sam budan unutar sebe spavam.
Tanka linija između svesti i podsvesti je izbledela u ništa.
Teška atmosfera:
Ljudi su đubrad!
Ljudi su zli!
Licemeri i lažovi!
U pustari poslednji Idiot čeka da opravda ime čoveka.

Prepoznavanje ipak postoji.
Ti ljudi nisu bilo čiji, nego baš moji.
I ja sam njihov.
I mi se znamo i pre nego što smo se znali.
I mi se namerno upoznajemo, bez razmišljanja.
I da smo na suprotnim stranama sveta, mi ćemo se naći.
I da zrak sunca nikad više ne obasja, mi ćemo se prepoznati.
Jer mi smo invalidi života.
Naša srca nisu satovi,
Naši mozgovi nisu vezani za glavu,
Jetre, pluća, bubrezi su pod našom intervencijom.
Jer naši organi nisu samo za truljenje.
Mi ćemo veličanstveno izgoreti, ako treba,
I tako postati deo sveta,
Ako nismo mogli drugačije.

Nositi se sa sobom, i sebe uspravno i hrabro,
Teško je.
Ali je najteže sa drugima.
Bude mi na tren lakše nositi sebe u prokletom svetu,
Ako sam sam sa tim mojim posebnim ljudima.
I izdržaću dok god budem mog’o,
Neću da se kunem i dajem obećanja.
Jebeš mene empatu i mene čoveka,
Ako bar veličanstveno ne pobegnem iz sranja!

Početak istog dana

Probudio sam se pored tvoga tela koje mi je tako strano.
Ne prepoznajem te, ti nisi više ona od sinoć,
Pobegla si i ostavila svoju lošu kopiju.
Tolika želja – Ne biti sam!
Imati nekoga koga možeš da zagrliš, čuvaš i bezrezervno voliš
Dovodi me do poteza očajnika koji nema snage da se nosi,
Pa umesto mene samo prevaru i laž nosiš u svojoj kosi.

Polako prestajem da verujem u stvarnost u kojoj sam i dalje mlad,
I počinjem sve više da verujem snovima u kojima znam koliko sam star.
Pružam ti dim i rastvorena osećanja,
Šaržer pun kapsula naslanjam na slepoočnicu,
I smišljam najbolje bekstvo iz ćelije mojih kriminalnih radnji.
Sinoć si bila neka druga,
I ja sam ušao u tebe da bi pronašao skrovište.
U tvojoj pustinjskoj oluji našao sam svoj mir i utolio žeđ.
I ti i ja znamo da svako voli ono što nema,
I počinje da mrzi ono što mu pripada.
Mi smo ljudi koji idu napred koračajući unazad,
Ljudi koji uvek znaju šta im se iza sprema,
A pred očima nejasna slika ostaje nema.

Uvek si me pitala zašto pričam kao da spavam,
A istina je da ćutanjem činim sebe kao da živim san.
Zaboravljam svoje fizičke moći i živim samo svoj um.
Opijen bivam lakši, pa mi nije potrebna snaga da se nosim.
A punu snagu ću steći kad steknem ono što želim,
A ono što želim je, da ne živim tvoje iluzije,
Nego da mi sve postane jedno,
I java i san.
Ja ne postojim, a ti si moja mašta.
Ovo je želja za ostvarenjem jednog čoveka koji sanja o jednoj ženi,
A ti vrlo dobro znaš, da do tad, uvek možeš naći utehu u meni.

Strepnja

Mesec se noću kotrlja po površini zemlje,
Mene je strah, al’ me žena, slična majci, teši,
I objašnjava da je sve u redu.
To je prirodan proces koji valjanjem nosi sve načete.
Ništa se ne čuje,
Pogled kroz prozor je strašan, ali pleni lepotom,
Mesec je mesa gladan,
I on drobi i drobi, pun zloslutne kobi.

Apokalipsa ne postoji.
Ovo je prirodna selekcija
U kojoj masa sve nosi u beloj noći.
Ne dozvoli sebi da budeš slab,
Sakrij sve svoje nuspojave duboko,
Jer bićeš otkriven,
Poješće te krater.
Nemoj se sjediniti,
Zrači u boji!
Sijaj kao da treba da osvetliš svet!
Budi alma mater!

 

Drugo mesto na konkursu „Mihajlo Kovac“ 2013:
Izgubljeni dobitnici

Kad se pogledam u ogledalu vidim tebe,
To nije opsesija, ni ludilo,
To je deo samoće i onoga što je samo po sebi,
To znači više od ovih reči.
Ne da te volim,
Nego da te razumem.
To je prožimanje van tkiva,
To je osećanje oduzetosti.
Nije to od alkohola ili droga,
To je van tebe i mene, tvoga i moga.

Epidemija mojih delova,
Bolest moja.
Ja te volim,
I ne znam i znam zašto,
Jer znanje nije um,
Al’ nije ni ono…
Volim te jer sam TI, i što si moje JA,
Bez obzira što ćeš na moje DA reći NE,
A ja na tvoje NE, DA!

F

Dijagnoza: Otvoreni prelom mozga.
Ko je mogao da dozna za pukotine koje sam vešto krio?
Ko je razvaljiv’o i kid’o k’o nespretni provalnik pajserom?
Ko je skid’o slojeve sećanja k’o bolničarka zavoje sa rana?
Sad je pitanje: Ko sam?
A ne: Ko sam bio?

Nije mi problem da priznam svakome koga volim,
Nego što su za to prilike retke.
Izdržaću sve, koliko god da boli,
I sam ću sebi da povadim metke.

Moja muza je raspala drolja
Koja se hrani crvima koji se njome hrane,
Ona je silovana, izmrcvarena i nikada nije bila bolja,
Ona nikada nije imala dobre dane.
Ona je bačena, nju niko nije želeo,
Sem mene i moje oštećene glave
Koju sam mislima samleo,
Pa mi nisu smetale njene mane.
Ne dugujem joj ništa, jer nije imala ništa da mi pruži,
Ako nekoga ovim vređam, nek’ moj bolesni um tuži.

Jer ja mogu da serem dok pišem pesme,
A da se neko njima opet divi.
Ja radim što ni jedan pesnik ne sme,
Dok krpim pukotine i glumim da živim.
Zato znajte, moja muza nije kriva,
Ona je uboga, prljava, ostavljena kurva,
Nije mogla boljega da bira,
Samo će mrtvog sa sveta da me surva.

Oprobano

Svetlost se javlja,
Zaslepljuje mi pogled,
Pružam ruke, grabim.
Ne, ne pomaži, znam već kako.

Nova borba bez smisla valjda će naći smisao.
Da li sam to ja ili nisam?
Da li sam svoj ili nečiji?
Zar je bitno, tu sam!

Osećanje ljubavi u borbi sa mržnjom
Sve pretvara u sivo.

Oko mene maske,
I tek poneko lice.
Daj mi lopatu da prokrčim put.
Nova je pruga, novi voz,
Scena ista – Ja i prevoz.
Krajnja stanica, da li je ta?

Osećaj prijatan oseća bol,
Pomešaj pelin i šećer, nije to to.
U krajnosti je istinito.
Želiš li je sad ili drugi put?

Krug ili kvadrat, sve je isto.
Samo detalji, samo nijanse.
Zar je to bitno!
Daj da lupim još jednu recku u nizu,
Ili mi daj samo tačku i veliko belo,
A ja ću se već nekako snaći.

Ja trebam nešto novo,
Život je oprobana stvar.

 

Marko Nikitović je rođen 27.01.1986. godine u Zemunu, gde i dan danas živi. Apsolvent je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za Srpsku književnost i jezik.

 

One Response to Marko Nikitović: nagrade iz 2013

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*