Male novine: NIN-ova nagrada 2010: GORDANA ĆIRJANIĆ

Filed under: ninova nagrada,polemike,region |

NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman objavljen u 2010. godini dodeljena je Gordani Ćirjanić za knjigu “Ono što oduvek želiš”. Ovogodišnji NIN-ov žiri kritike činili su Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Mladen Šukalo, Mileta Aćimović-Ivkov i Aleksandar Ilić, koji su odluku doneli većinom od tri prema dva glasa. Prve kontraverze izaziva neugodna okolnost da je predsednik žirija ove godine istovremeno i urednik nagrađenog romana.
NIN-ovu nagradu za roman 2010. godine dobila je romansijerka Goradana Ćirjanić za delo “Ono što oduvek želiš”, koja je izdata u Narodnoj knjizi u Beogradu. Odluka žirija je odmah izazvala negativne reakcije, budući da je urednik pobedničke knjige ni manje ni više nego Vasa Pavković, inače predsednik ovogodišnjeg žirija. Mada Pavković nije glasao za knjigu koju je uredio, primetno je da NIN-ova nagrada za 2010. od samog početka pa do proglašenja pobednika izaziva kontraverze.
U konkurenciji za roman 2010. godine bilo je 124 romana koji su objavljeni na srpskom jeziku. Žiri je od prvo izabrao 30 romana u širem izboru, a lista je sužena nakon većanja od 3. januara na 16 romana. U poslednjem, trećem krugu izabrano je šest romana koji su činili uži izbor.
Konačno, žiri je odluku o pobedniku doneo većinom od tri prema dva glasa. Za roman “Ono što oduvek želiš” glasali su Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mileta Achimović, dok je Mladen Šukalo svoj glas dao romanu “Mi različiti” Veselina Markovića, a Vasa Pavković je glasao za roman Vladana Matijevića “Vrlo malo svetlosti”. Ta činjenica donekle skida odgovornost sa predsednika žirija, s obzirom da je urednik nagrađenog romana. No, sve to baca “neku drugu svetlost” na ovu nagradu.
NIN-ova nagrada se dodeljuje od 1954. godine, a ovo prestižno priznanje dobili su gotovo svi značajnijij književni stvaraoci (videti listu dobitnika), ali su se na spisku našli i brojni ne tako upečatljivi romanopisci, što se često tumači političkim i ideoloških razlozima. Prema nekim važnim piscima je, uz to, učinjena znatna nepravda.
Nakon nekoliko “loših godina” u kojima je, izuzimajući nagradu Vladimiru Pištalu, izbor za najbolji roman u najmanju ruku razočarao i čitaoce i književne aktere, ovogodišnja NIN-ova nagrada je privlačila nepodeljenu pažnju medija. Izbor je tokom žiriranja na izvestan način bio kompromitovan, a u medijima se vodila jedna od najvećih debata oko ove nagrade.
Pre svega, u sumnju je doveden statut nagrade i olako tumačenje člana po kome se ona dodeljuje za romane čije je prvo izdanje objavljeno u tekućoj godini “na srpskom jeziku“. Naime, iz konkurencije su po automatizmu eliminisana dva autora koji u suštini potpadaju pod statut, ali se obično svrstavaju među hrvatske i bosanskohercegovačke pisce – Miljenko Jergović sa romanom Otac i Muharem Bazdulj sa romanom Sjetva soli.
Ni Jergović, ni Bazdulj nisu uopšte razmatrani, mada su prva izdanja njihovih romana izašla na tržištu Srbije, a tek potom u susednim zemljama. Oba autora su vrlo prisutna na domaćoj sceni, imaju širok krug čitalaca, a posebna nevolja je što obojica spadaju među one pisce koji ne prave suštinsku razliku između srpskog, hrvatskog, bošnjačkog i ostalih jezika “naslednika” srpskohrvatskog, pa se može reći da se, mada po nacionalnosti nisu Srbi, njihova dela mogu smatrati za nastala na srpskom jeziku. Kako odrediti tu granicu?
Mnogi od autora koji su relevatno razmatrani u konkurenciji inače pišu na ijekavici i to jezikom koji je indentičan Bazduljevom i Jergovićevom. Naime, ograničenje da stvaraoci žive na teritoriji Srbije ni do sada nije postojalo. Naime, među 124 razmatrana romana nalazi se više onih koje su napisali autori koji žive u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali su za razliku od Bazdulja i Jergovića, u konkurenciju ušli budući da su Srbi. Kako god, to je zapravo vodilo ka tužnom zaključku da NIN-ovu nagradu ne mogu da dobiju autori koji nisu srpske nacionalnosti.
Organizatori i žiri se nisu najbolje snašli pred pitanjima medija šta se dogodilo sa Jergovićem i Bazduljem. Izvesno je da će tumačenje statuta nagrade morati biti smislenije rešeno narednih godina, budući da je očigledno prošlo vreme kad autori iz Hrvatske i Bosne nisu ni pomišljali da se kandiduju za najznačajniju književnu nagradu u Beogradu. U bivšoj Jugoslaviji, ovu nagradu je inače dobio značajan broj hrvatskih i bošnjačkih pisaca.
Sa druge strane, NIN-ova nagrada se ove godine po prvi put suočila sa bojkotom na beogradskoj sceni. Dva beogradska pisca čiji su romani prilično zapaženi u prošlogodišnjoj produkciji javno su izuzela svoja dela iz konkurencije. Tako se u trci za NIN-ovu nagradu nisu našli Saša Ilić sa romanom “Pad Kolumbije” i Sreten Ugričić sa romanom “Neznanom junaku”. U odvojenim objašnjenjima, oba autora su svoje povlačenje opravdala time da se žiri ove nagrade već godinama u izboru vodio ideološkom matricom i da je veličao nacionalne vrednosti, na uštrb umetničkih.
Kako god, nagrada je proglašena, a s obzirom na dobitnika, debate se neće smiriti.

M.N.

Izvor: http://www.malenovine.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*