Majo Danilović: Jednom me samo pogledaj (Vršačko pero 2009 – pohvaljen rad)
Došla je sinoć u moj san nepozvana,
hodajući po vodi,
laka, lepršava, u haljini od tila.
I sva je bila nekako, bleštava, bela,
jedino usne, gornja i donja – kao kupine.
Ni reč mi progovorila, ni usta otvorila.
I nije me prepoznala, kao da me ignoriše.
Bez krila, kružila iznad mog kreveta,
kao da prkosi, meni smrtniku,
što ležim u postelji,
presamićen u položaju fetusa.
I ništa joj nisam mogao,
ni da je taknem, ni da je dokučim,
rukom joj kroz kosu prođem;
sva bila prozirna, kao od pene.
Jedino svetlele, crne oči su njene.
Jednom me samo pogledaj,
i osmeh jedan daj,
i ništa više, nikada više, ne daj!
Da te više ne usanjam,
da te više ne poželim,
ime da ti zaboravim, i lik i miris!
Da jednom i ja, budem čovek bez snova,
od lepote tvoje da se oporavim,
pa da jutrom, uz prvu kafu,
suncu u lice pogledam!
O autoru: Rođen 1955. Diplomirani politikolog, slobodni grafički dizajner. Živi u Beogradu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga, izradom Web prezentacija književnih klubova i književnih stvaralaca. Piše poeziju prozu, aforizme. Publikuje od 2008. Objavljen u pedeset zbirki, almanaha i antologija. Prevođen na bugarski, italijanski i poljski. Pesme su mu nagrađivane. Objavio je dve knjige ljubavnih pesama:
“DOK ZEMLJOM GAZIM RASUTE POLJUPCE”, 2010. (trenutno se prevodi na italijanski)
MAKAR TO BILA SLUTNJA SAMO, 2010.
U pripremi je treća knjiga „OD GLAGOLA BITI“ – pesme o životu i koječemu, kao i knjiga kratke proze.
Pročitajte i:
___________________________________________
Novine za umetnost i društvena pitanja
___________________________________________
