Maja Gargenta Reić: Vetrovi sudbine (Pesničke rukoveti 2010 – treće mesto)

Filed under: nagrađeni radovi,Pesničke rukoveti 2010,region |

Kada jednom ostaneš bez krila,
a do juče svaki dan, beše tvoj –
zalazak sunca i crveno nebo
i svaka livada,
i polje kukuruzno –
i zemlja što miriše na znoj, kišu i rad,
postaješ nem.

Kada jednom ostaneš bez krila,
ti znaš za ptice
i čuješ kako seva,
al’ ne znaš za let orla
i poreklo vetra što kosu
sa lica ti sklanja.

Kada jednom ostaneš bez krila,
nečujno je sve
kao da na prstima hodaš po duši svojoj.
Korak po sećanju činiš,
a ruku drugome ne umeš da pružiš
ne što ne želiš
već krila nemaš,
da ga u visine vodiš.

No, ti znaš da krila ista
ne možeš da vratiš,
a da nova svakako će doć’
Ne brzo! – znam
i nimalo lako,

Al’ kada dođu,
a moraju
jer, verujemo i ti i ja,
a to su već silna dva –
daću ti ruku za visine nove
staćemo na zvezdu
i gledati kako nestašno
oblaci micanjem svojim
sudbine nove kroje.

 

O autorki: rođena 1977. u Pančevu. Dipl. pedagog, nastavnik nemačkog, student treće godine psihologije na univerzitetu u Prištini, pobednica na maskenbalima, ptica, zeka, lija i još po neka šumska životinja u dečjim lutkarskim predstavama. Radila kao radio voditelj i novinar saradnik za lokalni list „Pančevac“. Praktična iskustva iz domena predškolskog vaspitanja sticala u vrtiću u Nemačkoj, grad Kiel. U slobodno vreme bavi se pisanjem poezije, kratkih priča kao i slikanjem. Priprema svoju prvu zbirku pesama „ Miris Memla“. Obožava putovanja, decu i ispijanje kafe. Još uvek veruje da postoje šarene laže. Trenutno  živi i mašta na relaciji Pančevo – Split.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*