Ljiljana Fijat – nagrađeni i pohvaljeni radovi

sumadijski-dani-sljivePesma šljivama („Šumadijski dani šljive“ Stragari 2012. godine – nagrađena pesma o šljivama).

Oj, šljive, koje prolazite ispod nebesa i pokazujete pravce sveta.

Aženke, od krasnih roditelja. Srpski snovi čačanske rodne.

Krupne i lepe, od dobrog Amerikanca, stenli,

što se kroz bašte provlačite.

Lepotice sa Kavkaza, požegače, u bojama svetla,

bez razuma dometa.

Trnošljive, što ste moje srce osvojile.

Podloge za suton i svanuća, belošljive.

Bilska rano, domaćinska sliko, visokih i bujnih stabala oko kuća.

Nestvarna kraljice Viktorijo, sa očima od mesečine.

S mirisima mladog leta rut geršteter.

Drenovke, svevremenske, s bumbarima i cvetićima.

Zelena renklodo, koja plamtiš na usnama.

Ilinjače, imenjakinje jabukama kačanskim i kruškama.

Imperijal i italijanke, od kojih lakne na duši.

Samoplodne kalifornijske plave.

Šljive metlaš, sa vencima u kosi

i moravke, zakon za rakiju, dozrelih krošnji.

Nansijska mirabelo, vetar i kosmos ceo.

Papračanke, u zaletu oko Knjaževca.

Prezident, što bi mogle da sletite poput ptica

u bure brendija u Engleskoj.

Sitnice, od pred i posle Božića, u godini bratskoj.

Trnovače, rasprostranjene oko Čačka i Valjeva,

kojima teče krv medveđa.

U doktorske disertacije stala fruškogorska bela.

Upredene u kiku Cimerove rane i crvene ranke.

I vi šljive, džanarike, što proključalim stihovima

i nebom krune opasujete pesnike.

Svugde prođoh, al´ nigde ne nađoh, do u srcu Šumadije,

život i ono s njim, najmilije, raspoređeno u sazvežđa,

na brdima sa njivama i šljivama.

 

Pesma za Meri („Osvetljavanje“ 2012 – druga nagrada; „Šumadijski dani šljive“ Stragari 2012. godine – posebna pohvala za ljubavnu pesmu).

O, Meri, što sišla si sa crne planine, oštrija od jatagana

i lagana kao kolo banatsko.

Gospodarice nekoliko stotina hiljada konjanika.

Putuješ li u zemlju tjudorskih ruža

kao klavir ili pratnja meni, blizancu stvorenom prema tvome liku?

Bojiš li se nenastanjenih mesta,

pomrčine, pustoši i vojnika?

Ili da će pustinjaka ćerka zapleniti moju ljubav

u lozi vinograda s cvetovima koji ne venu?

O, Meri, koja si tvrda zemlja i sav život na njoj,

a postidna kada vidiš elegantnog muškarca

koji je bez ikakvog zadržavanja.

Razlupaću svakog koji se usudi uznemiriti

pege na tvojim butinama i tvoj ten boje kajsije.

I ko stavi tvoj profil na pramac broda,

a tvoje srce umesto krsta na belo postolje.

 

I šta će doktorat nekom ko ima takva bedra, Meri,

i ostavlja po ulici šarene tragove dok hoda sa osmehom?

Rapsodija u plavom, umetnost renesanse, nauka o ljudskom telu

od Leonarda do sada, šangajski džez orkestar,

to si ti, za mene, Meri, koji sam napunjen vazduhom

i razoren godinama.

Dok mi šapućeš u čudnoj pozi onih koji ne znaju

da li bi trebalo da krenu napred ili nazad,

s očima nenaviknutim na mrak,

oborena na tle, porebarce, znam

da ti nema ravne pod nebom ovim, iako te ne poznam.

Iza nas i posle kiše ovde će pevati stotine pevača,

sretnih i umornih od postelje, ali niko neće, kao ja,

spasavati sebe, ne osvrčući se,

odvažan i svetlucav od tvog imena.

 

I zato, Meri, sa glasovima između dva sveta

ja pevam o tebi koja probuđuješ planine i zvezde.

Ti, pakleni ciganski tango u Rojal Festival Holu,

možda misliš da te volim na neki bezuman, nedokučiv

i svesti nedostupan način.

Ja, stanovnik Panonske nizije,

jedino čega se bojim to je – da mi je duša besmrtna,

da mi je u rukama mapa vremena čiji listovi ne blede

i da neću zaspati od tvoje ženske nežnosti, o Meri.

 

Pralje  – „The Best Of Trava” (Kosidba na Rajcu) 2013. godine – druga nagrada.

Pralje na platnima Save Stojkova.

I sa pesmom „Savo, vodo, ej lane…“.

Šestinske, trnavečke peračice u potoku.

Renoarove i Kristine Delfos. Pariske.

Pričinjavajući se ribarima u mrežama

portugalske i pralje na Bembaši,

Koje ispirate rublje na Pont – Avenu, Gogenove.

Muške pralje (dobivalahs). Ohridske.

Pere Zupca, koja sukno beli u nečijim očima, Biljana.

Navikle na život između prošlosti i budućnosti.

U porodici očeva. Na rekama, kroz vekove, ćerke pralja.

Vrelih tela i nezasitih pogleda, pralje u belom.

Velike i slatke male, koje dopuštate telu sve prohteve.

Peračice Katarine Henc u galeriji Mona Liza.

Pramajke prve zore i čovečice sa kraljevskim manirima.

Čije je vreme na mrtvoj straži. Koje perete deci, mužu,

prostitutki, neznanom junaku ili bezimenoj kukavici.

Golih ruku žustro grebete i spirate sapunicu

hladnim pljuskovitim mlazom.

Ispirate vazduhom svoje mokre butine.

Pod čijim se nogama ljuljaju zelene zavese mirišljave trave.

Čije je telo mač jedan i kojima je svetlost na čelu, što prlji.

Udno kojih na ogrejalom suncu grančice škripe

i čuje se samo trljanje rublja u vodi,

čistije od svakog sna i krvi.

 

Gospava („Tragovi na pesku“ 2013. godine  –  posebna nagrada „Reči na pesku“).

 

Gospava, od izvora, šuma i poljana, devojko!

Da li si nimfe i čarobnice rodila sa nekim novim izabranikom

ili još uvek obožavaš jednog Boga od Velike Manjače?

S crnim kraljicama da li poskakuješ u vilinskom kolu

u koje ne sme niko da uđe, noću da stupi, uzore ga,

u njemu seno da kosi, kraj njega kuću da zida?

Da li si u dubokoj vodi pomračila sunce i mesec,

pa im sad duše nosiš na planinu?

Na koga si stene bacila, plačući u jesen i zimu

zbog Rajka od Zmijanja?

 

Da li mu čekaš svatove naoružana perunikom,

ili konjicom i pešadijom, sa strelama i kopljima

za bacanje?

Gospava, od izvora devojko, kurjakuše te dozivaju

i nižu u vazduhu od Rajka senke stoglave,

kažu ti: „Priđi“. U ruke stavi belu zastavu,

traži zaštitu, Rajku kaži: „Lezi kraj mene u kolo vilinsko,

dok mlad kurjak ne zavije s panja u dušu zaspalog čoveka

moju sudbinu, koju mi vile lakokrile određuju,

pod čekićem do belila kuju mi novo ime i zovu me – suđenica;

da sivi soko sa jelove grane nosi ga po celoj Krajini

i da peva po gori: Nek vam se slova sastave

i nek bude šta Bog dade, Gospava“.

 

U Vrdniku („Ćirilica – slovo srpskog lica“ i „Jutro nad Ozrenom“ 2013. godine – pohvala).

 

U Vrdniku

 

Tebi, koji lutaš od zemlje do zemlje, umesto ka kući,

kako si obećao.

Ti, koji si držao zmiju otrovnicu u zagrljaju na Kosovu.

Čiji se prah sa neba plavi. Kojem je Jefimija

izvezla zlatnim koncem po crvenoj svili pohvalu.

Da li čuješ poznate glasove? Raduješ li im se

u ljubavi večnoj, kao kada su u Vrdniku

monasi iz Ravanice zastali?

Sa krstom slovenskim i mučenja vencem

da li se i dalje moliš nad njegovom česmom?

Znaš li da dovoljno nije što naša čeda

tvojim imenom se pozivaju

da po nama trave ne zaigraju,

dok gospodari s rukom na balčaku povrh nas stražare?

U pomoć našu, gde god da si, dođi!

Ja ti se već radujem  na ovom istom mestu, Lazare.

 

Prijepolje (Šumadijske metafore 2013. godine – pohvala).

 

Kada dođeš u Prijepolje, dragi, iznenada i nebiran kao životno sledovanje,

u ovaj mnogougodni grad trgovaca, splavara i pesnika

u koji te mogu dovesti samo cvrkuti ptica, hujanje vetra,

dobovanje kiše po krovovima skromnih kuća;

odvažan u želji da me prepoznaš po neverovatnoj svetlosti u glavi,

maglama u krvi; ne reci „mila“, pre nego što stupiš u podnožje planine.

Ne očekuj da ću Ti se nadati u središtu sveta, ispod drveta, sa hranom i pićem spremljenim posle napornog puta. Obučena u čisto mogu

se obradovati i tvojoj braći, letačima plavih krila.

Sa mislima o telu i događajima koji su nam dosuđeni

možda će me ogrnuti gunjevima i kaputima muževi bivši,

stegnuti, poput mraza, i grliću se s njima uz svetla kandila.

„Ko će prozreti gustu zavesu koja nam skriva buduće dane?“,

pitaću, a izdaću se osmehom i zvezdama na usnama.

Zemlja će zvuke upiti, mesec će raširiti krila i znaćemo da, gradove u

kojima smo bili, i ljude koje smo sreli, kao da videli nismo, a da je ovo

sigurno grad s najlepšim metaforama.

Biografija dr Ljiljane Fijat

Ljiljana Fijat, doktor ekonomskih nauka, rođena je 1959. godine u Zrenjaninu. U literarnoj javnosti pojavljuje se od 2011. godine, učešćem na konkursima. Pesme su joj zastupljene u brojnim zbornicima. Nagrađivana je i pohvaljivana. Živi i zaposlena je u Novom Sadu.

Objavila je zbirku poezije „Sofija od Meseca“ 2011. godine.

Član je Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR-a).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*