Рођен је 1939. у Бачком Петровом Селу, и члан је Удружења књижевника Војводине. Овај војвођански песник најзаслужнија је особа на Балкану за присуство руске поезије из периода Бронзаног века на српскохрватском говорном подручју. Травица је, без икакве сумње, обавио изузетан посао, истовремено преводећи и истражујући друштвену историју Русије и Совјетског Савеза. Он се није зауставио на поезији која долази с тим трауматичним временима, већ преводи и Ахматову, Мандељштама и друге величине Сребрног века, али и песнике савремене Русије. Са руског је превео невероватно велики број песама, било да су у питању читаве песничке збирке, било значајни делови опуса одређених песника, односно циклуси или поједине песме. Објавио је следеће књиге:
Мртве ће у црне усне бела ноћ пољубити, антологија руске андерграунд поезије (Чигоја штампа, Београд, 2006)
Осип Мандељштам, Вороњешке свеске (Нолит, Београд, 2009)
Борис Рижиј,У Русији се растаје заувек (Фонд „Принцеза Оливера“, Београд, 2011)
Осип Мандељштам, Изабране песме, (Орфеус, Нови Сад, 2012)
Алексеј Макушински, Минхенски дневник (В.Р.Т., Београд, 2015)
Станислав Красовицки, Царица Црна Тамара (Ревнител, Ниш, 2017)
Не излази из собе, антологија руске андерграунд поезије (Завод за уџбенике, Београд, 2018)
Борис Рижиј, Док спавао сам свуда је падао снег (Пресинг, Младеновац, 2019
Сергеј Чудаков, Оставши летом у Москви (Пресинг, Младеновац, 2019)
Денис Новиков, Разгледнице у боци (Пресинг, Младеновац, 2019)
Осип Мандељштам, Вороњеж, врана, нож (Пресинг, Младеновац, 2021)
Бронзани век, антологија нецензурисане руске поезије совјетског доба (Пресинг, Младеновац, 2022)
Травица је објавио и неколико збирки својих песама:
Мудрост кајања (Четврти талас, Нови Сад, 1996)
Слике срећног времена (Интерпринт, Београд, 2001)
Монолог (Чигоја штампа, Београд, 2004)
Читајући самоћу (Интерпринт, Београд, 2008),
Претпостављени крај света (Пресинг, Младеновац, 2020),
као и небројене чланке, преводе у периодици, афоризме и сл.
Pročitajte i:
