Lejla Mišorep: Kosovo i Metohija je duša Srbije (Druga nagrada na konkursu Kosovo i Metohija je duša Srbije 2010)

Filed under: Kosovo i Metohija je duša Srbije 2010,nagrađeni radovi,region |

Psst!
Samo  tiho… Ove  noći  za  druge  dišem.
Tiho, ove  noći, zarad  nekog  pesmu  pišem.

* * *

O,  nebesa, svetlosti  mi  dajte…
Ove  noci  ne  pitam  za
cenu.
O,  nebesa, svetlosti  dajte,
da  obasja  dušu
izgubljenu.

Nek’  obasja  zemlju  mi
milu…
U  srcu  joj  večitu
sušu.
Nek’  obasja  u  njenom
krilu
ranjenu  njenu
dušu.

Ja, zemljo  mila, ljubim  ti  stope,
i  za  tebe  umem  da
gorim.
Zemljo  mila, mozda  grešim  opet,
al’  šta  mogu  kad  te
volim.

Idi, crna  nesrećo, ovo  je  zemlja
moja.
Idi  tamo  gde  je  duša
tvoja.
Nećemo  stati  pred  tobom,
znaj.
Čuvaj  svoje, a  naše  ne
diraj!

I  vidim  sad  pogled  tvoj
smeli.
Udari  me  slobodno, srce   mi
podeli.
Al’  sa  narodom  svojim, i  u  moru
plača –
Pesmom  sam, veruj, ja  od  tebe
jača.

Jer  strah  me  je  svake  tvoje
reči,
strah  poraza  što  poraz
leči.
Strah  od  onoga  što  zaista
jesi…
Strah – kao  kad  ne  znaš  ko  si  i
gde  si.

U  zato  sad  u  pesmi  peva  moj
strah.
Noć  krade  mi  vešto  lepote
Dah.
Srce  bije…jako, pa
jače…
Neko  dole  nad  životom  beskrajno
plače.

Nečije  ptice  noćas  gnezdo  nisu
svile.
Nečije  želje  nisu  slobodne
bile.
Neko  je  sve  želeo  i
hteo,
a  dobiti  ništa  nikad  nije
smeo.

Noćas  neko  dole  sanjati
ne  sme.
Noćas  neko  ne  čuje  zvuke  mirne
pesme.
I  noćas  neko  slobodu
čeka,
al’  na  putu  mu  stoji  gorda  podlost
neka.

Ne  daj, Srbijo, dušu
svoju.
Ne  dam  ni  ja, zemljo, pesmu
moju.
Jer, kako  oni  koji  se  u  suzama
guše
Mogu  živeti  i  nadati  se  bez
duše?

* * *

Čula  sam  tvoj  jecaj  noćas  u  srcu
svom,
osetila  nemoć  u  glasu
tvom.
Hajde, sada, slobodno, reci  mi  šta
želiš.
Slobodna  si  sa  mnom  tugu  svu  da
deliš.

“ O, mila  moja, duša  me
boli.
Znaš  i  sama  kako  je  kad  se  zalud
voli.
Znaš  kako  je  kad  nečemu  se
nadaš,
a  u  nadi, mila, ti još  više
padaš.”

Ne  muči  se, zemljo  draga, za  sve
jednom  nadješ
leka.
Dobije  se  jednom  sve  ono  što
oduvek  se
čeka.

“ Al’  ti  ne  znaš, devojčice
draga,
kako  je  nemati  kućnog
praga.
Ti  i  ne  znaš  kako  jako
boli
kad  se  za  milost  nemoćno
moli.”

Al’  za  te, zemljo, ova  pesma
živi.
Tvojoj  hrabrosti  ona  se
divi.
Za  tebe, Srbijo  ovu  pesmu
pišem.
Za  narod  tvoj  na  Kosovu  i  ja
dišem.

Ne  gledaj  na  razlike, one  ne
postoje.
Gledaj  na  trenutke  zajedničke  što  se
broje.
Gledaj  da  dela  i  pogledi  su  nam
čisti –
Kad  borimo  se  za  jednu  dušu – svi  smo
isti!

I  zato  sada, dok  stvaranjem
postojim.
Dok  rime  slažem  i  stihove
brojim…
Sa  vama  nesebično, želim  deliti
ja
beskrajnu  mesečinu  i  zvezdu  što
sja.

Zato, ako  me  čuju  kosovski  glasovi
stali,
nek’  znaju  da  moji  su  uzdasi
pali;
Sa  njima  ja  od  sveg  srca
želim
ovo  malo  radosti  beskrajno  da
delim.

Pomoći  im  želim, dati  šta
imam.
Pomoći  im  želim, jer  pomoć
primam
nesebično  od  drugih  kad  god  mi
treba.
i  zahvalna  jesam, odavde  do
neba.

Samo  takva  zemlja  ume  da
živi.
Samo  takvom  narodu  narod  se
divi.
Samo  u  takvoj  zemlji  duša  je  kao
mašta,
samo  u  toj  zemlji  od  srca  se
prašta.

“ Hvala  ti, draga, što  misliš
tako.
Hvala  što  ne  predaješ  se
lako.
Drago  mi  je  što  za  dušu  moju
živiš…
Drago  što  mi  se  u  pesmi  svojoj
diviš.”

Rekla  mi  je  Srbija  par  reči
tako.
Vidim  da  joj  dušu  uzeše
lako.
Al’  ona  mlada  ne  prestaje  da
gori.
Ona  se  mlada  za  staru  dušu
bori.

I  znaj, zemljo, kad  jednom  san  java
postane,
kad  jednom  tvoje – tvoje
ostane.
Kad  mladost  procveta  opet  na  putu  ka
slavi…
Vratiće  ti  dušu  na  način  iskren, onaj
pravi!

* * *

Psst!
Još  uvek  nek’  je  tiho… Ove  noći  sam  za  druge  disala.
Tiho, ove  noći, zarad  nekog  pesmu  sam  pisala.

 

O autorki: Lejla Mišorep je učenica Gimnazije u Priboju. Profesorka Mica  Rakić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*