Last minute: Konkurs za II simpozijum Politički performans

Filed under: književnost,region,Srbija |

Politički  performans
Performansi za radikalnu  promenu sveta ili za šminkanje leša 24-27. 3. 2012.

Beograd, Srbija

http://politicalperformanceserbia.wordpress.com

II simpozijum Politički  Performans je posvećen aktuelnoj teoriji i praksi  izvođenja političkog performansa u umetnosti  i umetničkog performansa u politici u svetu i kod nas.

Za politički performans u ovo doba sveopšteg rasula karakteristično je da se umetnost performansa izmestila  sa margina  istorije umetnosti u sam centar  šireg političkog diskursa. Znači li to da se performans masovnom politizacijom vraća svojim korenima i svrsi postojanja-  da  interveniše i radikalno menja pogled na stvari i sam poredak u svetu? Samo prividno,  jer radikalno podruštvljavanje performansa nisu  izveli Umetnici (radeći sami za sebe ili malobrojnu publiku u malim galerijama i zatvorenim  specijalizovanim  krugovima,  na fragmentizovane, od kuratora zadate teme), već Političari koji su u  umetnosti performansa otkrili izuzetno privlačno marketinško oruđe (“pozajmljujući”  kritički profil  performera, političari   simuliraju svoj  revolucionarni I progresivni  imidž). Za svet danas simptomatično je da se “laž, mimikrija“ iz politike preliva u  umetnost, a najradikalniji   estetski postupci performansa iz umetnosti odlaze u politiku, čiji akteri izvode  najatraktivnjije i , nažalost, najuspešnije  performanse. Do juče, najpopularnije performans zvezde na globalnom nebu bili su- Političari.

Danas  se rađa novi svetski fenomen u oblasti  političkog performansa: političari koji su  maestralno  zloupotrebljavali  strategije  performansa za svoje decenijske vladavine, manje ili više brutalno, oterani su sa  svetske pozornice  (Berlusconi, Gadafi…) a njihovo mesto zauzeli su kolektivni performansi tzv. “običnih” ljudi,  ogorčenih protestanata. Tradicionalna simbolička performans mesta- ulice, trgove i javne prostore u  Kairu, Tripoliju, Tunisu “okupirali” su  stvarni politički performeri – pobunjenici. Ali, politička upotreba performansa nije više rezervisana  samo za Treći svet- u globalnoj  diktaturi kapitala više nema mesta pod Suncem  gde ste  bezbedni od političara I njihovog eksploatisanja, ali nema ni mirnog sna od  pobunjenih u Madridu, Londonu, Rimu, Atini, Wall street-u i tako dalje. Ogorčeni protestanti ne izvode sada samo najsnažnije i najradikalnije političke performanse, već i one najopasnije, u kojima rizikuju svoj život- kao u južnoj  Srbiji i Siriji!

U vremenima Velike diktature, narodni protestni performansi daju nadu u povratak slobode, jednakosti, pravde i ljudskosti, ali i izazivaju zapitanost u njihovu snagu, profilisanost ciljeva i ideja, pa čak i u iskrenost njihove želje za  promenom. Krajnje je  obespokojavajuće  da je Benjaminova teza iz 1936. godine (Fašizam nastoji organizirati novonastale proleterske mase ne dirajući u posjedovne odnose, odstranjivanju kojih one teže. Svoj spas  on vidi u tome da masama  dopusti da dođu do svog izraza (nikako do svog prava).,) danas ne samo  aktuelna, već je sa podjednakim žarom  vrše i političke  elite i od nje proglašeni elitni  umetnici. U tom cilju sistematski i brižljivo neguju atmosferu “smišljene smutnje” (pojam Mihaila Đurića), dušegupku za osnovne humanističke vrednosti Istinu, Dobrotu i Lepotu.

Smatrajući da je dužnost umetnika performansa da se bore protiv globalnog ustoličenja ovog mutiranog fašizma, II simpozijum Politički  Performans,  kao teme od izuzetnog  značaja, ističe:

 -Performansi za radikalnu  promenu sveta ili za šminkanje leša- Svetsku performans scenu odlikuje iskrena želja  za progresivnim promenama ili  predano šminkanje mrtvaca? Umetnici performeri su  poslušnici globalnog kapitalizma, bili svesni toga ili ne?

– Performansi u doba “smišljene smutnje”- Vodeća ili sporedna uloga performansa u predvečerje  uništenja? Priroda i  funkcija umetničkih potencijala  performansa u drugom „srednjem veku“?

-“Levo, desno,  nigde lada nema”- Koji su  performansi danas revolucionarni, antifašistički levičarski, a koji kontrarevolucionarni, fašistički i desničarski? Ima li  ideološki profilisanih  performansa levice i desnice u tradicionalnom značenju tih pojmova,  a ako ima da li se njihove  estetike radikalno razlikuju?

  – “Novac u rukama” “Ljudi bez milosti”(Milan Mladenović)- Da  li  su performansi, izvorno umetnički i  politički krajnje kritički, danas   pretvoreni u običnu robu?  Ko plaća najnovije političke  performanse u svetu i kod nas?

II simpozijum Politički  Performans želi da   odgovori na  pitanje  kakva je prava priroda najnovijih političkih  performansa u svetu i kod nas, kroz dijaloge teoretičara svih provinijencija i predstavljanje političkih performansa autora  najrazličitijih estetskih I političkih uverenja.

Na konkursu  za Politički  Performans mogu učestvovati svi građani, udruženja građana i organizacije iz Srbije koji se bave političkim performansom.

II simpozijum Politički  Performans posebno ohrabruje prijavljivanje  premijernih  radova inspirisanih  Srbijom i  istorijskim datumima u  danima održavanja Simpozijuma, koji se mogu  ostvariti u javnim prostorima Beograda.

Prijave  sa opisom performansa (do 250 reči) ili apstraktom  teksta o političkom performansu (do 250 reči), biografijom (ili opisom delatnosti za  udruženja/ organizacije) i dokumentacijom o prethodnom radu u oblasti političkog performansa, slati na e-mail:  politicalperformance@yahoo.com najkasnije do 22. februara  2012.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*