Ladislav Varga: Sremac i ruski car“ (Ljubav i smisao 2013 – Prva nagrada)

Filed under: Ljubav i smisao 2013,nagrađeni radovi,region |

 bregalnica          Пурпурна зора над Одесом полако је упијала смењујућу ноћ. На пространој пољани међу многобројним придошлицама које су тога предпоследњег јутра месеца априла 1916. лета Господњег поранили, видно је приметна била присутна велика нервоза.

            Били су то војници Прве српске добровољачке дивизије, Срби махом из пречанских крајева, који су претходно пребегли из аустроугарске армаде на руску страну, не желећи да се боре против своје православне, словенске браће.

            По формирању, ова добровољачка дивизија одмах је ушла у састав Антанте, заједно са румунским и руским војним снагама, и била спремна за бојно поприште операција на Добруџи, на источном делу Балканског полуострва, између Дунава и Црног мора.

            Пре одласка на ратне задатке овој војној српској формацији добровољачког карактера, на територији царске Русије, где је и формирана, а којом је командовао маркантни пуковник Стеван Хаџић, дошавши из мајке Србије за главнокомандујућег, приређена је војна парада, а смотру је лично требао извршити руски цар Никола Други Романов.

            На команду пуковника Хаџића војници су стали у дугачки непрегледни строј, те са нестрпљењем исчекивали некога ко је за њих био право божанство и глава мајке Русије.

            Цар је редовно вршио смотру на коњу, држећи у левој руци прислоњену на срце икону Богородице, која је била заштитница Русије и васцеле Византије. С обзиром, да је Прва српска добровољачка дивизија имала смотру, цар Русије, њима у част, дошао је пешке у пратњи млађаног престолонаследника Алексеја, држећи га за нејаку руку. По протоколу, после предатог рапорта од стране команданта, цар је пошао у обилазак дугог шпалира усхићених српских војника. Пролазећи тик, поред постројених редова, испред којих није био прострт никакав тепих, како је то протокол налагао, мали царевић се обратио своме оцу:

            „Папа, види како Срби другачије држе пушке, него ли Руси!“

            Да би млађани царевић ту разлику што боље уочио, а и сам понесен знатижељом, цар је повео свога сина ближе строју и стао испред једног српског редова. Тај војник испред кога су се зауставили, и коме је нека чудна јар наврнула у лице, био је Аца Мандић, сиромашни младић из фрушкогорског села Нерадина.

            Царевић је помиловао пушку и својом маленом ручицом додирнуо руку редова Мандића, коме је кундак од пушке био на длану. Укочен као мумија и дирнут овим несмотреним гестом младог престолонаследника руске круне, њему су наједном од радости почеле да се сливају сузе низ преплануло лице.

            „Папа, види, па овај војник плаче, а ти си ми увек говорио да војници никада не плачу!“ – изустио је млади царевић.

            Видевши то, цар Никола Други Романов пришао је видно узбуђеном редову и потурио му икону у висини његове главе, да је пољуби, како се овај не би сагињао, рекавши своме наследнику:

            „То га је Богородица благословила, да плаче. Те сузе су дар Божији, сине.“

            Када је поново ноћ почела да пада на Одесу, војници Прве српске добровољачке дивизије су кренули према своме одредишту на фронту, које је за многе од њих било и губилиште.

            У борбама на Добруџи ова српска дивизија изгубила је више од половине људства, борећи се пожртвовано и учествујући у свим биткама, дајући велике жртве за савезничку страну.

            Аца Мандић је преживео сву голготу своје дивизије, вративши се срећно у свој Срем. Био је чувени сеоски тамбураш, свирао је у „бегеш“. Као сиромашан човек, у своме скромном дому, поред иконе светог Јована, његове крсне славе, стално је висила и урамљена слика последњег руског цара Николе Другог Романова.

            Када год би пурпурна зора зарудила са истока над његовим селом, у његовим очима заискрила би једна суза, слична оној, коју је тако давно испустио пред руским царем, на икону пречисте дјеве Богородице.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

ЛАДИСЛАВ ВАРГА (1962) драмски писац, публициста и новинар. Објавио дела: МОЗАИК ЖИТЕЉА ИРИШКИХ (2001) монографија, ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО НАМА (2003) драма, МАЛО МЕСТО ВЕЛИКЕ ТУГЕ (2008) новела, ЧОВЕК ФИЛИГРАНСКОГ ДЕТАЉА (2012) романсирана биографија.

Коаутор је књига: СМЕШНА СТРАНА СРЕМА (2000), СРЕМСКЕ ДОСКОЧИЦЕ (2001), ВЕСЕЛИ СРЕМ (2007) збирке анегдота.

У Рукописном одељењу Матице српске похрањени су му рукописи: РАУБ ЖИВОТА монодрама, ЈЕДАН ЖИВОТ СТО НЕВОЉА НОСИ филмски сценарио, ВАРОШ БЕСМРТНОГ ПЕСНИКА драма, ДВА ВЕКА ИРИШКЕ КУГЕ публицистика, ЕКСПАНЗИЈА ВЕРСКИХ СЕКТИ публицистика, ПОСЛЕДЊЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА публицистика, СУДБИНА ЈЕВРЕЈА У БЕОГРАДУ 1941 – 1942 публицистика, ЛЕТОПИС СТАРОГ ИРАНА – ПЕРСИЈЕ публицистика, СЛАВУЈ ОД СТРАЖИЛОВА драма, као и многе приче, приповетке и есеји…

Своје чланке, фељтоне, есеје, приповетке и приче објављивао у: Политици Експрес, Дневнику, Политици, Грађанском листу, Сремским новинама, Карловачким новинама, Пчеси, Нашој речи, Дијалогосу, Просјају истине, Траг-у, Диоген-у…

Награде и признања: повеља „Карађорђевић“ (2001) за причу, награда Савеза јеврејских општина Југославије (2001) за приповетку, награда „Драгојло Дудић“ (2003) за драму, награда „Исак Самоковлија“ (2003) за драму, награда листа „Наша реч“ (2003) за причу, награда „Драгојло Дудић“ (2004 – 2005) за публицистику два пута; од исте Фондације (2005) награда за рукопис романа, награда „Друштва СЦГ – Иранског пријатељства“ (2006) за публицистику, награда „Бело перо“ (2006) за причу, награда „Атанасије Стојковић“ (2012) за рукопис романа, награда „Самир Тахировић-Диоген“ (2012) за есеј.

Поносан на свога завичајца Борислава Михајловића Михиза (1922 – 1997), који га је пријатељски саветовао да пише, као и на своју коресподенцију на руском језику са француским писцем Владимиром Волковим (1923 – 2005).

 Ушао у Антологију кратке приче са простора бивше Југославије („YU antology of short stories“). Приче су му превођене на енглески језик.

Живи и ради у Новом Саду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*