Krunoslav Šetka: Jazz Roman („Naš čovjek“ 2007 – prva nagrada)

Filed under: Herceg Novi 2007,nagrađeni radovi |

(Razgraničenja bliske vrste, kratka drama – Prva nagrada s područja Bosne i Hercegovine od strane Hercegnovskog kazališta 2007.godine za Omnibus predstavu „Naš čovjek“)


LICA

MILAN

STRIC

VLATKO (MILANov otac)

VICKO (MILANov susjed)

MAJKA

FRATAR

AMERIČKI BRAČNI PAR

KONOBAR

Scena 1

Negdje na periferiji New York-a. Stara oronula zgrada. Po ulici razbacano smeće. Ulični američki jezik razliježe se zrakom ispred zgrade. MILAN, nakon devet sati traženja, konačno zvoni na stričeva vrata. Vidio ga je zadnji put prije trinaest godina.

STRIC
Who is that?

MILAN
(dere se) Striče Mate, ja sam!

STRIC pažljivo otvara vrata; kad ugleda MILANa, ustuknu nazad. MILAN ukočen stoji. U rukama drži kofer. Na sebi ima dugi kaput. Zbunjen ulazi unutra.

STRIC
Fuck. Prokleta kamera. Koristim je jednom u pet godina, i doesn’t work. Aha, evo ga, sad radi. Ne miči se!

(slika ga, vidno smušenog)

Okreni se malo s lijeve strane; tako. Sad malo s desne, bravo. Malo tamo do prozora, malo, e, sjedi tu na fotelju, tako, bravo. Odlično. Sad još malo, ovdje do vrata, molim te, gledaj prema meni, gledaj –

(zadovoljno završava)

Eto ga!

MILAN spušta kofer, veselo širi ruke, pođe da poljubi STRICa.

STRIC
(opire se)
No, no, no.
(kao da ga netko prisluškuje) Ovdje se samo pederi ljube.

MILAN
(krsti se) Pobogu, striče Mate!

STRIC
Matthew, to je moje pravo ime ovdje. Metju – tako me zovi. Skuhat ću kofi.

(Milan zbunjen, skida kaput, razgleda stan)

STRIC
(govori glasnije iz kuhinje) Kako mi je brat Vlatko?

MILAN
Dobro, dobro je otac. Ove godine treba u mirovinu.

STRIC
A je li i sad živa ona moja pisaća mašina?

MILAN
Jeste, striče. Baš je otac, prije nego me je poslao k tebi, pisao na njoj neku tužbu protiv Vicka.

STRIC
Vicko, to je onaj susjed?

MILAN
Da; što mu je kuća bila naslonjena na našu.

STRIC
Kako, bila?

MILAN
Pa, sad ju je otac malo pomjerio.

STRIC
Ta nije na kotače, kako će je pomjeriti?

MILAN
Mislim, malo ju je odlijepio.

STRIC
(ostavlja vodu za kavu dok ne prokuha) Nije valjda Vlatko srušio zajednički zid!?

MILAN
Skupa su i Vicko i otac rušili zid, smetao je i jednom i drugom.

(Stric smije se isprekidano i prigušeno)

MILAN
Ali eto, sad obje kuće imaju svoj zasebni zid. I otac i Vicko su sagradili svaki svoj zid.

STRIC
A koliko su sad udaljeni zidovi jedan od drugog?

MILAN
Po dogovoru su odmakli zid po metar svako u svoju teritoriju.

(počela je pištati voda za kavu što je ključala u čajniku)

STRIC
Vidiš – čuješ ovo!?

MILAN
Što to, striče?

STRIC
Ha, čuješ! To kod nas nema. Ja ovdje sjedim, razumiješ ti mene, i čujem – (slavodobitno) – tamo je voda već prokuhala.

MILAN
Ma znam, striče. Ima toga i kod nas.

STRIC
(uvrijeđeno) Lažeš! Poslije ću ti pokazati i komputer, pa ćemo onda vidjeti ‘ima li toga i kod nas’.

(Ustaje se napraviti i donijeti kavu. Milan umoran počinje kunjati)

STRIC
(stiže s kavom) Hajde, wake up; što ćeš spavati, a nisi strica vidio godinama. (stavlja kavu na stol) Aj reci, koliko ima da ti mene nisi vidio, koliko, deset godina sigurno?

MILAN
(pospan zijeva) Trinaest, punih trinaest godina, striče.

(Odlazi do kofera, vadi bocu rakije, donosi je i pruža stricu)

Evo, ovo ti je od oca, domaća.

STRIC
Zna Vlatko kako će mene obradovati. (Uzima bocu, razgleda je) Daj, prvo popij kavu.

Milan proba, poprima namršten izraz lica, ništa ne govori, neugodno mu.

STRIC
(smiješi se) Ah, to ti je nes kofi, znaš, ne moraš je piti ako nisi navikao. (veselo) Imamo mi što piti. Je li tako?

(Pokazuje na rakiju i glasno se smije. Ulijeva rakiju. Piju.)

I tako ti veliš – po metar odmakli zid i jedan i drugi. Znači sad je dva metra prostora između kuća?

MILAN
Da. Oni to tretiraju kao neutralnu zonu. Ništa tu ne stavljaju svoje; ni alatke, ni drva za zimu. Rekli su: Hoćemo čiste račune. Između nas ne smije ništa stajati da nam kvari međususjedske odnose; pa ni stvari. Mogle bi postati zajedničke, pa opet problemi. (pauza) Samo, sad imaju jedan drugi problem. Tu mnogi što se vraćaju iz kavane «Prepečenac» stanu vršiti nuždu. Zaklonjeno im je. (pauza) Ne može ih se vidjeti. A drugdje WC nemaju do kuće. Tako da ta strana kuće užasno zaudara.

STRIC
Ajajaj! (odmahuje glavom kao da ne vjeruje što čuje, toči piće, piju)
I sobe su sad uže kad je pomjeren zid?

MILAN
Je, sad više nema mjesta za stol pa ga je otac stol iznio u hodnik. Tako da, odmah s hodnika, tko dođe može sjesti za stol i odatle nikuda ne mrda. Ako hoće na WC, opet se stol mora pomjerati. WC je samo za nas, a stol pomjeramo samo ako hoćemo izaći vani.

STRIC
(smije se) Pa mogu gosti iza kuće vršiti nuždu.

(smiruje se sa smijehom, u poskocima)

Da, rekao sam ti pokazati komputer. Dođi da vidiš što je napredak. Nije to Vlatkova pisaća mašina, pardon, moja, samo eto, Vlatko je prisvojio sebi, pa šta ćeš.

( Milan polazi za njim)

STRIC
Evo ga. Vidiš li?

(Lupa po kompjuteru odostraga ‘kao čovjeka po leđima’)

MILAN
Ma znam, striče, ima toga i kod nas.

STRIC
Vidi ti njega. Opet on meni proturječi. Zar te Vlatko nije učio da je stariji uvijek u pravu? Ne možeš ti znati bolje od mene –  jer ja sve znam preko intreneta, jesi razumio!?

(Milan izgladnio, klonuo od umora, samo kima glavom, potvrđuje, zijeva)

STRIC
Ako već hoćeš, ja znam da ti nećeš povjerovati, niti bilo tko u Povrhju, ali ja sam svoju bivšu ženu našao u komputeru. To ti je Intrenet, znaš. Cijeli svijet vidiš odjednom. To se zove Intrenet. Upamti, Intrenet. Hajde kaži: i n t r en e t.

(Iščekuje da Milan nešto kaže. Ovaj ga samo blijedo gleda.)

Kaži, neće ti jezik otpasti. Da vidi Vlatko da sam ja nešto tebe ovdje i naučio, a ne samo da ti dam para.

MILAN
Kakvih para, striče, što govoriš? Nisam ja došao zbog para.

STRIC
Nego zbog čega?

MILAN: Da te vidim, striče.

STRIC
Ta mogli ste me i na slikama gledati. Imali ste ih koliko hoćete. A kako to da se tebi mene više gleda nego bratu Vlatku, a?

MILAN
Pa on me je i poslao. Kaže: Ti si mlađi pa ćeš se bolje u svijetu snaći od mene. Pozdravi mi brata. Pričat ćeš mi o njemu kad dođeš. Ja ti dajem pare da možeš kupiti avionsku kartu i ostati tamo deset dana, najmanje. Ta ne ideš u tuđina, Milane, to je moj brat Mate, tvoj stric.

STRIC
Što ti znači to – najmanje deset dana. Koliko je to najviše?

MILAN
Otac kaže da ne moram ja biti tebi na teretu, možeš mi naći neki posao pa da je i tebi lakše.

STRIC
(šokirano, zamuckujući) Posao, no, no, no, Job, that’s very, very difficult, you know. Znaš li ti, moj Milane, kakvo je meni stanje? Nikakvo. Bijedno. Ja još plaćam alimentaciju bivšoj ženi iz kompjutera. Zatim, plaćam za životno osiguranje. Loto igram jednom tjedno. Pa darivanje za crkvu, i tako dalje, da sad ne nabrajam. Kredit sam digao da mogu zube staviti.

MILAN
Pa zar ti je toliko zuba falilo, striče, da si morao dizati kredit?

STRIC
Zbog zlatnih zuba, MILANe. Zlatnih; ali sve to vuče jedno za drugim. Moja je žena iz kompjutera htjela da se kreće u dobrom društvu pa me je natjerala na to. Onda, kako je jel’te to, kako ću reći, skriveno blago u ustima, tako su u Americi takva usta jako cijenjena. (ponosno) To, isto, možeš pričati bratu Vlatku jel’te, kad budeš govorio o meni. Reci, brate, da sam cijenjen; je li tako? Vidiš, ja, veoma sam privlačan i suprotnom spolu. Ja, dovoljno je da se malo nasmiješim, i one same dolaze. Ali, problem je, što sam privlačan i muškima.
(Milan začuđeno bulji u njega)

STRIC
O, o, no, no, no, no, nije, nije to, o, o, zaboga, ma ne, ne, ha ha ha!

(Poče smijati do u krešendo – sve glasnije. Milan je zbunjen. Ništa mu nije jasno)

Nećeš reći bratu Vlatku, nećeš reći – stric Metju privlači muške! (nastavlja se smijati)

Milan toči sam sebi i pije.

STRIC
(s ostacima smijeha) Natoči i meni, molim te. Samo natoči.

(Pije. Zatim navala smijeha)

– privlači muške – nije to što si mislio, već pod ‘muške’ mislim – pokrat će mi zube. Ali ne dam se ja, ne, ne. Prvi korak što sam napravio – odmah sam se osigurao. Tako, ako mi netko i ukrade zube, ja ću njihovu protuvrijednost dobiti natrag. Drugo, uvijek u džepu nosim suzavac protiv bandita.

MILAN
(iscrpljeno) Znači, to je rizik u tebe, striče. Osmijeh te može stajati života. Mogu li ti nešto reći, ali nemoj se ljutiti?

STRIC
Ljutiti? Ne. Ovo je ovdje demokracija. Svatko ima pravo govoriti što god hoće, ali svatko se ima pravo i ljutiti. Svi su jednaki.

MILAN
Mislio sam ti reći, striče, umoran sam, a i davno sam jeo, pa ne bi bilo loše…

STRIC
Aaa, lako ćemo mi to. Nego, reci ti meni točno, koliko ti dana ostaješ, da ja znam regulirati svoje vrijeme. Na posao nemoj ni pomišljati jer je stanje teško. Nije to lako kako se misli.

MILAN
Da, između ostalog, otac mi je rekao da te pitam da mi točno opišeš to čime se ti baviš da može u Povrhju objasniti ljudima kad ga pitaju.

STRIC
(nerazgovijetno u sebi, imitira ga) čime se baviš, čime se baviš. Ja sam posrednik, posrednik, razumiješ, između nekog kupca i nekog prodavača.

MILAN
(nije mu jasno, odustaje) Aha, što se tiče ostanka, neću dugo, zasigurno neću dugo. Vraćam se čim se malo odmorim od puta.

STRIC
(oduševljeno ga ljubi) Ma ti si moja krv, Milane. Slobodno ti ostani, kad si već zacrtao, do sutra, prekosutra. Vidim ja da si ti gladan. Odmah idem do fast food donijeti nešto za jesti.

(Milan obara glavu na fotelju. Počinje hrkati.

Zamračenje.

Scena 2

Jutro je. Milan spava u fotelji. Čuje se buka. To stric, nespretno, u pripitom stanju ulazi u stan i pjevuši neku bezveznu melodiju:

STRIC
(pjeva, tiho)  I’m a lover, yes, yes. I’m a lover, baby.

To ponavlja stalno. Pri tom se Milan budi.

Milaneeee, ne spava se u New York. Kaže se New York doesn’t sleep. Yes, yes, osjeti život, život kakav nikad nećeš u Povrhju.

MILAN
Striče, gdje si bio, koliko je sati?

STRIC
Gdje sam ja bio, to je moja tajna, a sati je

(pogledava na ručni sat, prinio ga je tik uz oči)

točno šest. Vrijeme je za kavicu. A da, ti ne piješ ovu ‘nes’. E, umalo da zaboravim (pruža mu već odavno ohlađeni hamburger). Dobar tek, rode!

(Gladan, Milan ga pojede u par zalogaja. Stric još malo pjevuši svoju pjesmicu uz neki komični ples zabacivanjem glave, baca se na kauč, i počinje spavati i hrkati. Milan ga gleda, pa zakunja i on. S vremena na vrijeme hrču.

Zamračenje.

Scena 3

Kasno poslije podne. Milan i stric spavaju u istom položaju. S vremena na vrijeme hrču.

Zvoni telefon. Stric ne čuje. Milan se usplahirio, ne zna što će – poče buditi strica.

MILAN
(drma ga) Striče, telefon!

STRIC
(preplašeno) What, a, što, who, a, who, tko, gdje, kad?

(Dok je krenuo da se javi, telefon je već prestao zvoniti.)

STRIC
U, što me sad probudi, tko sad zove, Bože moj?

(budi se, proteže, zijeva)

MILAN
Daj striče, molim te, lijepo bi bilo da ocu kažem riječ-dvije o tebi. A ti ne govoriš baš puno o sebi.

STRIC
Da, da, u pravu si, rode. Eto, pitaj me što god te zanima. I pozdravit ćeš mi brata Vlatka puno. Reci da sam dobro i da ću čim budem mogao doći ga posjetiti. Ne mora on dolaziti ovamo.

MILAN
Njemu je najveća zagonetka, ili ako hoćeš, problem, što on u Povrhju ne može nikome objasniti točno to što ti radiš. Daj, molim te objasni, to bi mu puno značilo.

STRIC
Okay, razumijem, evo ovako – ti ćeš poći večeras sa mnom. Baš imam jedan poslovni sastanak gdje bi najbolje mogao shvatiti što ja radim, jer toga nema kod nas. Ja tebi mogu pričati i pričati, ali bojim se da ti to opet ne bi shvatio. Lijepo ćeš se večeras obući. Uzet ćeš jedno od mojih odijela, i vidjet ćeš uživo kako stric ugovara poslove. Iako nećeš razumjeti, osjetit ćeš koliko vrijedim u tom poslu.

(Milan skroz zadovoljan odobrava. Stric pogleda na sat, govori poslovno ozbiljno:) Već je vrijeme da se počnemo spremati.

Zamračenje

Scena 4

Čuje se brujanje brijaćeg električnog aparata, zatim stric kako viče: slobodno pritisni, nećeš se porezati; to je tehnologija! Rasvjetljuje se pozornica

STRIC
(poput rutiniranog biznismena zvižduće, namješta kravatu i frizuru, ogleda se u ogledalo)

MILAN
(završava s brijanjem. Na sebi ima karirano odijelo i špicaste cipele. Vidno je nervozan i uzbuđen. Uzima češalj koji mu ispada iz ruke.)

STRIC
(Ostavlja Milana da se sređuje u miru u kupatilu. Odlazi u dnevni boravak. Toči piće. Lagano pijucka pjevušeći svoju staru bezveznu melodiju, ‘I am lover Baby’, bez osjećaja za glazbu. Ostavlja piće, odlazi do radija. Pali radio. Traži stanice, brzo prelazi preko njih. Nije našao odgovarajuću stanicu. Vraća se natrag po piće. Uskoro trebaju na sastanak. Dok ispija piće čuje neku buku u kupatilu. Doziva Milana. Pita ga što radi. Nema odgovora. Zatim prilazi kupatilu. Čuje snažan mlaz vode kako šiklja s tuša te Milanovo stenjanje. Osjeća se neugodno, ali ipak pokuca na vrata kupatila. Iščekuje odgovor, uzaludno. Otvara vrata kupatila. Vidi Milana gdje sjedi na pločicama sav mokar i vrti glavom. Ruke drži na glavi. Stenje i trza nogama. Voda s tuša lagano plavi kupatilo. Stricu ništa nije jasno. Misli da je Milan poludio. Hvata ga pod ruke i izvlači iz kupatila. Zaustavlja vodu s tuša. Sklanja mu ruke s glave. Vidi mu oči krvave ko u vampira. Dvoumi se da li da zove hitnu pomoć (psihijatriju). Tad se oglasi Milan.)

MILAN
Lak, tvoj lak za kosu, striče (mučno govori)!

STRIC
(okreće se zbunjeno i začuđeno publici kao da njih želi pitati što se događa s Milanom jer on sam to ne zna, tad upitno:) Luck for what?

MILAN
(otečenih očiju, kroz suze) za kosu, lak za kosu.

STRIC
(gestikulira rukom kao da je Milan poludio, pa onda zabrinuto:) Moj Milane, s tobom nešto nije uredu, tko još kome s tolikim žarom želi sreću za kosu (tad rukama pipka kosi kao da želi provjeriti)  i meni ne treba sreća za kosu, imam dobar korijen, samo ne znam kako si tako brzo naučio engleski jezik pa već znaš da se sreća na engleski kaže {lak} – Luck. (ponavlja zamišljeno) lak, lak…

MILAN
(Samo stenje, trza nogama, rukama pokrio lice, ne može govoriti)

STRIC
(za tren zasta kao ukopan, iznenađen, zatim pruži korak do kupatila gdje nađe spray kojeg je Milan koristio, hvata se za glavu) O no, pobogu Milane, pa ti si koristio suzavac. Idem ti cook kamilica za ispirati oči.

Zamračenje.

Scena 4

Milan i stric u restoranu. Stric je u kariranom odijelu. Milan sjedi pored njega, u bijelom odijelu i sa zalizanom kosom, sličan više nekom članu New York (ške) mafije nego ‘našem’ Milanu. Restoran je veoma luksuzan. Milan se uživio u ulogu.

STRIC
Vidiš, Milane, ovdje ti dolaze većinom biznismeni, super zvijezde, političari, a najobičnija večera nije ispod 100 DOL. No to se vrati višestruko, znaš. Neka si ti meni ovdje večeras svjedok da možeš mome bratu sve lijepo ispričati o tome što ja radim i kako poslujem, pa će mene u Povrhju više cijeniti.

MILAN
Znaš, striče, to što si ti rekao ‘posrednik između kupca i prodavača’… kod nas se za trgovca kaže da je posrednik između kupca i proizvođača. To – prodavača, meni nije jasno. Ta ne može se posredovati između trgovca i kupca. Tu nitko ne posreduje.

STRIC
Nitko kod nas. Ali ovdje da. I to na veliko.

MILAN
Kako bi ti onda, striče, ovdje posredovao između konobara i gosta, npr?

STRIC
(namršten pogled, gunđa nešto za sebe) Ne možeš to tako gledati. Nije to za sve isto.

(pauza, konobar donosi pice)

Dobro, ako već hoćeš, npr. mogu naručiti neko obilato, skupo jelo. Pazi, ovo je pedantan restoran. Ovdje se o svemu pazi. Nakon što se dobro najedem, mogu, npr., ubaciti dlačicu u ostatak jela i poslije tvrditi kako sam tu dlačicu našao u jelu. Normalno da će se oni ispričati jer ne žele da to čuju ostali gosti, i neću za tu svoju porciju morati ništa platiti. Možda još dobijem bocu besplatnog vina kao obeštećenje. Sreća, pa u New York ima toliko luksuznih i lijepih restorana kao što je ovaj, pa ne moram biti uvijek na jednom mjestu. Ali ja to ne radim. Ne takav tip posla.

(Ulazi par – muskarac i zena, prilaze stolu. Stric ustaje )

STRIC
Please, take a seat, my dear people.

Zamračenje.

Scena 5

Stric i Milan sami za stolom. Poslovni partneri su otišli.

MILAN
A da ti ne radiš, striče, nešto za starački dom?

STRIC
(smije se) No, no, no, ova gospoda imaju toliko novaca da mogu sami sebi sagraditi starački dom. Oni su ti u ovom slučaju prodavači.

MILAN
Što prodaju?

STRIC
Ništa. Oni su u ovom slučaju imali samo ulogu prodavača, ali mi nisu ništa prodali. Pošto smo mi poslovni partneri, oni su meni to sve poklonili. A ja dalje s tim činim što me je volja.

MILAN
Što su ti, striče, poklonili, ako se smije znati?

STRIC
To je poslovna tajna. To se ne govori. No, što god da mi poklone, ja to pretvorim u novac; razumiješ? Nešto poput humanitarnog posrednika; razumiješ? – samo još uspješnije. Koliko su samo u ovom domovinskom ratu meni pomogli moji poslovni partneri, da samo znaš.

MILAN
Znam, striče, u Povrhju su ti zahvalni što si im poslao pakete uniformi. Malo je falilo da naša brigada počne nositi tvoje ime.

STRIC
(Isprsi se, ponosno, vojnički)
Da, da! Treba biti stručan pa pravim stvarima poslovati. Što se tiče tepiha, ormara, odijela itd., oni to ionako poklanjaju, ako im više ne treba. Eto, rode, čini mi se da ti je sada mnogo jasnije.

MILAN
Ali, zašto si ih, striče, morao dovoditi u ovako luksuzni restoran, ako je samo bila vrsta posla tipa ormara i tepiha?

STRIC
(nezadovoljan pitanjem) S njima se radilo o nakitu. To su mi dugovali jer sam ja njima učinio jednu uslugu prije. Sad dosta više zapitkivanja. (vadi iz džepa novac) Ovih pedeset dolara ćeš dati bratu Vlatku neka me se sjeti.

(Stavlja nešto na tanjur. Zove konobara. Konobar dolazi. Stric izvlači dugačku dlaku iz tanjura. Milanu je neprijatno)

Zamračenje

Scena 6

Povrhje. Milan se vratio iz New York-a. Dočekuju ga roditelji. Sjedaju za stol u hodniku.

MAJKA
(ljubi Milana) Što se tako brzo vrati, moj // sine?

(Otac podiže ruku – znak ženi da prestane govoriti)

OTAC
Ispričaj der sve sad meni od početka do kraja. Kako si našao Matu? I jesi li ga uopće pronašao? Kako je, i što radi itd.? Hajde. I na kraju – zašto dođe za tri dana, a ja sam ti rekao najmanje deset?

MAJKA
Ma pobogu, pusti ga najprije da se malo odmori, // pojede…

(Vlatko podiže ruku, ona ušuti)

MILAN
Prvo, kad sam stigao u New York, uzeo sam taxi da me odvede na stričevu adresu.

OTAC
Tako je, tako je, to prvo.

MILAN
No on se ne zove tamo Mate; nego Metju.

OTAC
Jesi li ti bio kod pravog čovjeka, Milane?

MILAN
(zavlači ruku u džep, vadi novčanik, pruža ocu novac) Ovih 50 DOL ti je on poslao. Naglasio mi je da ti kažem kako je to vrijednosti 100 DM.

OTAC
(uzima novac) Kao da ja to ne znam. Pričaj dalje!

MILAN
On je humanitarni biznismen, koliko sam ja razumio.

OTAC
Humanitarni biznismen.

(ponavlja zamišljeno pogledujući ka svakom članu porodice)

Znači, u «Karitasu» radi. Pa mogao bi nam češće nešto poslati.

MILAN
Nije to, oče, Karitas.

OTAC
Znam ja. Možda se ne zove tamo tako, ali to je to. Znači, to smo riješili. Sad mi reci, kako reče da se on zove tamo?

MILAN
Metju! Ali piše se nekako drukčije. Uopće nisam prepoznao stričevo ime.

(Otac hladno potvrđuje)

OTAC
A sad mi reci, zašto se vrati odmah, Milane?

MILAN
(zamuckujući) A, a, ovaj… stric je upravo morao ići na neke … bitne konferencije na zapadnu Obalu, pa nije mogao sa mnom duže ostati. Rekao je on uskoro doći ovamo i, i ispričava se.

OTAC
Dobro je, zadovoljan sam, sad smo i to riješili.

(ustaje se, oblači za van)

Idem u kavanu, konačno, ispričati onoj mojoj bagri tko je moj brat Mate.

(odlazi.  Milan odahnu, sad može slobodno pričati s majkom)

Zamračenje

Scena 7

Milan i majka, razgovaraju.

MILAN
Reci mi – onaj zavezani pas izmedju naše i Vickove kuće – čiji je?

MAJKA
Naš.

MILAN
Naš?

MAJKA
I Vickov.

MILAN
Jesu li se pomirili?

MAJKA
Nisu. Tko ga je prvi pronašao, ne znam, no Vlatko mu nosi jesti –
(sliježe ramenima) i voli ga. (tiho) I susjed Vicko to isto čini – što je najgore. Probaju se ne sresti dok to rade. Vlatko mu nosi jesti i piti kad Vicka nema, ili ne gleda, a tako isto ovaj.

MILAN
Pa, dobro, tko ga je svezao tu?

MAJKA
To ćeš morati njih pitati. Ja stvarno ne znam.

Milan uzima nešto za jesti sa stola i odnosi da baci psu kroz prozor

MILAN
Kako se zove?

MAJKA
Žućo.

Milan tepa psu, daje mu jesti. Pri tom izlazi Vicko iz svoje kuće.

VICKO
(Off) Čujem te, čujem, Milane. Kad se prije vrati? Nije valjda Amerika tako nezanimljiva?

(Pozdravljaju se)

MILAN
Dobro je bilo.

VICKO
Je li dobar Reks?

MILAN
Tko?

VICKO
Reks?

Milan ne razumije.

VICKO
Pas moj, Reks, sviđa ti se?

MILAN
On se zove Reks?

VICKO
Da, što se čudiš, pa to je pravo pasje ime.

MILAN
(zbunjeno) Da, jeste. (stanka) VICKO, jeste li vi zavezali ovdje psa?

VICKO
Nisam ja, poštar Niko ga je tu svezao.

MILAN: Poštar?

VICKO: Da.

(Stanka. Milan povremeno tepa psu, miluje ga i oponaša)

VICKO
To je bio pas lutalica. Stalno je hodao za poštarom. Kad bi kod nas poštar svratio na čašu rakije, on bi legao baš ovdje (pokazuje rukom) i čekao poštara da izađe.

MILAN
(nevjerica) Da, da, sad se i ja sjećam da je uvijek neki pas bio s poštarom.

VICKO
I eto, tako, više mu je dosadio i odlučio ga ostaviti ovdje. Ja sam se složio.

MILAN
Je li pitao oca?

VICKO
To ne znam. Znam da je mene pitao i ja sam se složio.

(ugleda Vlatka kako dolazi)

Sad moram ići. Bog!

(Ulazi otac u pripitom stanju)

OTAC
Što veliš, dobar Žućo, a?

MAJKA
Hajde, sjedajte, gotova je večera.. (Vlatku) Kako je bilo u kavani?

VLATKO: Kao i uvijek, dobro.

(sjedaju za stol, servira se večera)

MAJKA
Vidim, cakle ti se oči, mora da je bilo dobro.

VLATKO
(zapliće jezikom) Sve ti moraš primijetiti. Morao sam počastiti društvo od novca što mi je brat poslao. Bogme su me sada pažljivo slušali kad znaju da je Mate u «Karitasu» u Americi. Sutra idem to reći fratru. I on će me sada drukčije gledati.

(Milanu)

A ti se sutra spremi pa ćemo skupa do fratra. Bolje da čuje iz prve ruke.

(Milan hladno odobrava. Zvoni telefon. Majka se ide javiti. Oduševljeno razgovara s nekim, zatim daje ocu slušalicu.)

MAJKA
Stric Mate! (Milanu) Pita jesi li dobro doputovao.

OTAC
(sa stankama) Dobro, da, (glasnije) što, (tiše) aha, … dobro, aj nemoj trošit, bog!

(vraća se sjeda za stol)

Kaže da mu pošaljem jedan pršut, uželio se. Poslat ću mu, neka proba, nije lako u tuđini. Sve ćemo to sutra obaviti. Prvo ćemo na poštu, pa ćemo onda kod fratra.

Zamračenje
Scena 8

U presoblju fratrove kuce. Otac psuje – u rukama drži paket u kojem je pršut. Milan ga stišava. Otac više nema isto mišljenje kao što ga je imao prije odlaska u poštu.

OTAC
50 DOL moram platiti paket za Ameriku! Isto toliko koliko mi je i poslao. Znao je on zašto ih šalje. Nismo trebali ni dolaziti kod fratra.

MILAN
Odluči se! Neugodno mi je ovdje stajati u Očevoj kući.

OTAC
Neugodno. Veća mu je kuća tri put od kuće tvoga (lupa se u prsa) pravog oca.

(Milan se okreće da ode. U tom momentu fratar ulazi)

FRATAR
E, pa, dobro mi došli dobri ljudi. Milane, ti nisi bio prije kod mene.

OTAC
Htio je on doći, znate, samo uvijek kaže: Neću ja dosađivati Ocu, sigurno ionako ima dosta briga.

FRATAR
A, dobar je to momak, dobar! Nego, koja vas nevolja natjera do mene?

VLATKO
Nije nevolja, oče. Ne bi mi došli samo zbog nevolje.

FRATAR
Neko dobro!? Hvala ti Bože! Odavno nisam čuo neko dobro! Govorite!

VLATKO
(Predomišlja se. Ne zna da li brata Matu treba hvaliti ili kuditi.)
Evo, moj će vam Milan reći sve iz prve ruke.

FRATAR
Pa dobro, Milane, počni!

MILAN
Pa, eto Oče, (zbunjeno) što se tiče strica Mate u // Americi…

FRATAR
(prekida ga) Da!

MILAN
On je … humanitarni biznismen.

(stanka, ne zna što bi dalje govorio)

FRATAR
Aaa, pa bi nešto donirao za crkvu. Jesam li u pravu?

OTAC
Može on možda i to, samo…

FRATAR
Znam, znam Vlatko, znam da vi ne biste nikakve zahvalnice.

(pogleduje prema paketu što ga Vlatko drži u krilu)

Ma niste vi ništa trebali donositi.

VLATKO
Ja, to, sam, mislim, da, tako je, ne trebam nikakve zahvalnice; (pruža mu energično paket) – izvolite!

FRATAR
(uzima paket) Što je to unutra?

VLATKO
… Pršut. Mislio sam, sada idu blagdani, znam, Vi niste ništa klali, pa nek imate malo mesa.

FRATAR
Hvala, Vlatko. Neka Bog čuva tebe i tvoju obitelj. Nego, rekli ste nešto da bi Vaš brat iz Amerike donirao za crkvu. Koliko je on spreman donirati?

VLATKO
(zbunjen) To, to ne znam. Trebam ga pitati.

FRATAR: Javite kad god on bude spreman. Ja sam tu da vam pomognem.

(ustaje se da isprati goste. (Milan sjedi ko ukočen)

Slobodno dođite kad god zaželite, i neka vas Bog čuva.

Zamračenje

Scena 9

Kod kuće. Otac opet psuje. Milan ga smiruje.

MAJKA: Što je bilo? Jeste li poslali paket?
(Otac diže ruku – znak majci da prestane zapitkivati. U to se čuje Vicko kako se napolju igra s psom)

VICKO
(dolazi na prozor) Vlatko, možemo li razgovarati?

VLATKO
Hajde, i ti mi reci što imaš, pa nek mi je dosta za danas.

VICKO
Nisam se mislio prepirati. Mislio sam, ide Božić, red bi bio da se pomirimo.

(Stanka. Vlatko je kao ošamućen)

VLATKO
Imaš pravo! Imaš li one travarice?

VICKO
Imam!

VLATKO
Hajde, ponesi je i dođi. Sve ćemo riješiti.

(Majka se krsti, Milanu je drago. Vicko, u offu,odlazi po travaricu. Otac tepa psu. Nakon izvjesnog vremena ulazi Vicko – svi ga srdačno pozdravljaju)

VLATKO
Hajde, Vicko, da mi nazdravimo. Sve je u Božjim rukama. Nepotrebno je da su ljudi u zavadi. Je li tako?

VICKO
Tako je!

(nazdravljaju, piju)

OTAC
Mi smo prvi susjedi, moramo se paziti!

VICKO
Tako je, tako je.

(Otac ustaje. Odlazi u drugu sobu. Nema ga kratko vrijeme. Svi začuđeni gledaju i šute. Stiže, u ruci nosi neki papir)

OTAC
Evo, Vicko, samo da vidiš, evo, ovdje piše – tužba. (pokazuje mu) Ostalo ne moraš čitati jer ću to ja sada poderati za sva vremena (dere papir), a mi ćemo biti dobri susjedi. Onu ću pisaću mašinu poslati Mati u Ameriku. Meni više ne treba. A njemu će morati koristiti umjesto mesa.

VICKO
(ne zna šta da kaže, nejasno mu, glupo se smijulji)  Živjeli!

(diže čašu travarice i pije skupa s Vlatkom)

Danas sam Reksa vodio u šetnju.

(tišina)

OTAC
Koga?

VICKO
Reksa.

(stanka)

OTAC
(uznemireno) E, i ja ću kasnije Žuću odvesti u šetnju!

VICKO
Živjeli!

(piju obojica, ostali nijemo promatraju)

Idem doma da mi se ne ugasi vatra. Naložio sam drva.

(odlazi. stanka)

MILAN
Pa, zašto držite tog psa tu kad se ne možete dogovoriti čiji je?

OTAC
Lakše mi je čistiti pseća nego ljudska govna, a uz to mi i Vicko u tome pomaže.

KRAJ

One Response to Krunoslav Šetka: Jazz Roman („Naš čovjek“ 2007 – prva nagrada)

  1. Pingback: Krunoslav setka | Premiervirtual

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*