Kroz datume… 15 – 21. april

Filed under: region |

„Ledeni breg, pravo napred!“

 

    Najveći i najraskošniji prekookeanski putnički brod – „Titanik“, kakav svet još nije video početkom 20. veka, u noći 14. aprila 1912. godine u 23 časa i 40 minuta, na svom prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, udario je u ledeni breg u vodama severnog Atlantika. Samo nekoliko sati nakon udara, oko 2 časa i 20 minuta, već narednog dana, 15. aprila, potonuo je.

     Proizveden u Velikoj Britaniji, u vlasništvu kompanije Vajt Star Lajn, ovaj gigant smatran je nepotopivim i nerazorivim zbog svoje jake konstrukcije. Bio je težak oko 46.000 tona i dugačak  269 metara. Iako brod visoke tehnologije, Titanik nije imao sreće. Prema svedočenju preživelih članova posade, temperatura je bila blizu nula stepeni, okean je bio veoma miran, a „more kao staklo“. Nije bilo čudnih znakova. Nebo je bilo vedro, ali bez mesečine. Prethodnih dana vesti o pojedinim ledenim bregovima opominjale su posadu, te je ona promenila kurs broda. Međutim, najudarnije vesti o santama leda, smatra se, nisu stigle u kabinu tog žalosnog dana. Kako nije bilo mesečine koja bi osvetljavala, a tamna strana brega okrenuta ka brodu, posada, ne primetivši ništa, uskoro se našla u bespomoćnom stanju. Procenjuje se da su sekunde bile odlučujuće. Nesreća se mogla izbeći da se ugledao breg. Kada je već bilo kasno, osmatrač je sa žaljenjem mogao samo da konstatuje: „Ledeni breg, pravo napred!“.

     Procenjuje se da je u noći između 14. i 15. aprila stradalo  1.517 ljudi, a da je preživelo njih 705. Tek 1985. godine olupine Broda pronašli su Žan Luis Mihel i Robert Balard.

Dan kada je srpska država postala imperija

 

     Proširivši se teritorijalno tridesetih i četrdesetih godina 14. veka, iskoristivši unutrašnje borbe u Vizantiji i njenu slabost, srpski kralj Stefan Dušan (Nemanjić) – „Dušan silni“ bio je na korak do stvaranja carstva velike moći. Zauzimanjem grada Sera 25. septembra 1345. godine, zavladao je čitavom dolinom Strume i područjem istočno od nje sve do Hristopoljskih klanaca, kroz koje je prolazio put za Trakiju. U njegovom posedu našlo se celo Halkidičko poluostrvo sa Svetom Gorom. Na vrhuncu svoje moći, uz podršku srpske vlastele i crkve, Dušan je u gradu Seru svečano proglašen carem, po svoj prilici na Božić 25. decembra 1345. godine. Međutim, nedostajao je obred krunisanja i miropomazanja.

     Na Uskrs, 16. aprila 1346. godine, kralj Dušan krunisan je za cara Srba i Grka u Skoplju. Carsku krunu primio je iz ruku trnovskog patrijarha Simeona i srpskog patrijarha Joanikija. Srpska arhiepiskopija uzdignuta je na rang patrijaršije, a srpski arhiepiskop Joanikije postao je patrijarh. Čin krunisanja nije dobio blagoslov carigradskog patrijarha. U srpskim ispravama car Dušan se potpisuje kao car Srbljem i Grkom, ali se u onim na grčkom jeziku naziva car Srbije i Romanije (Srbija se tu odnosi na srpske zemlje, a Romanija na grčke zemlje).

 

Rođen je „veliki diktator“, ali u svetu komedije

 

    Sjajan komičar Čarli Čaplin – britanski glumac, scenarista, režiser i producent rođen je 16. aprila 1889. godine kao Čarls Spenser Čaplin. Kako je posle porodične tragedije ostao siroče sa svojim bratom Sidnijem, a potom proveo detinjstvo u domovima za napuštenu decu, izgledalo je da će ga sudbina sirotana, beskućnika i lutalice pratiti i kroz filmske likove.

    Uzevši u obzir njegov smisao za humor, reklo bi se da težak život nije uticao na  razvijanje jednog autentičnog šarma, koji je dugo bio simbol nemog filma. Najpoznatija ostvarenja su: Veliki diktator, Mali lutalica, Zlatna groznica, Deran, Pasji život i dr. Poznat je po cilindričnom šeširu, glomaznim cipelama, malim brkovima, štapu ili kišobranu, ali i po neizbežnom cvetu zadenutom za rever starog sakoa. Krasila ga je titula sera, a pratio ga je glas kontroverznog glumca, burnog života. Iza sebe je imao četiri braka i desetoro dece, mnogo ljubavnih afera, a njegove izabranice su bile mlađe od njega čak i po trideset godina.

Umesto uskršnjih jaja –  bombe

    Pred kraj Drugog svetskog rata na ovdašnjim prostorima, saveznička avijacija (britanska i američka) bombardovala je Beograd više puta 1944. godine. Beograđanima su najteže pali dani 16. i 17. april, odnosno, prvi i drugi dan Uskrsa. Namera saveznika je bila da se unište glavne nemačke vojne i privredne postaje, objekti i postrojenja, gde je bila smeštena administracija. Ciljevi su bili: kolosek Beograd – Sava, aerodrom i železnička stanica u Zemunu, fabrike Rogožarski, Zmaj, Teleoptik itd.

     Prvog dana u napadu je učestvovalo 130, a drugog dana 600 bombardera. Na Beograd je bačeno više od 1.500 tona bombi, raspoređenih po sistemu tzv. „tepiha“. U bombardovanju su stradali: mostovi na Savi i Dunavu, rafinerija na Čukarici, brodogradilište, tadašnje porodilište u Krunskoj ulici, Pravni fakultet, Palata Albanija, Bajloni pijaca, Terazije i mnogo stambenih zgrada, više bolnica, crkava i humanitarnih ustanova. Među poginulima, najviše je bilo građana Beograda (oko 1.160, mada tačan broj nije nikad bio utvrđen), a tek  343 nemačkih i 96 italijanskih vojnika.

                                                                                                Maja Petrov

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*