Редакција Српских недељних новина из Будимпеште
расписује традиционални
КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ”
– за најбољу необјављену кратку причу на српском језику –
Право учешћа на конкурсу имају аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања. Један аутор може послати највише једну причу, дужине до 2700 словних знакова (компјутерских карактера).
Радови треба да буду потписани шифром, а податке о себи (краћа биографија, поштанска и електронска адреса, број телефона) аутори достављају у посебном коверту, који заједно са ковертом у коме се налази прича, шаљу као једну пошиљку.
Конкурс није тематски одређен.
Причу треба послати у три одштампана примерка, на адресу: SZERB ORSZÁGOS ÖNKORMÁNYZAT, SZERB HETILAP (за књижевни конкурс), FALK MIKSA U. 3, 1055 BUDAPEST, HUNGARY
Пристигле радове оцењиваће стручни жири, а у конкуренцију за награду ући ће приче које у редакцију Српских недељних новина стигну до 8. децембра 2014. године.
Жири ће одлуку донети до 15. јануара 2015. године и објавити је у следећим медијима: штампано и онлајн издање Српских недељних новина, интернет страница РТС-а (подсајт за дијаспору) и сајт „Конкурси региона“.
Осим што информишу своје читаоце путем штампаног и интернет издања (www.snnovine.com), Српске недељне новине чији је издавач Самоуправа Срба у Мађарској, као једино штампано гласило Срба у Мађарској делују и на едукативном и ширем културном и друштвеном плану. Конкурс „Милован Видаковић“ је, уз Радионицу кративног писања, једна од акција којима уредништво овог листа настоји да своје читаоце и Мађарској, али и ван ње, мотивише да кроз писано изражавање у одређеним књижевним формама, негују српски језик и својим делима обогаћују књижевност која настаје на њему.
Српске недељне новине излазе у Будимпешти и настављач су традиције штампаног новинарства на српском језику, која је у Мађарској дуга готово два века.
Детаљније информације о књижевном конкурсу заинтересовани могу добити путем имејл адресе: nedeljnenovine@gmail.com
***
Милован Видаковић (Неменикуће, 1780 – Пешта, 1841) сматра се зачетником српског романа. Био је један од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео на селу, без школе, чувајући овце и козе. Једини духовни утицај на њега имала је епска народна традиција.
Гимназију је завршавао у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, а филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је уписао и студије права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и делимично француски језик.
У јесен 1817. године постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду, али је због једне афере отпуштен 1824. Од тада је радио као приватни учитељ у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти. Често је био у беспарици, а последње године живота провео је у Пешти. Код њега су становали многи српски ђаци који су се у то време школовали у мађарској престоници.
Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је о свом трошку подигла Матица српска.
Pročitajte i:
