Kolumna Vladimira Bulatovića: Amaterski profesionalizam

Filed under: kolumne,region,Vladimir Bulatović Buči |

Koncert Viva Vox zakazan za 1. decembar u Sava Centru, izazvao je ogromno interesovanje publike. Karte za taj koncert odavno su rasprodate. Obrada pesme „Du hast“ nemačkog sastava Ramstein, u izvođenju Viva Vox preslušano je, po tvrdnjama članova ovog beogradskog hora, više od milion puta! Kažem tvrdnjama (u koje ne sumnjam, čak naprotiv!) pošto je snimak njihovog nastupa postavljan dva puta, zbog delovanja hakera.

Ogromna popularnost jednog hora mene ne bi čudila da je u pitanju profesionalni hor, naprimer RTS – a. Od takvog profesionalnog hora sastavljenog od diplomiranih pevača, koji vole svoj posao i koji jedva čekaju da stanu na veliku pozornicu i podare publici svoju neobuzdanu kreativnost, trebalo bi očekivati slične stvari.

Ali, očekivanja su jedno a stvarnost je drugo. A da bi se očekivanja publike ostvarila potrebna je dobra organizacija. Za dobru organizaciju potrebni su stručni, kreativni i pre svega mladi, novi ljudi. Niko me ne može ubediti da takvi ljudi ne postoje u Srbiji. Mada, s obzirom šta se često čuje i vidi na nastupima naših profesionalnih horova (ne pomenuh hor Narodnog pozorišta), niko ne mora da me ubeđuje i u postojanje ljudi koji nemaju ništa od gore navedenih osobina, potrebnih za dobro organizovanje i kvalitetnu realizaciju. To potvrđuje i konstantno slaba poseta, na šta ne mogu da utiču ni brojne besplatne karte koje se dele pre koncerata i predstava!

Međutim, možda ja grešim. Možda i preterujem. To što „tamo neki“ Viva Vox hor rasprodaje Sava Centar ne mora ništa da znači. Taj hor uglavnom čine amaterski pevači. Baš poput svojih profesionalnih kolega i oni žive za trenutak kada će se pojaviti pre publikom i uživati u trenutcima umetničkog nadahnuća. Baš poput svojih profesionalnih kolega oni žele da uživaju pevajući i da budu zbog toga nagrađeni aplauzima publike. Jedina razlika između naših profesionalnih horova i „amaterskog“ Viva Vox jeste izgleda samo u organizaciji. Čak više nije samo ni novac u pitanju. Jer, kažu svi u glas: „Nema novca! Kako da radimo bez novca!“ Ne znam, možda to treba da pitaju devojke i mladiće iz pomenutog hora…

Vremena su se promenila. Traži se nov pristup i muzici i njenim slušaocima. Publika više ne želi samo da čuje dobar zvuk, ona želi da uživa i u scenskom pokretu, u lepom i atraktivnom izgledu izvođača. Ne treba puno novca za kvalitetnije izvođenje i kvalitetniji program. Potrebna je samo dobra volja. Ako toga ima onda je moguće promeniti stvari na bolje.

Mada, ponavljam, možda ja grešim i možda rasprodat Sava Centar i ogroman broj gledalaca na You Tube nemaju nikakovog značaja. Možda je to samo moje priviđenje. Možda profesionalni horovi treba da budu organizovani po sadašnjem principu: svi nezadovoljni, i horisti i publika. A možda su i ljudi koji organizuju naše profesionalne horove nezadovoljni. A ako jesu neka nam konačno kažu šta to stvara nezadovoljstvo kod njih i zašto na bolji način ne iskoriste zaista, i to iskreno mislim, odlične profesionalne pevače i umetnike koji čeznu za time da ih vodi i organizuje neko kreativan, energičan i ne znam da li sam kazao nezavistan…

O autoru: Objavio knjigu priča „Izmišljeno ali istinito“ (2010). Na konkursiregiona.net uređuje rubrike Satira i Rezultati. Uređuje i knjievno satirični blog BUČIJEVA RADIONICA  http://buchijevaradionica.blogspot.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*