Kolumna Velibora Mihića: Bice bolje, ali…

Filed under: kolumne,region |

 Ali – ne jedno “ali” – nego više “ali” – “devojci sreću kvari”!…

Prvo “ali” – da, biće-biće – ali kad?! Šta mi vredi sutra kad mi treba sad! Vi što odlučujete, “vedrite i oblačite”, požurite jer mi je “dogorelo do nokata”! Što pre, to “bolje” – da dođe i u moju kuću, do moje dece, a ne, samo, za “izabrane” kojima je, gototo uvek, dobro! Dok se to ne desi, ono prvo “ali” mi obara standard…

Drugo “ali” – slažem se da će, bolje, biti, i treba, ali – za kog?!… Da li to važi i za mene, vi, obećivači boljitka?… Hoću da znam koliko je moje “parče” koje, pre izbora, razbacujete šakom i kapom. Hoću da radim, a ne da živim od socijale, od kredita, od roditelja, od “muljanja”, od lopovluka… a, poneki, bogami, bukvalno se hrane iz kontejnera! Hoću, to bolje, da zaslužim, a ne da ga dobijaju, samo, povlašćeni, podobni, stranački odabrani, rođaci, prijatelji… (a mnogima i „tetke“ pomažu!)…

Treće “ali” – biće bolje – ali koliko!… Obećaste 1.000 evra a dobismo 1.700 dinara!… Dakle, koliko će nam biti bolje – koliko kafenih ili supenih kašika – za nas, gole i bose, četvrt-obučene i polugladne?! Ko-li-ko?!…

Sledeće “ali” je za filozofe… Verujem vam da će biti bolje- i oni pre vas su to govorili – i treba, kako da ne, baš fino, čekamo taj boljitak “kao ozebao sunce”, ali – po koju cenu?!… Ako taj boljitak bude skup-preskup, “preko naših leđa”, ako je “skuplja dara nego maslo”, onda… onda… manite se ćorava posla!…

Peto “ali” – koliko će to “bolje” da nam traje!… Dajte nam to bolje dok decu ne izvedemo na put, a ne za godinu-dve, pa, opet, po starom! Hoću da to, bolje, bude čvrsto, da mirno spavam – po mogućstvu sit a ne gladan! Hoću da u očima svoje dece vidim radost življenja, učenja, zaposlenja… želim da i oni postanu roditelji a ne socijalni slučajevi, provalnici, narkomani, siledžije, otuđeni ljudi, šetači po tv-rijalitijima, živi podmetači za sindikalnu zakusku… ili “naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu” (moj sin i moja kćer su “takvi” već – ne tek! – već 13 godina… i nemaju nameru da se vrate!)… Znači, hoću da nam to, bolje, traje duže ako već ne može dugo…

A šesto “ali” je ovde šesto, ali, po značaju, nadmašuje i nadvisuje sva ostala “ali” – pozdravljam to vaše “biće bolje” – ali da mi ostanemo mi, da nas ne prefarbate, pretvorite u neki drugi narod da nas ni rođena majka neće prepoznati! To – ne – to nikako ne! Jer hoćemo da ostanemo ono što smo dosad bili, a ne da nas kalemite na nekog, tamo… kog je za nas briga kao za lanjski sneg!

Ne pretvarajte nas u neki drugi narod, pobogu!

A, kako stvari sad stoje, sudeći po onom kako u javnosti razmišljate ili kako s gostima iz inostranstva razgovarate, šta obećavate, kakvim se pepelom posipate, izgleda da pripremate – da bi nam bilo bolje – neko opasno testiranje u kom treba da pokažemo i dokažemo sve ono što drugi hoće – ali ne i mi!

Neće vam, to, uspeti… Ne dam, bre!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*