Kolumna Velibora Mihića: Spasa nam nema – propasti nećemo

Filed under: region |

Nema!… Nema!… Ali…
I nećemo!… Nećemo propasti!…
Ubeđen sam da bi ta izreka, taj sud, ta “prognoza” – svakom strancu izgledala kao paradoks jer… kako to: nema spasa – a nema propasti?!…
E, Stranče, moj… to, samo, Srbin može da razume – i niko drugi!…
Da nam, bezbroj puta, spasa nije bilo, “priča” Istorija… U mnogim smo “sosovima” bili, u mnogoj se “kaši” kuvali, u raznim “čorbama” se mešali i izgledalo je da nam izlaza nema. Pa ipak, dolazili smo do daha, preživljavali smo – živeli dalje. I zato ističem jedan paradoks na naš način – nije nam bilo spasa, ali je bilo nas! Pa je onom našem “nema” – uspešno suprotstavljeno naše “ima” – i izvlačili smo se iz najtežih situacija…
I tako, propadali, nismo – i nećemo – sve to, samo, zavisi od nas, samih…
Jedino mi je žao što smo budućnost plaćali često ne malim žrtvama. Eh, nije ih, uopšte, trebalo biti kad ih, već, nije moglo biti manje… Srce me boli… a duša mi drhti…
Treba da se učimo na sopstvenim greškama (nisu nam potrebne tuđe, i mi ih imamo, “dovoljno”!) ali i da ne ponavljamo greške: lične, porodične, mesne, stranačke, državne… greške Istorije!
Tako ćemo ojačati, tako ćemo, ako “opljunemo” šake, zasučemo rukave, sami sebi biti najbolji “kovači” naše sreće – a ne strani fondovi, strane institucije – uzmimo se u pamet – “tuđa ruka svrab ne češe!”… Molim?… Jesam li, ja, to, dobro čuo tu… tu odvratnu… reč: korupcija?!…
Čekaj, polako… zar ima korupcije kod nas?!… Pa se setih!… Ima jedan…
Ima jedan naš političar koji – ja, lično, to nisam čuo ali mi se drugi kunu da jesu – kaže: “Bre, kraduckajte, pomalo, a ne… a ne lopatom!”
Pomalo?!…
Pa da, treba da ostane i za one koji će posle njih doći – i oni, bre, treba da kradu od ovog naroda kom su, dosad, skoro sve, već, ukrali, ostali mu, samo,  brkovi, pa i oni posni!
Nećemo propasti ako se iskoreni korupcija!
Nećemo ako svima bude dostupno da rade i zarade, ne “crkavicu” već pristojnu nadoknadu za svoj rad, nadoknadu od koje će moći da živi – ne da životari – porodica!
To što nam “spasa nema” – treba da nas motiviše da istrajemo, da se “domognemo obale”, da smo ponosni ljudi, u ponosnoj državi, u ponosnom narodu!
Tako, propasti, nećemo!…

O autoru: Diplomiran filolog, književnik, novinar, urednik, lektor. Rođen u Mostaru, živeo u Stocu, Sokobanji, Novome Sadu, Zemunu i Aleksincu;  odavno živi u Beogradu. Niko mu ne veruje koliko ima godina. Objavio više književnih, publicističkih i novinarskih radova u raznim medijima. Njegova deviza je: „Učim, bučim i  čudim se!“ – s podnaslovom: „I nikad kraja!“ A  Vaša?!… Dolar, funta…?… Znao sam!… Izvin’te na intimi (buđelara)…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*