Kolumna Velibora Mihića: Dva sveta… ili zemlja čuda

Filed under: kolumne,region |

Davno, dok je Jugoslavija još bila cela – a zlonamernici bi dodali: posle – (ras)pala – jer je bila sklona padu s čim se ja ne slažem – moj deda Dušan je, u svoje vreme, govorio: kako, to, mnogi nas, navodno, hvale, a, ovamo, mnogi i ne znaju ni ko smo, ni šta smo, ni gde nam je država – pa nas zovu Jugoslovakija!…
E, deda, moj, nek ti je laka crna zemlja, izgleda da dolazi tvoje vreme. Srbija je postala zemlja čuda! Ako se ovako nastavi, odoh na Novi Zeland i reći ću da sam Slovak a ne Srbin!…
Kakvi smo bili, a kakvi smo, sad; šta smo radili, a šta radimo, sad – bezbroj je primera…
Moja majka je na posao nosila hleba i pekmeza da zaradi svoju crkavicu, a sad “gospoda” rade na dva-tri mesta, primaju dve-tri plate – i nikom ništa!… Samo im se, malo, nos zacrveni od viskija ili kurvoazijea!…
Onaj “rodoljub” nakupovao više desetina kuća, podelio ih rođacima, a kad su se rođaci “popunili”, delio i poznanicima i… Polako, nije, još, prošlo 20 godina!… Čitam, pre neki dan – oduzeli mu jednu kuću!… Bogati, kad pre!…
Onaj uhvaćen s milion maraka u koferu i… Ima, otad, ma… Sad se istražuje ko je napravio kofer!… Polako, Pravda je spora i pospana!…
U vreme mog detinjstva, jedan vozač kamiona, imao je pravo da, na povratku, pošto mu je kamion prazan, može da poveze 9 putnika. “Veselnik” je, na rešenju, bolje reći ceduljčetu, dodao ispred brojke 9 jednu jedinicu, i to drugim mastilom, i to ukoso, “ćorav bi video” da je falsifikat… Bogo, moj, koliko je, taj, robije zaradio! Ko zna, možda je još na robiji… “Zato” je “onaj s tankerom” ostao neotkriven… Koji “s tankerom”?!… Stariji se sećaju: u Jadranu nestao tanker s naftom – i nikad nije pronađen! Ni tanker ni nafta u njemu… Ko zna, možda ga mangupi pretvorili u podmornicu!… Pa još cevče i prodaju na litar!…
Urušavanje morala, davno je počelo i to tako što se čoveku prvo savest uruši pa, posle, ta “bolest” pređe na drugog, na druge, na susedne ulice, gradove, države!…
Jedan je potkradao našu državu tako što nije plaćao struju – jedno, brat bratu, 10 godina – dok ga nisu “ukebali”. I, šta se desilo? Da li mu je zvanično lice “iseklo struju”?… Jeste, ali delimično! Kaže, on, tom “licu”: e, burazeru, ostani kod mene na roštilju, ali mi ne seci struju, ostavi mi jednu fazu… Ostao je na roštilju!…
Jedan drugi – ma šta “drugi” – taj isti je u samoposluzi, na Dedinju, preko puta bolnice “Dr Dragiša Mišović”, krao, “samo tako”! A zaposlen, bio, imao platu, ali, nije on kriv što je rođen kao lopov!… Uđe u samoposlugu, uzme na odeljenju za voće i povrće poveliku kesu od hartije, ubaci dva-tri-četiri krompira, pa ode na drugu gondolu i ubaci dva-tri-četiri pakovanja kafe od po 200 grama, vrati se na voće i povrće, doda, odozgo, još kilo-dva krompira – i na kasi mu naplate krompir!…
Nedavno, “fini momci” pretukli dva vozača tramvaja!… A, možda, u isti dan, jedan “fin gospodin”, takođe u tramvaju, pucao u pod – jer vozač nije hteo da mu otvori vrata!… A tramvaj pun putnika!…
Pre nekoliko godina, u pošti, na starom Ceraku, bila gužva. Mladiću koji se ugurao preko reda, stariji čovek je rekao: mi, stariji, možemo da čekamo, a ti, mlad, ne možeš!… Mladić ga opsuje!… Stariji ga dobro pogleda, izađe iz reda, ode kući, uzme pištolj, vrati se i ubije ga, pred šalterom, nije mu vredelo što se progurao!…
A jeste li čitali kako se ona sekretarica vozila državnim kolima u privatne svrhe?… I to s vozačem koji je oženjen! Navodno, zato što je sedela na suvozačevom mestu, da se, zbog tog, s njim i “zbližila”… Nikad mi neće biti jasno zašto devojke “preferiraju” oženjene ljude pored tolikih momaka!… Šta, znate razlog?… Ne budite… hm!…
Za veliko beogradsko naselje Cerak vinogradi, autorka urbanističkog rešenja je dobila prvu nagradu – a ima zgrada do kojih ne mogu doći vatrogasna kola, kola hitne pomoći, kola za snabdevanje! I, zašto je dobila prvu nagradu?… Ne, to ste rekli vi, ne ja…
Da, crno-beli svet… Dva sveta… Zemlja čuda…
Kom svetu pripadate vi, to jest Vi?
Brzo menjajte stranu – dolazi kontrola! Kontrola ili ulazi, ili dolazi, ili se, tek, rodila, ili, tek, treba da se vrati iz privremenog boravka u inostranstvu, ili… ili… repertoar je neograničen.
A da će doći, doći će! Živi bili i ne “urušili” se!

Velibor Mihić, diplomiran filolog, književnik, novinar, urednik, lektor. Rođen u Mostaru, živeo u Stocu, Sokobanji, Novome Sadu, Zemunu i Aleksincu;  odavno živi u Beogradu. Niko mu ne veruje koliko ima godina. Objavio više književnih, publicističkih i novinarskih radova u raznim medijima. Njegova deviza je: “Učim, bučim i  čudim se!” – s podnaslovom: “I nikad kraja!” A  Vaša?!… Dolar, funta…?… Znao sam!… Izvin’te na intimi (buđelara)…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*