Kolumna Todore Škoro: Vidimo se u crnoj hronici

Filed under: kolumne,region,Todora Škoro |

unnamed (1)Smanjenje plata. Otpuštanje radnika. Smrt dece koja ne mogu na preskupa lečenja u inostranstvo. Prostituisanje i plastične operacije do nakaznosti devojčica koje su tek iz dečjih cipelica izašle. Sve češća ubistva u porodici. Samoubistva takođe. Milionske pronevere s jedne, i milion gladnih usta s druge strane jedne iste, naše stvarnosti.

Ima toga još.

Zapravo, dnevne novine skoro da i nemaju drukčije sadržaje od pomenutih. Ako se slučajno i nađu, onda se, poput dragocenosti, takvoj (lepoj) vesti divimo, razneži nas, takne, ali skoro i da se začudimo kako je moguće da u opštoj poplavi onih događaja od kojih se ledi krv, „promakne“ i neki takav, kao onaj gde se uličnom sviraču u mome gradu, sasvim spontano (ili ne, ali to sada nije važno) priključio operski pevač i zapevao ariju na opšte zadovoljstvo prolaznika. Pa se o tome posle pričalo danima.

O onim drugim stvarima, iz crne hronike, se ćuti. Vernici se u tišini prekrste, oni slabijeg srca takve vesti izbegavaju i da čitaju, ali ih time nikako nije manje. Previše ih je za jedan običan život. Utisak je da smo se lagano (da li?) svi kompletno preselili u crnu hroniku.

Da, a proleće je, i dani su praznika…

Da, i od pisca i pesnika u meni očekuje se vedriji duh, vedrije teme.

Nemam ih. Ni za svoje priče i pesme, još manje za kolumnu kao žanr koji treba da na nešto ukaže, da kritikuje, da pouči, ali za to, oprostićete, potreban je bar jedan sasvim običan (ne lagodan i ne bezbrižan!) život, kakav više nemamo.

A proleće je…

Izaći na reku, u šumu, na proplanak. Disati i gledati u nebo. Daleko od vreve, daleko od vesti, daleko od zla…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*