Kolumna Primoža Vresnika: Sava Savanović, najpoznatiji srpski vampir, turistički brend, pretnja ili mogućnost promocije književnika Glišića u svetu
Baba Roga krije se u tami, Deda Mraz će uskoro navaliti u supermarket, a u selu Zarožju, u opštini Bajina Bašta, urušila se oronula stara vodenica. Vodenica imala je samo jedno vitlo, a već duže vreme bila je bez vodeničkog kamena i jaza. Krov stare vodenice se prolomio i vidi se da su i mnogobrojne kiše uradile svoje, istrulule daske leže i to za Zarožljane ne sluti na dobro. U vodenici je nekada palio fenjer Sava Savanović. A on nije pio samo vodu iz rečice Rogačice nego krv. Najpoznatiji srbski vampir Sava već davno je završio u Glišićevoj lektiri. Valjevac Milovan Glišić, srpski književnik , kao je opšte poznato, ovekovečio je toga svirepog čoveka u svojoj pripovetci Posle devetdesete. Priča je prešla u legendu, u arhetip balkanskog lika strave i užasa. I ova priča ima u poslednje vreme međunarodni odjek: Sava Savanović, nečastiva ljudska duša, opet prelazi granice regiona i strana štampa ugostila je tog čoveka sa tekstovima i fotografijama, u kojima je pomenuto i ime književnika Glišića. Srušena vodenica zabrinjava. To ne sluti na dobro. To je predskazanje. Tako kažu setne duše opštine Bajine Bašte. Ili oni koji poduzetno razmišljaju. I prvo su tu stavovi ljudi koji veruju u vampire. Kako preduprijediti da do napada vampira ne dođe, pitaju meštani Zarožja i ne ostaje samo kod pitanju, oni su već preduzeli mere zaštite. Beli luk i glogov koc. A sa druge strane racionalistički stavovi: pa to je besmislica. Ljudska mašta bez ikakvog dokaza. Ma kakav vampir bre, ti ljudi su skrenuli na sebe pažnju, prva i poslednja rečenica ove priče, prvo i poslednje saznanje: turistička destinacija. Kako mamiti posetioca drugačije nego sa atrakcijom i sa pričom o buđenju vampirizma u Zapadnoj Srbiji !?!
Da li idu mobi signali preko uzvišenja Sokolina pravo na telefon krvopivca ? Ko će to znati, a svejedno, on je sada štampan i stekao je međunarodni publicitet. Šumski mir bukovih drveća prekinut je, vodenica se urušila i priča o Sava opet procuri u novine. Domaće i strane. I opet su tu okultni stavovi: pa ne rugaj se čoveče, a da u noć krenemo po onoj uskoj stazi do tesne gudure, mozak bi ti drugačije radio i probudila bi se sva sumorna čovečanska mašta. Sav savremeni racionalizam pao bi u gaće. Ubile bi te gaće. I srce izdalo. A da ima u tom narodnom svedočanstvu kap istinske krvi za vampira, ne bi dobro prošao. A sa druge strane racionalistički stavovi: iz te okosnice i gudure treba da se izvlači nekva korist. Vlasnik Radoslav Jagodić noćio u njoj više od petdeset puta i prošao nedotaknut. Nije se dogodilo ništa. I turistima se neće ništa dogoditi. Samo će biti novčanik nešto tanji. A ne mnogo. Imamo mi samo Savu.
Mračna gudura je već davno zagolicala maštu književniku Milovanu Glišiću. Šumadinac u sebi bio je isto tako socialist kao narodnjak-patriota. Manje je poznato da je bio pod jakim uticajem gotske književnosti. Treba naglasiti da je to prvi, balkanski književnik, koji se sreo sa Edgarom Poom, kao prevodilac i tako je upoznao kompleksnije nijanse novoromantičkog i gotskog talasa. Upoznao je književnu istinu, da na svetu ne postoji izuzetna lepota bez izvesnog stepena neobičnosti i krajnosti u izrazu. U izrazu sadržajnog i stilskog nivoa. I tako je Šumadinac pronašao u liku Save neobičnu pojavu za njegovu lektiru. Doduše, u sadržajnom smislu vampirizam u literaturi danas je ispraznut, a sve se to danas čita zbog folklorističkih nijansa i obnavljanja duha vremena koji se protivio pozitivističkoj racionalni pameti. Pa nadamo se da će mirisati u leto maline i da će sve više ljudi pročitati Posle devedesete. Ima nade za čitanje. Ima nade da izvlačimo Glišića iz školske dosade. Iz ove dubodoline zapadne Srbije su Glišić i tv reditelj Đorđe Kadijević sa filmom Leptirica (1973) izvukli ono što se je moglo izvući, istinu, da je velika umetnost proćiščena jednostavnost. A da imaš samo jednu vodenicu, pa to zagolica ljudsku i umetničku maštu do beskraja i u savremenom svetu napuni novine. I snimi možda fim. Prodaj mi snove i zagolicaj maštu. Umetnost je baš to da se iz manjeg napravi veliki teatar. A sve to u dobrom smislu.
Baba Roga krije se u tami. Deda Mraz će uskoro navaliti u supermarket, a u Zarožju urušila se orunola vodenica. Eparhija u Valjevu dobre dve godine sa uzdržanjem gleda na poganski turizam Zarožljana i na bilbord tablu, na kojoj se krvopivac Sava smeši sa gostoprimskim osmehom. Suviše ljubazan za vampira izgleda poput nekvog Jovana ili Strahinja, u očima mu ne sija svirepost nego blagonaklonost.- Samo ti idi, samo još tri kilometara i upoznaćeš moje boravište, takva je poruka bilbord table. A zvanična izjava lokalnih vlasti u Zarožljanu nije upitna: Mi od Save ne pravimo niti junaka niti bednika. Samo želimo da omogučimo da svet vidi ostatke onoga o čemu su nam stari pričali i o čemu je Milovan Glišić pisao.
Samo se ti pući na svome. A da ti kola zastadnu na pola puta do Valjeva, preko Debelog brda, ti bi nekoliko puta vrtio sa glavom da ne bi slučajno izbijao neko iz šume. Simbol adskog turizma možda…
– Zašto ja nemam bilbord tablu – viče Karakondžula u istočnoj Srbiji.
O autoru: Primož Vresnik je slovenački dramski pisac koji piše na jezicima koje dobro poznaje: slovenačkom, srpskom, bošnjačkom. Vresnik živi u Ljubljani.
Pročitajte i:
___________________________________________
Novine za umetnost i društvena pitanja
___________________________________________
