Kolumna Predraga Milojevića – Tri slike: selo

Filed under: kolumne,Predrag Milojević,region |

Pijan, tetura po svinjcu. Padala je kiša i raskaljala ionako razrovanu zemlju. U oboru za svinje nema niti jedne travke. Svinjac je nizak, ozidan seljačkom krupnom opekom, pokriven talasastim sivim tablama. Seljak u gumenim opancima, zvanim curule, promiče između svinja po tom omalenom prostoru. Da bi se probio, mora povremenu neku od njih da potkači kolenom po gubici, jer se svinje tiskaju oko njega očekujući da će ih nahraniti. On to i čini, zahvatajući kukuruz iz merice koja visi na kaišu što ga je prebacio preko ramena.

– Sa! Sa, more! – viče na životinje čija se pomama za hranom više ne može zaustaviti i koje ga obaraju na zemlju. S mukom ustaje, psujući. Izlazi iz obora i udarivši kokošku nogom, ulazi u kuću, gde se strovaljuje na krevet.

Njegova deca gledaju televiziju, majka kuva ručak, žena prostire veš na žici za sušenje. Kroz otvoren prozor, iz daljine se čuje harmonika. Miriše kuvana boranija. Pada u san.

 ***

 Peku rakiju. Kofama vade vodu iz bunara, zatim je donose i sipaju u posudu gde se u savijenim cevima vrši kondenzacija alkohola – u tabarku. Guruju ruke do lakata u vodu da provere temperaturu koja raste kako raste nivo vode. Lože vatru u ložištu kazana. Vatra mora da džandži, kažu. Onda čekaju da poteče rakija. Jedan, visok i mršav, stavlja teglu sa vodom pod lulu, tvrdeći da tako pere rakiju. Drugi neko vreme samo gleda šta visoki radi. Srednjeg je rasta, debeo, velikih šaka. Ljušti kalemarskim nožem koren rena, a onda komad od četriri – pet santimetara stavlja usta i žvaće. Polaze mu suze od ljutine, ali on ipak završava što je započeo. Onaj visoki ga uputno gleda, a on odmahuje glavom – dobro je za sinuse, kaže.

– Jedno dete se otrovalo na kazanu, u selu K. – komentariše dok zahvata čašicom iz posude u koji curi providna tečnost iz bakarne cevi. – Prvenac – dodaje, pa ostaje nepoznato da li misli na dete koje je moglo biti prvo roditeljima ili na rakiju koja prva izlazi iz kazana.

Mere jačinu rakije gradometrom. Kad iz lule počne da curi patoka, utišavaju vatru i podižu poklopac na kazanu. Ukazuje se ključala komina, koja je sada postala ono što se zove džibra. Nakreću polugom kazan i vrelu tečnost sa ostacima voća prosipaju u rupu iskopanu za tu priliku. Onda debeli lopatom puni kofe sa ostacima od pečenja i nosi na đubrište gde ih prosipa preko kravlje balege, a visoki dodaje novu kominu u kazan. Raspiruje vatru, presipa ispečenu rakiju u plastični balon. Nateže pivo.

 ***

 U susednom dvorištu nema nikoga. U stvari, to je voćnjak čiji vlasnici dolaze jednom jednom mesečno, ili čak ređe, iz grada. Zato on, prvi komšija, ne brine da će ga neko videti kada donosi merdevine do visoke žičane ograde. Jedan krak merdevina prebacuje u voćnjak preko ograde, dok drugi ostaje u njegovom dvorištu. Onda u voćnjak baca i dve kotarice. Penje se sa svoje, a silazi sa komšijske strane. Bere voće i stavlja u kotaricu. Stigle su šljive, vrućina je i voćnjak je pun insekata. Ubada ga osa i on je razdraženo smrskava na ruci.

Dolazi do oboda imanja, odakle počinju kukuruzišta. Na samoj ivici, dva izgorela oraha. Kad je neko od komšija palio travu, nekontrolisana vatra je zahvatila i voćnjak i orasi su izgoreli.

– Gre’ota – procedi.

Vlasnika kukuruzišta je video kako preti ovima što dolaze u voćnjak: „Komšije, da vam grane ne prelaze u moju njivu, ili će puška da radi“, čuo je kako viče sa traktora. Nije se mešao, a mogao je. Ali nije.Gledao je kako beograđani seku grane koje su jedva pola metra virile van ograde.

Lizne cigaretu. Zbog ujeda ose, ili od otvrdle kože, prsti mu slome cigaretu kod filtera. On ga baca i puši bez njega, vukući brzo i jako.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*