Dnevnik „Njujork tajms“ su liberalne novine konzervativnih manira. To su jedne od najznačajnijih američkih, a najverovatnije i svetskih, glasila. Osnovan je 18. septembra 1851. godine. Od 1897. godine na „levom uvetu“ novina dominira slogan: „Sve vesti prigodne za štampu“. Najčešće tumačenje ovog slogana je da je u ono vreme bio namenjen konkurenciji koju je činila „žuta štampa“ sa svim svojim banalnostima. U početku su izlazile svakoga jutra osim nedelje, ali su tokom Američkog građanskog rata počele da se pojavljuju svih sedam dana. Dugo su izlazile u osam stubaca i sa vrlo retkim ilustracijama. Iz tog vremena „Njujork tajms“ dobio je i nadimak – „Siva dama“. Nisu se mnogo promenile. Prva fotografija u boji na naslovnoj strani objavljena je tek 16. oktobra 1997. godine. Bile su poslednji američki dnevnik koji je prešao na boju.
Po svom dizajnu, specijalno prve sekcije „A“, to su novine konzervativnog izgleda. Po svom stilu, „Njujork tajm“ je takođe vrlo uzdržan. Skoro svi naslovi sadrže glagol i nastoje da kažu tačno šta je u članku. Ne upiru se da u naslovima budu duhoviti ili vickasti. Slova naslova i podnaslova su umerene veličine. Samo zaista „šokantne vesti“ mogu da budu najavljene tek nešto većim naslovima. Pa čak i u dva ili tri reda preko svih šest stubaca, koliko sada ima na strani. Vulgarne reči se nikada ne štampaju ni u samom tekstu, ali ako su zaista važan deo priče, onda se one na neki način nagoveste. Kada je, tada predsednik, Buš svojevremeno u Sankt Petersburgu, ne znajući da je mikrofon uključen, rekao da se „onda se sranja događaju“, „Njujork tajms“ je to napisao rečima „stvari se događaju“. Istina, u pristojnom američkom govoru ta dva izraza su ponekad sinonimi.
Ali, oni neće nikada bez jakih novinarskih razloga da štampaju izraz „pojedi tvoj kolač“, jer to bi to, opet pri pristojnijoj komunikaciji značilo: „Jedi govna!“. Dakle, ekstremno se puritanski odnose u odnosu na svakodnevni jezik. Podrazumeva se da rasistički, i ostali „politički nepodobne“ izrazi, nemaju mesta u „Sivoj dami“. Ni na jednoj strani. Tamo Kinezi nikada nisu „žuti“, ili Japanci „džaps“. A Sovijeti nisu nikada bili „komunjare“. Još manje Crnci – „crnje“. Ni homeseksualci nisu „pederi“. Kada se pominju ličnosti „Njujork tajms“ koristi titule, pre nego samo prezimena. Dakle, nije „Obama“, već „predsednik Oabama“. To ih ne sprečava da na uredničkim stranama izbegavaju da kažu da je „predsednik Buš je nekompetentan“. To pravilo ne važi za sportske strane gde se koriste samo prezimena. U nedostatku važnih vesti, glavna priča se objavljuje na jednom ili dva stupca na levom vrhu naslovne strane.
Kao i velika većina američkih novina „Njujork tajms“ smanjuje broj zaposlenih kao posledicu smanjena cirkulacije štampanih glasila u Sjedinjenim Državama. Ali, za razliku od drugih novina, „Njujork tajms“ se još drži veoma visoko po broju prodatih primeraka. Jedan od poslednjih podataka ukazuje da se ovaj njujorški dnevnik u proseku prodaje u skoro 1,200,000 primeraka svakog dana u nedelji, a nedeljom dostiže cifru od skoro 1,700,000. U novinama radi 350 reportera i 40 fotografa s punim radnim vremenom. Tome bi trebalo pridodati na stotine spoljnih saradnika. Ima 16 novinarskih biroa u regionu Njujorka, 11 novinarskih kancelarija u Sjedinjenim Državama i 26 dopisništva u inostranstvu. Svoja lokalna izdanja, za koje se komponovane stranice šalju preko satelita, štampaju se u oko 40 američkih i gradova. Takođe koriste štampariju u Torontu, u Kanadi. Internet stranicama „Njujork tajmsa“ mesečno se pristupa preko 555 miliona puta.
Novine su dobile 90 Pulicerovih nagrada. Od toga su 2002. godine dobile sedam. „Pulicer“ je najveće priznanje američkog novinarstva koje godišnje dodeljuje „Kolumbija univerzitet“. Prvog „Pulicera“ su dobili 1918. godine zbog izveštavanja iz Prvog svetskog rata. Godine 1971. objavili su članke i dokumente, kasnije su nazvani „Pentagonski papiri“, u kojima se pokazalo da Bela kuća i Pentagon lažu o situaciji u Vijetnamskom ratu. Vlada ih je tužila ali je sudska odluka bila naklonjena „Njujork tajmsu“. Sud je odlučio da je vladino skrivanje istine o ratu u Vijetnamu protivustavno. Pre nekoliko godina „Njujork tajms“ je dobio „Pulicera“ zahvaljujući seriji napisa o lošim zaštitnim merama na radnim mestima. Konzervativci samo što ih nisu nazvali komunistima zbog te serije.
Vlasnik novina je „Njujork tajms kompanija“, koja takođe poseduje oko 40 drugih glasila. Među njima dominiraju „Internašnal herald tribjun“, koji se uređuje u Parizu, i „Boston globe“. Ipak, „Njujork tajms“ je, u suštini, privatno vlasništvo jer naslednici osnivača, specijalno porodica Sulcberger, poseduju većinu akcija kompanije. Počeli su u zgradi na 42. ulici na Menhetenu, a taj je trg 1904. godine nazvan „Tajms skver“. Kasnije su se proširili na 43. ulicu, a 1961. godine prodali su oblakoder u kome su započeli. Novine nameravaju da se presele u „stakleni oblakoder“ koji je u izgradnji na uglu 41. ulice i osme avenije. Njujorški dnevnik nije najtiražnije američko glasilo. Više od njega prodaje se „JuEsEj tudej“ i „Volstrit žurnal“. Ipak, uzevši u obzir da je „Volstrit žurnal“ neka vrsta relikvije, i da mora da se vidi na pisaćem stolu poslovnih ljudi, i da su „JuEsEj tudej“ ipak samo šarene novine koje, između ostalog, kupuju hoteli da bi ih dali svakom gostu, „Njujork tajms“ bi mogao da se smatra uticajnijim kod redovnih čitalaca.
Da li ovaj njujorški dnevnik ponekad pogreši. Još kako! I to ne jedanput. Najgora optužba odnosi se na period tokom Drugog svetskog rata. Naime, „Njujork tajms“ nije insistirao na dokazima o nacističkim zločinima nad Jevrejima u Evropi, niti o koncentracionim logorima. Objašnjenje za to leži u činjenici da je izdavač novina Jevrejin i stoga nije hteo da izgleda da insistira na „jevrejskim pitanjima“. Ozbiljna optužba pripisuje se i dopisniku iz Sovjetskog Saveza, Valteru Durantiu, koji je tokom 30.-tih godina prećutao Staljinov genocid nad Ukrajincima. Inače, za izveštaje iz Sovjetske republike Duranti je dobio Pulicerovu nagradu, a „Tajms“ nikada nije hteo da se od njega ogradi. Pre desetak godina, reporter „Njujork tajmsa“, Džejson Bler, optužen je da je pisao lažne reportaže. Kako je mladi Bler, koji je odmah podneo ostavku, crnac, „Njujork tajms“ je optužen da favorizuje crnce zbog „političke korektnosti“. Odnosno, da Bler nije bio crnac, ne bi tako brzo napredovao do mesta „starijeg reportera“. Dva najviše kotirana urednika lista takođe su podneli ostavke.
„Njujork tajms“ je takođe priznao da je slabo obradio period kada se Vašington spremao da napadne Irak. Odnosno, novine su svojim nekritičnim pisanjem pomogli administraciji da pripremi politički teren za invaziju. „Njujork tajms“ je prihvatao informacije svojih reportera koje su se, mnogo puta, bazirale na vladinim izvorima. Ali, „Njujork tajms“ mnogi napadaju ne samo zbog onoga što objavi, već i zbog onoga što prečuti. Konzervativci i republikanci optužuju „Tajms“ da su na strani liberala i demokratske stranke. Istina, uredničke strane „Njujork tajmsa“ nisu podržale republikanskog kandidata za predsednika još iz vremena Dvajta Ajzenhauera, 1956. godine. Redovni kolumnista novina, u ulozi „javni urednik“, koji „kontroliše“ rad novina, priznao je da je „Tajms“ u nekim stvarima naklonjen liberalnim pogledima. Priznao je da novine „navijaju“ u izvesnim socijalnim pitanjima, kao što su gej brakovi, ali da to nije odraz političkog stava redakcije već ogledalo kosmopolitizma Njujorka gde novine izlaze.
ANTRFILE:
Ko šta čita u Americi
1. „Njujork tajms“ čitaju oni koji misle da bi trebalo da upravljaju zemljom.
2. „Volstrit žurnal“ čitaju oni koji upravljaju zemljom.
3. „Vašington post“ čitaju oni koji misle da upravljaju zemljom.
4. „JuEsEj tudej“ čitaju oni koji misle da upravljaju zemljom ali ne razumeju „Vašington post“, a i dopadaju im se šarene strane.
5. „Los Anđeles tajms“ čitaju oni kojima ne bi smetalo da upravljaju zemljom u svoje slobodno vreme i ako ne moraju da napuste Los Anđeles.
6. „Boston globe“ čitaju oni čiji su preci upravljali zemljom i to mnogo bolje nego što se to danas radi.
7. „Njujork dejli njus“ čitaju oni koji nisu sigurni ko upravlja zemljom, a i nije ih mnogo briga sve dok mogu da ugrabe sedište u metrou.
8. „Njujork post“ čitaju oni koje nije briga ko upravlja zemljom uvek i kada se nešto skandalozno događa.
9. „San Francisko kronikl“ čitaju oni koji nisu sigurni da postoji zemlja i da njome neko upravlja. Ali, ko god da je – protive mu se.
10. „Majami Herald“ čitaju oni koji upravljaju nekim drugim zemljama.
Pročitajte i:
