Kolumna Milana Balinde: Crno na belo i kobajagi

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region |

Sve novine i časopisi u Sjedinjenim Državama štampani su u boji. Sve, osim “Nedeljnih svetskih vesti” (Weekly World News), čije naslove čitaju velika većina Amerikanaca jer te nedeljne novine stoje na visini očiju pri kasama lanaca samoposluga. Svaki osmi Amerikanac, koji prelista NSV dok čeka u redu da plati, takođe kupi taj nedeljnik čiji je slogan “ništa osim istine”. Čitaoci, a NSV prodaju oko 300,000 primeraka nedeljno, znaju da sve što je u tom nedeljniku objavljeno – izmišljeno. Samo maloumni mogu da poveruju naslovu koji tvrdi “smrznuta piletina pobegla iz frižidera”, ili “Hilari Klinton ima bebu s vanzemaljcem”.

“Nedeljne svetske vesti” pripadaju grupi publikacija koje se nazivaju “tabloidi iz samoposluga”. Preteća tih tabloida, “Nešional inkvajer”, i dalje se prodaje u tiražu od skoro dva miliona primerka nedeljno. Međutim, “NI”, koji je pre skoro tri decenije prestao da objavljuje priče o vanzemaljcima i letećim tanjirima, i posvetio se pisanju o slavnim ličnostima, gubi tiraž. Američki čitaoc skandaloznih novina lakše “poveruje” neverovatnim pričama nego mogućnim ali sumnjivim vestima.

U tu grupu tabloida iz samoposluga pripada i nedeljnici “Star” i “Glob”, kao i izdanja na španskom jeziku “Mira!” i “Talia”. Interesantno je da ovi nedeljnici pripadaju istoj izdavačkoj kompaniji. Amerikan Medija Ink., sa sedištem u Boki Raton, Florida, osim što izdaje šest najtiražnijih američkih tabloida, takođe je vlasnik oko 200 “mini magazina” čije teme pokrivaju zdravlje, sport, dijetu, kućne ljubimce, vitku trudnoću… Procenjuje se da njihova izdanja čitaju nedeljno oko 50 miliona Amerikanaca.

U surovoj konkurenciji američkog tržišta svi moraju da se dovijaju kako znaju i umeju. “Nedeljne svetske vesti” specijalizovane su isključivo za ekskluzivne vesti. Tokom 2003. godine, baš pre hapšenja Sadama Huseina, “NSV” provalile su vest o ljubavnoj vezi između Sadama Huseina i Bin Ladena. Oni su, po pisanju tog tabloida, imali strasne seksualne odnose. Potom su se venčali, s time što je Husein bio mlada a Bin Ladin mladoženja. Proputovali su svetom tokom medenog meseca, da bi se zatim skrasili u Parizu gde su i usvojili jednog obrijanog čovekolikog majmuna. Nakon što su se u jednom trenutku žestoko posvađali, Husein se ljut vratio u Irak da bi smirio živce u krugu familije i prijatelja u Tikritu. Kasnije se sakrio u “paukovoj rupi” u zemlji, da bi ga tamo pronašlo “dete vampir”.

“Nedeljne svetske vesti” s ponosom podvlače da su one još tokom ranih devedesetih godina prošlog veka otkrili da je Elvis Prisli živ i da se priprema da se vrati na javnu scenu. Mnoge su priče štampane o Elvisovom tajnom životu i sve su propraćene verodostojnim fotografijama na kojima se vidi onaj isti “kralj rokenrola”, ali s dosta sede kose i sedih zulufa. U broju od 6. septembra 2004. godine “NSV” objavile su intervju s Prislijem, u kojem je on u detalje opisao svoje planove za povratak i razloge zašto je lagao da je umro 16. avgusta 1977. Elvis, koji sada živi u jednoj kući od 14 soba u Njujorku, priznaje da je njegovo navodno mrtvo telo zaista bilo telo njegovog maloumnog brata koji je umro od srčanog napada i čije je postojanje bila strogo čuvana porodična tajna.

Osim Elvisa Prislija, sudeći po ovom tabloidu, takođe su živi i, manje više, dobrog zdravlja, Merilin Monro, Džon Kenedi i Adolf Hitler. Inače, Osama bin Laden je u stvarnosti kepec i nedavno je naručio kloniranog Hitlera koji se već pridružio Al Kaidi. Takođe su postojale varijante u vestima da je Bin Ladin zaista mrtav ali da to CIA drži u dubokoj tajnosti. Što se tiće Sadama Huseina, on je u zatvoru gde ga stražarke seksualno zlostavljaju. Husein takođe zahteva da mu bilo američka, bilo iračka vlada, plate operaciju za promenu pola.

Dok se to događa na Bliskom Istoku, tadašnji američki predsednik Džordž Buš počinje da vodi otvorenu izbornu kampanju s ciljem da postane Papa u Vatikanu. Nije od malog značaja i vest da je Džordž Vašington bio žena. Abraham Linkon, koji je po “Nedeljnim svetskim vestima” bio klinički lud, primećen je kako se šunja po hodnicima Bele kuće. Bio je sam Linkon koji je tadašnjem predsedniku Bušu davao savete oko rata u Iraku. Taj je tabloid takođe otkrio planove američke administracije da okupiraju mesec i tamo počnu s eksploatacijom bogatih naftonosnih zaliha. Te su novine takođe upozorile svoje čitaoce  da je potpredsednik Dik Čejni u stvari robot i da redovno ide na kliniku da bi mu popravljali elektronske čipove.

U jednoj priči s naslovne strane “NSV” najavljuju neminovnu svetsku ekonomsku krizu. Tvrde da su super bogati vlasnici naftinih kompanija iz Teksasa već spakovali kofere i spremni su da beže za Luksemburg. Očekuje se nezaposlenost od oko 80 posto. Propašće sve američke banke i većina Amerikanaca postaće beskućnici. Papirni novac izgubiće svu vrednost. Glad afričkih razmera raširiće se po Americi. Vernici će da napuste hrišćanstvo i vratiće se paganskim običajima, a neki će da prodaju svoju dušu đavolu samo da bi imali šta da jedu. Spaliće svoje još nevine ćerke da bi se dodvorili Satani.

“Nedeljne svetske vesti” takođe su bile prve novine koje su otkrile do nedavno izgubljene sandale Isusa Hrista. Tvrde da znaju tačan datum kad će Isus da se vrati na Zemlju. Nakon zemljotresa u Pakistanu, od pre nekoliko godina, “NSV” objavljuju da su se odškrinula vrata pakla i da su demoni užurbano izašli i rasporedili se po čitavoj planeti, spremni da u bilo kom trenutku napadnu nevine stanovnike. Takođe se očekuje da tada senator Hilari Klinton ponovo ostane u drugom stanju s nekim posetiocem iz dalekih zvezdanih sistema.

Nedeljni tabloidi iz samoposluga vole da objavljuju golicave pričice seksualne prirode, ali im je tiraž padao tokom afere između Bila Klintona i Monike Levinski. Mnogi Amerikanci više su voleli da se informišu o skandalu u Beloj kući u dnevnim listovima kao što su “Njujork tajms” ili “Vašington post”. Seksualne pričice u cenjenim dnevnim glasilima bile su  im pikantnije.

 ANTRFILE:

 Amerikan Medija Ink. ne samo da izdaje šest najtiražnijih “tablida iz samoposluga” već je i vlasnik kompanije koja distribuira novine po radnjama na oko 70 posto od preko 4.2 miliona prodajnih mesta. Njihovo najpoznatije izdanje je “Nešional ikvajer” koje je osnivač Dženeroso Pop kupio u Njujorku 1952. godine za sumu od 75,000 dolara. Priča se da je Pop kupovinu finansirao zajmom koji je dobio od poznatog mafijaša Franka Kostela. Federalni biro za istraživanja tvrdi da je Pop ručao s Kostelom dana kada je 1954. godine mafioza bio ubijen u tom istom restoranu. Pop je umro 1988. godine. Aprila meseca 1999. Amerikan Medija Ink. kupuje grupa investitora na čelu s Rodžerom Atmanom, bivšim podsekretarom finansija u vladi Bila Klintona.

O autoru: Milan Balinda (1950, Beograd), novinar, fotograf i pisac. Dopisnik iz Srednje Amerike i Meksika. Dugogodišnji novinar u „Majami heraldu“, kao i izdanju na španskom „Nuevo heraldu“. Autor knjige „Najlepši mitovi i legende Meksika“, Beograd, 2010. Uskoro mu izlazi biografija G. G. Markesa „Nobelovac iz Makonda“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*