Kolumna Jagode Kljaić: Koja je šifra za Ulaznicu

Filed under: Jagoda Kljaić,kolumne,region |

Bogme, da sam na mestu Predraga Milojevića, urednika ovoga sajta, ne znam kako bih se osećala. Ili možda znam – baš pobednički. Jako sam se obradovala kad sam pročitala da je pobedio na književnom konkursu Ulaznica 2012. u delu za poeziju i da je njegova pesma Odakle je sve počelo proglašena najboljom. Apsurdno: živim u Hrvatskoj i pišem na hrvatskom jeziku, tako da me drugi ne mogu razumeti, koliko nam se jezici razlikuju. Od šest autora najboljih pesama i kratkih priča, jedino se sa Predragom ne bih trebala razumeti, jer je on jedini nagrađeni koji nije iz Hrvatske. A od tih šest imena, samo sa Predragom sarađujem i održavam komunikaciju. Mnogo komplikovano za objasniti.

Elem, nagrađene radove, uglavnom, još niko nije pročitao, a i kad ih pročita, ko će da prizna da nije subjektivan. Zato se u komentarima posetilaca Konkursa regiona koplja lome ne oko kvaliteta pesama i priča, što bi trebao da bude jedini kriterijum književnoga konkursa, nego oko imena autora i gradova iz kojih jesu. Osim Predraga iz Mladenovca, svih pet nagrađenih su iz hrvatskih gradova: Zagreba (dva), Zadra, Šibenika i Koprivnice. Od šest najboljih, pet je iz Hrvatske. Kao da je konkurs bio raspisan samo za građane te države i samo na čistom hrvatskom jeziku, pa Predrag zalutao, a žiri mu onda odao priznanje. Bilo bi lepo da je tako jednostavno.

Međutim, ima nastavak. Milojevićeva pesma priča priču o jednom nesrećnom životu i deo te nesreće odvija se u okolici Zadra, opet u Hrvatskoj, za vreme godina nedavnoga rata. Nije tamo sve počelo, ali se nastavilo. Pa neki kao da pitaju: postoje li na prostoru nekadašnje Jugoslavije dva Zrenjanina. Jedan onaj poznati, a drugi, klonirani, negde u vrletima Velebita.

Možda će na svečanosti u poznatom  Zrenjaninu, 14. decembra, neko od članova žirija imati potrebu da nešto kaže o ovogodišnjem radu žirija i odluci koja bi trebala nešto poručivati. Kvaliteta, bez obzira odakle. Verovatno su očekivali pitanja u stilu: pa da li samo u Hrvatskoj pišu dobre pesme i priče. Da li je moguće da je, od više od 2.500 prispelih radova iz svih država bivše nam zajedničke, pet od najboljih šest napisano na hrvatskom i od hrvatskih autora. Ovde o hrvatskom govorim kao o državotvornom, a ne nacionalnotvornom

Međutim, začuđuje što niko od komentatora na sajtu do sada, dok ovo pišem (3. decembar) nije postavio suštinsko pitanje: kako je žiri radio. Da se odmah razumemo: izuzetno uvažavam svu trojicu članova žirija, Srđana Tešina, Sašu Ćirića i Vladimira Arsenića. Velika je stvar što su sve odluke donete jednoglasno. I, ako je to uopšte bitno, bezrezervno verujem da su se dobrano namučili i narazgovarali pre nego što su odlučili. Znali su što ih čeka.

A što ako je celi problem u – šifri? Ako mi, koji pišemo i šaljemo radove na neke konkurse, ne verujemo u šifru, zašto onda to ne bismo i rekli. Čemu šifre kad svejedno, pre velikoga finala, nemaju više nikakvo značenje. Nešto mi se čini da su ove godine na konkursu Ulaznica baš šifre imale presudnu reč. Ljudi pročitali, napravili uži izbor, pa ga još više suzili i tek onda išli pogledati. I našli se u čudu, ali, kao pravi pisci, znali da su čuda moguća, pa nisu promenili odluku. Tek kad bih verovala da je bilo drugačije, sumnjala bih u verodostojnost književnika, književnih kritičara i urednika.

Pa, ako bi neko iz žirija progovorio o radu žirija, neka obavezno kaže koju reč i o važnosti šifri. Ili njihovoj nevažnosti. Što bi umnogome olakšalo procenu o objektivnosti i nepristrasnosti trojice glavnih. Onima koji će im verovati. Drugima, koji to već sada ne žele, nego priču i pesmu direktno uranjaju u međunacionalne i međudržavne odnose, neće vredeti nikakva objašnjenja i tumačenja. Za njih je Zrenjanin nekuda preselio.

U prilog raspravi o tome kako je na književnom konkursu raspisanome u jednoj državi, od šest nagrađenih autora samo jedan iz te države, napisah svoj prvi tekst na ekavici i nekada zvanoj istočnoj varijanti srpsko-hrvatskoga jezika, a danas srpskoga. Izvin’te ako ima neka greška.

I, čestitka Predragu Milojeviću. Iz Hrvatske. Preko Zrenjanina. Do Mladenovca. Pesnik je poeta celoga sveta.

2 Responses to Kolumna Jagode Kljaić: Koja je šifra za Ulaznicu

  1. Ne smeta mi sto su odabrani autori iz Hrvatske, ali ovaj tekst napisan u odbranu mi uopste nije jasan. Pogotovo prica o siframa. Da, clanovi zirija su procitali price i pesme, odabrali ih ni ne sumnjajuci da je vecina autora iz Hrvatske jer je to tako tesko provaliti, pogotovo ako se imaju u vidu jezicke razlike dva jezika ili dve varijante istog jezika, kako god ih ko dozivljava.

    Mirko i Slavko
    05/12/2012 at 20:40
    Одговори

  2. ‘ajmo ovako: više mi se dopada ideja da svi nagarđeni budu iz jedne sredine nego da se veštački vrši miksovanje „pola-pije-pola-šarcu-daje“; s druge strane, bez obzira što ga autorica „visoko ceni“, lično ne dajem pet probušenih para/pfeninga/lipa na vrednosne sudove v.arsenića.

    koke
    06/12/2012 at 07:38
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*