Kolumna Ivana Kovača: Bečejski bombondžija

Filed under: Ivan Kovač,kolumne,region |

„Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, u nastavku akcije „Armagedon“, uhapsila je S.M. (1984) iz Bečeja, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.”

(Fotorobot Bečejskog bombondžije – OVO JE PEDOFIL!)

          Ako već ambiciozni planovi ekspanzije industrijske zone (čije bi neonske instalacije nadomestile nepostojeću javnu rasvetu) nisu Bečeju obezbedili status urbane sredine, jedna druga okolnost – manje, doduše, prestižna – učinila je da Bečej zacementira svoju urbanost: naše ulice, haustori i šetališta iznedrili su pravog pravcatog PEDOFILA. Svog, dakle, prvog zvaničnog – s uverenjem (sasvim uskoro!) overenim u sudu – odraslog stanovnika seksualno sklonog prema deci istog ili suprotnog pola tj. PEDOFILA! Neće biti da se ama baš ništa znatnije i pamtljivije nije zbilo za mandata aktuelne vlasti: iz naše anemične naseobine izrastao je grad! Malo li je?! Sada, međutim, treba pametno odigrati. Potrebno je osmisliti S.M-ov tzv. zločinački autorski potpis – recimo „dâ svilenu bonu, pa siluje“. Otud predlažem da ga nazovemo Bečejski bombondžija (simpatično je, a i upućuje na prevarnu slatko-gorku taktiku izopačene PEDOFILSKE psihe) i tako preduhitrimo druge urbane centre, takođe PEDOFILIJOM utemeljene, poput Čantavira, Srbobrana, Bačke Palanke, Bačkog Petrovca (u kojima su u poslednjih godinu-dve zabeležene pojave PEDOFILIJE), u tzv. ikonografisanju svojih zločinačkih umova i uspešnom ubeđivanju svojih stanovnika da su građani, a ne palančani ili, čak, seljani, makar im cipele tonule u kaljugu na nekoliko kvartova od centra ili se spoticali noću ulicama bez javne rasvete.

          Čuvaj se Bečejskog bombondžije!

          Eto Bečeja koji se prepoznaje na regionalnoj mapi (makar i PEDOFILSKOJ)! Eto međunarodnih kontakata i novčanih transakcija (preko PEDOFILSKIH foruma na internetu)! Eto internacionalne asocijacije pedoljubivih gradova – IAPG!

          Urbano (gradski) je biti paranoičan. Ne uzimaj svilene bombone od nepoznatih ubalavljenih pokvarenjaka! Budite oprezni kada Deda Mraz posedne Vaše detence u krilo i zapita ga da li je bilo dobro i slušalo mamu i tatu (posebno obratiti pažnju na eventualna meškoljenja ispod crvenog ogrtača); brižljivo nadzirite pedijatrove dodire: da li su dovoljno profesionalno-hladni, bez uzbuđenja; takođe, rasterajte sve sumnjivce koji se motaju oko dečijih igrališta i dvorišta škola i zabavišta (sumnjivac je svaka odrasla osoba u mantilu, s rukama duboko u džepovima). Izvršite građansko hapšenje ili smesta prijavite odraslog muškarca koji pomiluje njemu nepoznatu devojčicu po kosi ili je pohvali da je simpatična (s tim u vezi, redovno zapitkivati svoju decu da li su dirana, da li je bilo prodiranja – a s obzirom na stalno objavljivane stravične procente zlostavljane dece). Ne budite naivni, vaše je dete najverovatnije već silovano!

          Roditelji koji na društvenim mrežama objavljuju fotografije svoje nasmejane dečice, posebno one s letovanja i brčkanja s patkicom u kadi, postaju deo PEDOFILSKOG lanca i treba ih podvrgnuti oštrom policijsko-psihijatrijskom isleđivanju – oni ne samo da nude duševnu hranu PEDOFILU, već možebiti i sami imaju latentnih PEDOFILSKIH pobuda. Suvišno je isticati da je potrebno brižljivo rasturati nudističke porodice – roditelje u aps/bolnicu, a decu u starateljske porodice da se spase što se spasti može. Građani Bečeja, đavo je odneo šalu! PEDOFILI su među nama!

          Šta, međutim, ako naš sugrađanin S.M. zapravo nije PEDOFIL (apelujem, svejedno, da svako obrati pažnju na razne S.M-ove iz svog okruženja: Svetozar Miletić, u čijoj ulici živim, srećom je pokojnik te ne podleže sumnji, kao ni Svetozar Marković)? Šta ako je S.M. najobičniji heteroseksualni diler koji PEDOFILIMA tek „valja robu“? Trudi se da prepoznaš PEDOFILA (po zakrvavljenim beonjačama, nervoznim trzajima glave, zadahu užeglog semena)! Zar to neće biti pogubno po (teško izvojevani) urbanitet Bečeja? Ukoliko S.M. naprosto uskogrudo i sitnosopstvenički razvija biznis snimcima koji ga uopšte intimno ne dotiču, kojima nije ganut, koji ga ne teraju na dahtanje, da se zarumeni u licu i otkopča pantalone – šta tada? Koga ćemo tada podvrgavati mržnji i zgražavanju? Preko čijih zločinačko-perverznjačkih pleća ćemo afirmisati sopstvenu seksualnu ortodoksnost i moralnu superiornost (na tragu licemernog zatvorskog morala gde, recimo, silovatelji postaju žrtve „pravdoljubivog“ progona od strane hladnokrvnih ubica, razbojnika i njima sličnih). Pri tom, medijsko pujdanje naroda na PEDOFILE – neopravdanim navođenjem gnusnih detalja, bespravnim otkrivanjem identiteta PEDOFILA i njihovih žrtava, kršenjem pretpostavke nevinosti osumnjičenog – država revnosno podržava, stvarajući od PEDOFILA danas najomraženiji soj ljudi (iako u Bečeju i čitavoj Srbiji ima, recimo, toliko pojedinaca koji su u prethodnim ratovima takoreći zubima klali, a što nikoga posebno ne uznemirava).

          Da li to znači da je Bečej tako brzo izgubio prestižni status grada? Znači li to da više nismo građani već palančani ili, još gore, seljaci – budući da palanka (duh palanke) odbija da se suoči sa problemom, da razmotri sve nejasnosti, sve pojedinosti ove kontroverzne teme. Palanački duh sa zgražavanjem odbija da misli pitanja dugoročne strategije za prevenciju i suzbijanje PEDOFILIJE, a koja pri tom neće podrazumevati kršenje ljudskih prava, izbegava da promišlja pitanje primerenih oblika kažnjavanja i lečenja osuđenih pedofila, itd. O svemu tome palančanin ne želi ništa da zna. Za palančanina PEDOFILI su prosta stvar – oni su ovaploćenje čistog zla i treba ih prognati iz palanke (s onu stranu brda tj. u Ameriku i zapadnu Evropu odakle pedofilija i potiče), ako ne i uništiti. Međutim, PEDOFIL je seksualni zlostavljač deteta, ali i onaj ko samo fantazira o deci, bez namere „da ostvari svoje snove“. Nije, dakle, svaki PEDOFIL kriminalac! Premda s fantazijom i nagonima PEDOFILA treba biti na oprezu (kako to učiniti – posebno je i vrlo problematično pravno-psihološko-filozofsko pitanje), samu fantaziju ne smemo kriminalizovati. – Naravno, onaj ko skida materijal dečije pornografije sa interneta, naročito ukoliko za to daje novac, podstiče seksualnu eksploataciju dece i tako uzima učešće u gadnom zlodelu. Takođe, PEDOFIL je onaj ko seksualno fantazira o odojčadi ili zabavištancima, ali i onaj ko razmišlja o seksualno posve oformljenoj 17-godišnjakinji. PEDOFIL, dakle, ne mora biti nikakav zločinački monstrum – naprotiv, može biti običan (koji-voli-i-koji-je-voljen) porodični čovek bez ikakvog realnog PEDOFILSKOG iskustva, ali koji katkad fantazira o seksualnom kontaktu s decom (što ga, dakako, ne amnestira od našeg eventualnog zgražavanja).

          Da li to znači, ponovo ću zapitati, da je Bečej izgubio prestižni status grada? Ne – budući da ga sa pojavom ordiniranja prvog zvaničnog bečejskog PEDOFILA, našeg Bečejskog bombondžije, nije uistinu ni zadobio! Ne čine, u prvom redu, cipele u kaljuzi i ulice bez rasvete od Bečeja, Srbobrana, Čantavira i drugih pedofilskih prestonica palanku. Palankom ih čini palanački pristup svemu što je drugačije i nepoznato (a od toga, očito je, ni sam Beograd nije imun!) – makar se radilo o pojavi tako opakoj i gnusnoj kao što je pedofilija. Otud ni čitave čete pedofila, trboseka, davitelja ne bi od Bečeja uspele načiniti grad. Jer nije urbano biti paranoičan i lakom na stigmatizaciju i linč – već sasvim palanački.

O autoru: rodjen 1982. Živi u Bečeju. Bavi se publicistikom. Apsolvent klasične filozofije u Beogradu. Bavi se pomalo i amaterskim filmom – režira i piše scenarije.

One Response to Kolumna Ivana Kovača: Bečejski bombondžija

  1. Pingback: Kolumna Ivana Kovača: Bečejski bombondžija : Mlad Grad | Sremska Mitrovica | Portal mladih Grada Sremska Mitrovica

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*