Kolumna Amalije Stojsavljević: Publika i posetioci

Filed under: Amalija Stojsavljević,kolumne,region |

Ako  posmatramo postojeći art sistem kao celinu, koja u nepovoljnoj kulturno – političkoj situaciji ne prelazi pojedinačne mikropodsisteme gradova, njegova rasprostranjenost na internacionalnoj makrosceni bez izuzetaka izostaje. Ovaj sistem unutar sebe objedinjuje kako mreže galerija, muzeja, medije, kritiku, publiku i umetničko tržište, tako i sistem vrednosti, značenja, oblike komunikacije i dr. Važan punkt u sagledavanju opšte slike  i verifikaciji pomenutih kategorija jeste publika, odnosno recipijent, čija uloga krajnjeg konzumenta umetničkog dela i njegov odnos prema umetničkom delu takođe pokazuju stepen razvijenosti sistema.
Unutar izložbenog prostora, recipijenti mogu biti ili posetioci ili publika. Posetilac nekog dešavanja je osoba koja slučajno, bez pravog razloga, iz tzv. pararazloga prisustvuje dešavanju, dok publiku predstavlja onaj deo posetilaca koji aktivno i sa kritičkim stavom konzumiraju ponuđeni sadržaj. Kada je u pitanju savremena umetnost, koja ne dozvoljava posmatraču laičko uživanje i sanjarenje u auri umetničkog dela, može se konstatovati da se svest  publike i posetilaca skoro izjednačava. Međutim, nije odgovornost isključivo na konzumentima, jer je poznato da u perifernim regionima, koji nemaju jake umetničke centre i sami umetnički tokovi kasne, dok svest publike kasni jos više. Institucije umetnosti i mediji koji nisu podržani kvalitetnom kulturnom politikom, ne mogu na pravi način da deluju u svojoj sredini, kako bi formirali informisanu i kritički osvešćenu publiku. Publika kompenzuje ulogu aktivnog recipijenta umetničkih dela za ulogu pasivnog posmatrača, koji je obično privučen nekim  sporednim senzacijama, poput koktela ili posrednim susretima sa visokim funkcionerima elite. U takvom okruženju, izložbe u trenutku otvaranja često  funkcionišu kao scenografija za spektakl neumetničkih, profanih dijaloga i odnosa. Ni u toku samog trajanja izložbe situacija nije drugačija. Kolektivne ili pojedinačne posete izložbi obično nisu praćene realnom potrebom i željom da se konzumiraju, već pre nekom vrstom fiktivne obaveze prema instituciji ili prema umetniku čiji je rad predstavljen ili nekom drugom iracionalnom razlogu. Takođe se može uočiti i zanimljiv fenomen karakterističan za  malograđansku psihologiju gde se odlazak na izložbe tretira kao statusni simbol i noblesse privilegija visokih društvenih slojeva, jer biti viđen je važnije od viđenog.
Iz izloženog se može zaključiti da su nedostaci art sistema ( a publike kao njegovog dela ) samo odraz opšteg stanja društva i sistema vrednosti koji propagiraju elitističke ideologije u okviru kojih je  delovanje kulture veoma ograničeno. Opšta neobrazovanost u sagledavanju savremenih umetničkih tokova, nedostatak umetničke kritike, slaba angažovanost medija, opterećenost tradicijom i identitetima samo su neki od mnoštva problema koje treba rešavati.

Amalija Stojsavljević, istoričarka umetnosti. Živi i radi u Banja Luci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*