Kolumna Amalije Stojsavljavić: Dve izložbe u službi reprogramiranja banjalučke scene

Filed under: Amalija Stojsavljević,kolumne,region |

U državama koje nemaju čak ni jasno definisan sistem upravljanja, kulturna politika i sistem vrednosti direktno trpe posledice takve konfuzije. Stav prema kulturi i umetnosti kao marginalnim pojavama formira atmosferu poremećenih vrednosti, dok pokušaj uspostavljanja art sistema od strane određenih institucija kulture i nevladinog sektora, često zavrsava demonizacijom istih.Produktivnim i agažovanim odnosima u art sistemu, definisali bi se odnosi između umetničkog dela i ostalih elemenata tog sistema kao sto su kritika, galerija, muzej, mediji, publika i umetničko tržište i na taj način se umetničko delo verifikovalo i potvrdilo kao takvo. Kompleksnost fenomena „umetničko delo“ i proizvoljna manipulacija ovim terminom, ne dozvoljava stvaranje koherentne i kritičke umetničke scene, a takođe ni određivanje pojma „umetnik“ i njegovog lociranja u društvu. Ako se na početku XXI veka izložbe „ekspresivnih“ pejzaža i nagih žena i dalje predstavljaju kao događaji veličanstvene posećenosti, onda se treba zapitati gde smo Mi u odnosu na evropske i svetske tokove i kakav je odnos konzumenata prema umetnicima i institucijama sa akcentom na savremenim tendencijama, koji pokušavaju da se otvore za drugačije ideje. Ipak kakva god situacija bila, dve nedavne izložbe dva mlada banjalučka slikara predstavljaju važne punktove u pokušaju prevazilaženja samozadovoljinh obrazaca lokalne tradicionalne scene.

Prva samostalna izložba Davora Paponje pod nazivom „Habitat“, realizovana je, uz dosta poteškoca, u Kulturnom centru „Banski dvor“. Korpus izložbe čini instalacije i crteži eksplicitnog i uznemiravajućeg karaktera kao oponenti licimernom i duboko ukorenjenom konzervativizmu. Crteži kroz niz tehičkih „zahvata“ od fotografisanja, fotošop obrade, ponovnog štampanja i docrtavanja gube karakteristike klasičnog crteža i mogli bi se nazvati nekom vrstom hibrida. Kulminacija procesa predstavlja štampanje pojedinih projekcija na „išarane“ listove Zbornika za likovnu umetnost, koji je bio prva crtačka podloga umetnika u detinjstvu i na taj način vrsta metadijaloga sa infantilnim i naizgled naivnim sadržajem samih radova. Sa druge strane, utiskivanjem naracije i umetnikovog imena u institucionalno veoma uvažen zbornik, dovodi se u pitanje ceo koncept istorije imetnosti i njene validnosti. Grubim i neartikulisanim crtežom, upotpunjenim bojom kao zasebnim entitetom, koja ili akcentuje ili egzistira samodovoljno, formira se naglašeno erotski i lascivan sadržaj. Paralelno hibridnim crtežima pojavljuje se i instalacija, sastavljena od brojnih malih meda (igračaka), čije su glave umotane u crne plastične vreće. Mnoštvo „bezglavih“ meda formira trougao, omiljeni simbol dočaravanja savršenosti Boga, ali i izmanipulisanosti mase. Skoro ambijentalne atmosfere, izložba na više nivoa zaokupljuje naša čula i blago zaslađenim cinizmom navodi na preispitivanje i demistifikaciju.

Druga izložba, koja se desila ubrzo posle „Habitata“, a sledi slična stremljenja, jeste, takođe, prva samostalna izložba Ljiljane Marković održana u Javnom skloništu. Crteži i slike nastali kao posledica duboke introspekcije, podvučeni su tekstualnim predlošcima mitologija i legendi, ali i aktivnim odnosom prema stvarnosti. Namernim odbacivanjem prepoznatljivog i verističkog saržaja, kreira se donekle formalistička poetika, koja čak i na nivou simbola komunicira sa našim nesvesnim. Radovi odišu dečijom uzbuđenošću, čistotom emocija i dinamičnom igrom oblika i boja.

Kvalitet pomenutih izložbi prevazilazi palanački okvir i dokazuje da mladi i još neafirmisani umetnici mogu uticati na stvaranje drugačije atmosfere, u kojoj bi umetnik bio ono što jeste, a ne ono što palanka od njega očekuje. Uz malo podrške, ovakve izložbe bi bile naša realnost kao i motivacija mlađim autorima da neguju i razvijaju sopstveni identitet.

Amalija Stojsavljević, istoričarka umetnosti. Živi i radi u Banja Luci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*