Kolumna Milana Balinde: Kad su bili mladi, pametni i radikalni

Filed under: kolumne,Milan Balinda,region |

Početkom šezdesetih godina prošlog veka skoro polovina stanovništva Sjedinjenih Država bila je mlađa od 18 godina. Mladi nisu voleli konzervativne društvene norme koje su se vukle iz pedesetih godina; opirali su se socijalnoj represiji i američkoj intervenciji u Vijetnamu. Nikako im se nisu sviđali rasni odnosi u zemlji. Rađala se kontrakultura a mesta gde su se te promene događale bili su univerziteti. Na Kalifornijskom univerzitetu osnovan je „Pokret slobode govora“. Bila je to prva mustra pokreta društveno privilegovane grupe studenata u kojima su se probudile socijalne, klasne i političke sumnje o univerzitetskom načinu delovanja, a i o njihovim korporatnim sponzorima. Postojeća američka „nova levica“ nije imala odgovore na ta pitanja.

          U vreme kad je novembra meseca 1968. godine Ričard Nikson dobio na predsedničkim izborima, „Studenti za demokratsko društvo“, organizacija koja je delovala po univerzitetima, tvrdila je da ima 100.000 članova i, po nekim procenama, milion simpatizera, usmeravala je svoje akcije protiv rata u Vijetnamu i ka većim ciljevima: fantazijama o rušenju kapitalističkog sistema. Prvo u Americi, a potom širom sveta. Maja meseca iste godine studentski protesti u Parizu skoro su došli glave sistemu u Francuskoj. Veliki neredi događali su se i u Rimu, Berlinu, Amsterdamu, Meksiko Sitiju, Londonu, Beogradu… Sovjeti su vojno intervenisali u Čehoslovačkoj, a u Kini se odvijala „Kulturna revolucija“. Svi politički pokreti, osim konzervatizma, cvetali su u Americi: liberalizam, anarhizam, socijalizam, anti-materijalizam, naturalizam, komunizam, enviromentalizam, feminizam, misticizam …

          Najvidljiviji deo kulturnih promena bili su hipici. Neki od njih su živeli u komunama izvan postojećeg sistema. Muzičari i drugi estradni umetnici doprinosili su formiranju nove kulture. Pušila se marihuana a LSD je bio popularan. „Deca cveća“ i ostali „odmetnici“ zadavali su velike glavobolje američkom krutom sistemu. Tada se iz grupe „Studenti za demokratsko društvo“ odvojila frakcija koja je sebe nazvala „Veder andergraund organizejšn“ (Organizacija podzemnih meteorologa). Svi su rođeni krajem četrdesetih godina. Ime „meteorolozi“ izvukli su iz jedne pesme Boba Dilana: „Ne treba ti meteorolog da bi znao odakle vetar duva“. Bila je to radikalna levičarska grupa. Sebe su opisivali kao „revolucionarna organizacija komunističkih žena i muškaraca“. Njihova je namera bila da vojnim akcijama obore Vladu Sjedinjenih Država i kapitalistički sistem.

          „Meteorolozi“ su imali vatreno krštenje 8. oktobra 1969. godine u Čikagu. Razneli su eksplozivom spomenik policajcima koji je obeležavao radničke demonstracije iz 1886. godine, kada je poginulo nekoliko pripadnika „reda i mira“. Nakon što je policija, 1970. godine, upala u kancelarije „Crnih pantera“ i ubila čikaškog crnačkog lidera Freda Hemptona, „Meteorolozi“ objavljuju „Deklaraciju ratnog stanja“ protiv vlade Sjedinjenih Država. Tri člana grupe izgubilo je život u Njujorku pripremajući jednu bombu. „Meteorolozi“ su tada već bili u dubokoj ilegali. Na vrhu su liste FBI najtraženijih. Uzeli su 25.000 dolara od organizacije „Bratstvo večite ljubavi“, da bi iz zatvora oslobodili profesora Timotija Lirija, koji je tamo čamio zbog posedovanja marihuane. Marihuana nije bila njegova, već njegove ćerke, ali je Liri bio najglasniji promoter upotrebe LSD droge.

          Nakon što je pobegao iz zatvora FBI je kidnapovao Timoti Lira sa aerodroma u Kabulu, u Avganistanu. Liri je tada, da bi smanjio svoju kaznu zatvora, ocinkario „Meteorologe“. U suštini, nije im rekao ništa više od onoga što je FBI nije već bilo. Profesor Liri je znao kako da izmanipuliše i najsposobnije američke policajce. „Meteorološka organizacija“ je počela da se raspada. Mnogi su se sami predavali. Nekolicina najokorelijih prešli su u još dublju ilegalu. Na čelu je bila Bernardin Dorn. Sledio je njen muž, sa kojim je imala dvoje dece dok su živeli u ilegali, kasnije su usvojili još jedno dete, Vilijam Bil Ejers. Potom, Mark Rud, David Gilbert, Brajan Flenegan, Naomi Džejf, Laura Vajthorn … Vremenom svi su se predali policiji, samo je Dejvid Gilbert osuđen zbog oružane pljačke u društvu „Crnačke oslobodilačke vojske“. Pri toj akciji, koja se dogodila 1981. godine, poginula su dva policajca, ali se Gilbert, kada je došlo do pucnjave, nalazio nekoliko blokova od mesta događaja. Osuđen je 75 godina robije i sada je u jednom zatvoru u predgrađu Njujorka.

          Pre svega zahvaljujući ilegalnim akcijama kojima je pribegavala policija i FBI, pri sakupljanju dokaza, skoro svi članovi organizacije ili nisu bili u zatvoru, ili su proveli vrlo kratko vreme u ćeliji. Bernadin Dorn i Bil Ejers još su venčani. Dorn je sada je direktor jednog advokatskog centra i profesor i na univerzitetu. Zbog policijskih ilegalnih akcija osuđena je uslovno, nakon što se predala. Kasnije je provela godinu dana u zatvoru jer je odbila da svedoči na suđenju protiv Suzane Rosenberg, bivše članice „Meteorologa“. Ejers je aktivista u reformi školstva i profesor pedagogije na univerzitetu u Čikagu. Mark Rud je sada profesor matematike na višoj školi u državi Nju Meksiko. Brajan Flenegan je vlasnik kafane u Njujorku. Naomi Džejf je direktor jedne organizacije koja podržava aktivizam žena. Laura Vajthorn živi u Njujorku i učestvuje u mnogim političkim programima kao zastupnik aktivizma.

          Mark Rud, u intervjuu za jedan dokumentarni film o „Meteorolozima“, 2002. godine, izjavio je da smatra da je njegova organizacija bila u pravu da protestvuje protiv rata u Vijetnamu, i da je njegovo marksističko tumačenje američke istorije kapitalizma takođe na mestu. Podvukao je da smatra da su metode „Meteorologa“ bile pogrešne. Bil Ejers je 2001. godine objavio knjigu memoara pod naslovom „Dani bežanja“. Tu je opisao svoj život u ilegali, i život svoje supruge i ostalih saradnika. Takođe je bio urednik i autor desetine knjiga s temama o pedagoškim teorijama, politici i društvenoj praksi. Američki esejista Piter Marin 1987. godine je u jednom pismenom odgovoru povodom „Meteorologa“ novinarki Gloriji Emerson, rekao sledeće: „Da su ’Meteorolozi’ postojali u drugoj zemlji, možda bi smo ih bolje razumeli. Ali, zato što su bili Amerikanci, njihovo ponašanje dovelo je sve nas u sumnju i kolebanje šta da radimo… Ono što pričamo o njima možda je istina, ali mi to i ne kažemo baš zato što jeste istina. Vidiš šta hoću da kažem?“

ANTRFILE:

 Fred Hempton

Rodio se u Čikagu 1948. godine. Bio je odličan učenik. Oktobra 1966. Bobi Sil i Hui Njutn osnovali su „Partiju crnih pantera“ u gradu Oklandu, u Kaliforniji. Hempton je organizovao čikašku grupu „Crnih pantera“ novembra 1968. Odmah je organizovao uslužne društvene programe. Delili su doručak školskoj deci i organizovali besplatne dispanzere. Možda je najznačajnije to što je postigao da protivničke bande maloletnika obustave sukobe. Sledeće godine bio je uhapšen pod optužbom da je ukrao slatkiše u vrednosti od 71 dolara. Navodno je te bombone nameravao da deli deci u svom susedstvu. Bio je osuđen ali je viši sud oborio presudu.

U ranim časovima 4. decembra 1969. policija je upala u kancelarije njegove organizacije. Policija je kasnije tvrdila da su „Panteri“ otpočeli paljbu iz vatrenog oružja. U roku od deset minuta Fred Hempton i njegov kolega Mark Klerk bili su mrtvi. Jedan svedok je tvrdio da je Hempton bio ranjen u rame a da su ga kasnije ubili hicem u glavu. Nakon ostavke predsednika Niksona, američki Senat je osnovao komisiju koja je ustanovila da je Hemptonov telohranitelj bio agent FBI i provokator. Nekoliko dana pre upada policije nacrtao je plan kancelarija i na mestu gde je bio Hemptonov krevet označio je velikim „X“. Balističke evidencije ukazuju da je većina metaka koje je ispalila policija završila na Hemptenovom krevetu i zidu iznad njega.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*