Конкурс Српског просвјетно-културног друштва Просвјета 2021. обухватио је неколико категорија: награда ,,Лука Милованов Георгијевић“ за најбоље дјело у области поезије, књижевна награда ,,Звонимир Шубић“, новинарска награда „Бошко Миловановић“ и награда ,,Живан Јовановић“ за најбоље средњошколце и основе.
Прву награду ,,Лука Милованов Георгијевић“ освојила је Жељка Аврић из Сремске Митровице, а првонаграђени на конкурсу за награду ,,Звонимир Шубић“ је Алекса Ђукановић за причу Пали инквизитор.
„Прича Пали инквизитор издваја се међу осталима већ и на графостилемском плану, односно визуелно, будући да се аутор у њој вјешто користи и курзивом и верзалом, али и фуснотама, што текст чини примамљивим већ на први поглед. Мноштво фуснота, обиље стручне и латинске лексике, као и навођење (реалних или измаштаних) извора и грађе за овај рад – представља вјешто и успјело постмодернистичко комбиновање (псеудо)научнога и књижевноумјетничкога стила. Доминантан књижевни метод који је примјењен у овој причи је нешто што се данас не виђа често – па је тако изузетак међу осталим радовима – а то је гротеска, у комбинацији са иронијом, сарказмом, хумором и сатиром. Попут Раблеа у Гаргантуи и Пантагруелу аутор у Палом инквизитору разобличава скривену страну Римокатоличке цркве, а прије свега религијско лицемјерје попут оног молијеровског у Тартифу ако не и горег. Римокатоличка црква је, као што је и општепознато, и кроз вијекове, а нарочито у посљедње вријеме имала бројне и разноврсне скандале, па није ни чудо што аутор баш њу тематизује, али овдје не треба Римокатоличку цркву схватити буквално него у једном симболичком кључу, као симбол свих вјерских (и не само њих) заједница, гдје су људи зарад частољубља и каријеризма спремни на свашта, па и на фаустофски пакт са ђаволом (чак и папа а некмоли остали). Вјешто приказан и караказан полтрона који увијек неумитно постоје око великих и моћних, па и око симбола таквих – што је у овом случају измишљени папа. Необичан је и оригиналан стил којим је приповијетка испричана, а неодољиво подсјећа на дјела барокне (под утицајем цркве, мистицизам) књижевности, по својој кићености, расплинутости, претјеривањима, латинизмима, библијским алузијама итд., што је потпуно саобразно тематици дјела, а то је критика друштва и цркве.“
(Из образложења жирија)
Председник жирија,
Мср Душан Пејић
(Аутор првонаграђене приче, Алекса Ђукановић, рођен је 4. 1. 1998. године у Београду; пише прозу, есеје, поезију и критику. Објавио је седам књига прозе, поезије и есеја. Заступљен је у више антологија и зборника кратке прозе и поезије. Објавио је стотинак прича, новела, есеја, приказа, дневничких фрагмената и кратких драмских комада у више од тридесет дневних листова, књижевних часописа и веб портала за уметност и културу. Писао је позоришну критику за Књижевне новине. Сарадник је Културног додатка Политике. Добитник је више књижевних награда, признања и похвала. Живи у Београду.)
Pročitajte i:
