UVEK SVE MOŽE NEŽNIJE
Uvek sve može nežnije,
pogledaj dlanove mesečevog sjaja,
siluetu mladića srebrnog lica
na obzorjima svog bivanja
kako se kulturno nakloni
zalascima žutog prijatelja.
Uvek sve može nežnije,
čuj dodir voda i obala,
osmotri mehuriće njihovih susretanja,
bez bura.
Zagledaj se u magične planete na pupoljcima.
Uvek sve može nežnije,
miriši šumove dobroćudnih stabala,
nauči zagrljaj od travnatih ćilima
pod bosim nogama.
Upij u sebe igru maslačkovih padobrančića,
osluhni govor ljubavi
kose, tela i vetra.
Uvek sve može nežnije,
zadeni za usne osmeh tananih belih nanosa
u vedrinama neba.
Zapevaj pesmom spokoja pahuljica
i pomno prati ritam kristalnih linija
u tihim simfonijama grljenja.
Seti se jutarnjih rosa i izmaglica
nad brežuljcima i kotlinama.
Uvek sve može nežnije,
tumači pitome znakove prirode,
oni su posvuda.
Biografija:
Jelena Stojković-Mirić (1972, Loznica (Draginac)), nastavnica likovne kulture; bavi se pisanjem poezije, proze i slikanjem; zastupljena u zbornicima i na književnim sajtovima; sarađuje sa književnim časopisima; živi u Beogradu.
Bibliografija:
“Kišobran The Best Off 2007.“ (zbornik kratkih priča, Narodna biblioteka Bor, 2008.)
“Garavi sokak”, Inđija, 2008. (zbornik pesama)
“Rudnička vrela, 2008.“ (zbornik pesama)
BKG, Balkanski književni glasnik,
sveske 21. http://balkanwriters.aforizmi.org/broj21/jelenastojkovicmiric21.htm
i 23. http://balkanwriters.aforizmi.org/broj23/Jelena-Stojkovic-Miric23.htm
“Najkraće priče 2008.“ (Priredio Đorđe Otašević. Alma Beograd, 2009.)
“Književne novine”, br. 1190, Beoograd, jun 2011. (četiri pesme)
Pročitajte i:
11 comments
Na tragu, ili između Nasihe i Desanke („Vezeni most“ i „Livada kraj reke sanja…“).
Čudna je ta dječja poezija (ili poezija za djecu).
Hajd’ sad zaista nešto na nivou. Ako možeš i znaš?
Malo ja znam gospodine Šaljivđžijo, ali znam da se potpišem punim imenom i prezimenom.
Znam i kad vidim link koji je pored svega još i jarko crven da kliknem mišem na isti da se otvori stranica (kao što je to slučaj sa crvenim linkovima BKG, koji su Vam promakli).
Nije dečja poezija neka pesma u kojoj se koriste demunitivi, pokušajete još jednom da pročitate pesmu, možda stignete do nekog drugog, trećeg sloja. I ako niste dokoni izvolite pa čitajte do mile volje i tražite sami pesme po vašem ukusu: http://srebrnastopaperje.wordpress.com/category/poezija/ Eto tu ćete naći bar jednu da je po Vašem ukusu od 339 pesama. Nije na odmet da pošaljete link do Vaših pesama da vidimo kakvu Vi poeziju pišete da svratim na čas. :)))
Znam, znam, istina pogađa, ali se samo tako čovjek samousmjerava, a ti kako hoćeš.
Što se ljutiš? Izgleda, niko ne podnosi kritiku, ne voli istinu.
Je li zaista nisi shvatila šta sam ti poručio ili trebam nacrtati?
Evo: pozdravljam te, želim ti svako dobro kao i samom sebi i sretno ti u svakom pogledu.
Znate, oduvek osećam opasnost pri tumačenju pesama. Naime, nikad nisam siguran koliko je moje tumačenje zasnovano na pesmi, a koliko nautisku, tj. uvek je pitanje da li tumačim pesmu ili utisak.
Kako sam ja razumeo ovo, suština pesme je da ljudi, u saživotu, treba da budu tolerantniji jedni prema drugima i puni razumevanja (motiv mehurića bez bure), nesebično da čine drugima dobro (travnati ćilimi bez skrivenih motiva), da prihvataju neminovnost (smrt – zalazak, padanje pahuljica) budući da je čitava priroda tako ustrojena.
Ipak, svi motivi ovde kao da su različite varijacije opisanog suštinskog motiva. Naime, centralni motiv je suviše jak i ne dopušta ostalima da razviju značenja, nasilno ih potčinjavajući sebi. Slažem se da veze moraju postojati u pesmi, ali ova, i pored nekih lepih pesničkih slika, čini se da nema dubinu koja bi omogućila dobru interpretaciju, drugim rečima, plitka je.
Možda grešim, ali ovo je moj prvi utisak. I jedan mali interpretacijski zahvat. 🙂
Zašto uvijek ironično, ponižavajuće, bezobrazno…Vi, Šaljivdžijo, očito imate problem s vlastitim kompleksima.
Pjesma je dobra, jako dobra. Čestitam, Jelena!
Pjesma nije „jako dobra“, Valjda veoma (vrlo) dobra?
Kompleksi?! Pa, ti si vidovita: imam ih na raspodaju.
Ironija je stilska figura, istina je istina, o ukusima se ne raspravlja, a ti, izgleda, ne barataš temeljnim pojmovima. Šta je to bezobrazluk? Ne moraš meni odgovoriti, sebi tu uslugu učini i nauči nešto novo.
Što se mene tiče, svako dobro neka te prati.
Hvala Emily.
Ironična opaska zaista često ima korene u psihološkim, karakternim, sociološkim ili drugim problemima ‘ironičara’. Biti nepotrebno neprijatan ukazuje na ozbiljan poremećaj. Ali pitam se, da je Šaljivdžija malo umereneniji, tj. malo boljeg zdravlja, koliko bi to pomoglo pesmi i pesnikinji?
U jednoj pesmi imamo: mesečev sjaj, siluetu mladića, srebrno lice, mehuriće, pupoljke, travnate ćilime, magičnu planetu, govor ljubavi, pahuljice, kristalne linije, jutarnju rosu. Loš ukus? Tanke figure? Ispran rečnik? Pri tom, govori se o nežnosti, a svaki drugi stih kreće imperativom… Neke stvari ili imaš ili nemaš.
Bravo!
Jelena,
Poslušao sam te, bio sam na tvojoj stranici, pročitao nekoliko pjesama, i neću ništa reći jer bi se opet naljutila i zagalamila na mene, makar što imam koje desetljeće više godina od tebe, mlađahna kolegice.
Može jedna sugestija ili molba?
Hajde pjesmu „Otpusna lista novorođenčeta“ preradi u pripovijetku ili bar u kratku priču. Sve u njoj vuče ka dobroj priči o ovozemnosti i onozemnosti. Sve si dobro postavila, samo se raspričaj, otvori, proširi i izvuci zaključak koji se sam nameće, ali ga itekako možeš oploditi.
Pozdrav, svako dobro, sretno!
Realno, svuda moze da se nadje zamerka, ako dovoljno pazljivo zagledas i ako imas nameru. Pesma je solidna, ali nista vise od toga, po mom skromnom misljenju. Kao sto je receno, mozda malkice suvisnih klisea, ali opet, danas je svaka ljubavna tema povezana sponama od klisea (delimicno jer je takva predstava ljudi o ljubavi, drugim delom jer je nemoguce izbeci klisee), tako da ja tu nista ne bih zamerio 🙂 A siguran sam da autorka ima i boljih pesama, jer sam citao po blogu i ima dosta dobrog materijala, Za Jelenu: Neka jezicka resenja malo… strce? :S Recimo, „kako se kulturno nakloni“ je malo iskocilo, jer su upotrebila na pocetku „pogledaj“ a onda aorist glagola nakloniti, a prirodnije je upotrebiti prezent (a i pravilnije, barem stilski). Dalje, osim ako to radis zbog broja slogova, melodije, ili cega vec, ne moras da koristis arhaicne oblike, iz prostog razloga jer odskacu od celine, kao u poslednjem stihu: posvuda, zasto?
Comments are closed.