Jelena Kujundžić: Ringišpil („Čivijada“ 2001 – treća nagrada)

Filed under: Čivijada 2001,nagrađeni radovi |

Bilo da sklopim oči ili ih širom otvorim, prvo što mi se u vidokrug smesti jeste jedan ogroman ringišpil. A na tom ringišpilu stolice su vrlo različite i to: od običnih hoklica, preko barskih, trpezarijskih, onih sa naslonom, pa sve do fotelja. Čim sednete ringišpil se zavrti, neko ostane priseban do kraja, većini se smuči, ali pošto ne znaju šta ih je snašlo, po inerciji nastavljaju da se kreću u krug. Pri tom oni sa hoklica čežnjivo gledaju na stolice sa naslonom, dok većina iz stolica sa naslonom kidiše na fotelje. Samo foteljaši izgledaju zadovoljno, mada pomalo umorno od grčevite borbe da zadrže svoje mesto. Ja taj ringišpil uvek zaobilazim na bezbednoj daljini, ali u želji da se izmaknem što dalje, ponekad zalutam u zabavni park.

A tamo, nepoznati dečak me poziva da mu budem partner na klackalici, pa moram strpljivo da mu objasnim da za odrasle ljude klackalica može da bude vrlo opasna igračka, jer oni koji pate od visine kad se nađu na zemlji imaju stomačne i razne druge tegobe, a ljudima koji vole da čvrsto stoje na zemlji boravak na velikim visinama otežava disanje.

Dečurlija me mami da s njima gradim kule u pesku, a ja im priznajem da mi je dosta i sopstvenog peska u bubrezima, neka oni samo nastave sa gradnjom, ja i nisam baš neki majstor, pošto su se sve moje kule odavno srušile.

Sa ljuljaške maše devojčica, pa ljubazno odmahujem: samo se ti ljuljaj, imam ja moje snove, na njima se ljuljuškam do mile volje, i to sama, ne treba niko da me gura.

Niz tobogan bih se rado sjurila, ali je tamo velika gužva: jedni se penju, drugi silaze, treći kibicuju… Samo im još ja falim.

I kud ću, šta ću, vratim se u pozorište u svojoj kući. Zabava je zagarantovana, a i predstave se menjaju svakodnevno. U gradsko pozorište ne idem, ne samo zato što mi to kućni budžet ne dozvoljava, već i zato što čujem da se tamo često prikazuje Vlast, a te predstave sam odavno sita.

Što se tiče ringišpila sa početka priče, samo ga posmatram.

O autorki: JELENA (ĐURĐEVIĆ) KUJUNDžIĆ, rođena 1958., u Bastavu kod Osečine. Završila Pedagošku akademiju u Šapcu i Višu ekonomsku u Novom Sadu. Piše aforizme, pesme i priče. Objavila knjige „Kroz suze smeh“ i „Krpež i trpež“. Živi i radi u Majuru kod Šapca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*