Doživljavajući crtež kao osnovu građenja vlastitog likovnog puta, Jelena Kitić i Stevan Kitić su radovima koji čine ovu zajedničku postavku nastavili svoja umetnička traganja. Tematski okviri njihovih poetika zasnivaju se na tretiranju, u osnovi jedinstvenih, ali po smislu dijametralno suprotnih interesovanja. Ovo umetničko istraživanje obuhvata pokušaj preoblikovanja materije, pitanje tretiranja Boga i čoveka, tumačenje svetovnog i ovozemaljskog i konačno ljudskog i neljudskog.
Jelenu Kitić zanima misaono i uzvišeno u čoveku. Ona je suštinski opredeljena za trajne i duhovne vrednosne kategorije. Traga za identitetom i istinskim humanism vrednostima. Likovi koje tvori odražavaju vekovna čovekova iskustva. Crteži koje stvara poseduju nesumnjivu meditativnu smirenost koja je, izvesno, sa njenim duhovnim kapacitetom. Promišljajući o podeljenosti današnjeg društva i egzistiranju dva suprotna pola, Jelena se zalaže za misaono, senzibilno, duhovno i verujuće u čoveku.
Dela Stevana Kitića prepoznatljivog ekspresivnog rukopisa, pripadaju ciklusu crteža u kojem je reč čovečište za pojedine radove, zapravo, naziv za opšti poetički kurs. Ovakvom semantičkom odrednicom prilično jasno je nagovešten i lični stav o temi. Svojim radovima umetnik otkriva negativne osobine koje čoveka udaljavaju od čoveka, žigoše negativizme koji su se danas i ovde ustalili kao normalna pojava. Ukazujući na neosetljivo, beskrupulozno, koristoljubivo i bezbožno stvorenje među nama – čovečište, Kitić pledira za njegov antipod – čoveka.
S.Radojković
Pročitajte i:
