Izložba – Nepristojna sveska

Filed under: izložbe,Srbija |

pozivnicaNepristojna sveska

liber obscenum

Mihael Milunović

20. februar u 20h

Galerija Zečević

Cara Dušana 11

Izložba obuhvata 21 rad na papiru, nastalih u periodu od 1998. do 2012. godine.

 

Crteži su rađeni u kombinovanoj tehnici kolaž, olovka, akrilik, tuš i letraset na papiru u dimenzijama 21×29 cm.

——

Sećam se da sam negde u okolini bulevara Ivri u trinaestom arondismanu Pariza krajem devedestih, nabasao na jednu od mnogobrojnih knjižara koje su prodavale polovne knjige. Tako sam naišao na jedan primerak francuskog magazina Photo iz 1981 godine

 

Isprva nisam primetio da se u sredini tog časopisa nalazi odeljak crno-belih stranica koje su bile zapečaćene, tj. koje je trebalo izrezati da bi se pogledale.

 

Par dana kasnije sam uzeo nož za papir i otvorio ih.

Bio sam šokiran jezivim sadržajem fotografija koje su prikazivale delove izmasakriranog tela Renée Hartevelt, holandske studentkinje koju je 11. Juna 1981 ubio a zatim i delimično pojeo psihopata i kanibal Issei Sagawa, ali sam na vrlo poseban način bio fasciniran i privučen da te slike opet i iznova pogledam.

 

Prikazi užasa i nasilja su na sličan način, kao što kaže Jacqueline Rose,sastavni deo moći, moći fascinacije, sličnih kategorija koje izaziva i pornografija.

 

 

“Nepristojna sveska” bazirana je na ambivaletnosti fascinacije i odbojnosti. U prizorima smrti, nasilja i erosa pronalazim dvojaku prirodu, prirodu ekstaze i prirodu užasa, koje istovremeno magnetski privlače ali i odbijaju do gađenja.

 

Ove senzualnosti upućene su fantaziji, a ne spoznaji.

Slike na koje sam nailazio i na koje sam se po ključu fascinacije ponovno vraćao, poput ulične pornografije, promotivnih flajera, isečaka iz novina i letraseta, lepio sam na papir  i potom slikao preko njih.

 

Imao sam u mislima mnoštvo tih slika, bezbrojne poze, njihovo umnožavanje, koje se toliko često prikazuju u medijima da smo vremenom postali bezosećajni u odnosu na njih i da ih skoro nesvesno više ne posmatramo kao realnost.

 

Sa druge strane, taj slikani sloj je bio spoj nečeg komičnog, kao iz stripova Roberta Crumba ili Max Bunkera i Magnusa, i nečeg jezivog, kao pozajmljenog iz snuff filmova ili iz brutalnih fotografija saobraćajnih nesreća i ubistava meksikanca Enrique Metinidesa s kraja sedamdesetih godina prošlog veka iz časopisa La Prensa ili Crimen…

 

U tkzv zoni “prokletog dela društva”, u eri trijumfujućeg neo – liberalnog kapitalizma i njegove produkcije fantazama, mediji vrše cattering naših potreba i želja dok se mi zadovoljavamo kao konzumenti.

 

Možda će listovi nepristojne sveske uspeti da nas izvedu iz magle fantazama I daju obris težnje ka nežnosti i senzualnosti.

 

Mihael MIlunović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*