Izložba Muzeja u Smederevu gostuje u Smederevskoj Palanci

Filed under: izložbe,Srbija,vesti |

EPSON scanner imageИзложба мр Снежане Цветковић, вишег кустоса Музеја у Смедереву под називом „Милан Јовановић Стојимировић, колекционар и књижевник“ биће представљена публици у Смедеревској Паланци у оквиру овогодишње Ноћи музеја. Свечано отварање изложбе биће у Народном музеју у Смедеревској Паланци у суботу 17. маја 2014. у 18 часова. Изложба ће бити постављена до 3. јула 2014. Улаз је слободан.

Милан Јовановић Стојимировић (Смедерево, 1898-Београд, 1966), заузима значајно место у традицији српске колекционарске праксе и даривања.

Свестраног образовања и интересовања оставио је посебан траг у политичкој и културној историји Краљевине Југославије  као правник, новинар,  политичар,  књижевник, преводилац и колекционар.

Изузетно вредни уметничко-историјски, археолошки и етнолошки предмети које је сабирао у годинама пре Другог светског рата ушли су у састав новооснованог Музеја у Смедереву 1950. године, отвореног управо у његовој родној кући. Легатима које је потом завештао смедеревским установама културе Музеју и Народној библиотеци придружио се часном низу смедеревских добротвора.

У Уметничком одељењу Музеја у Смедереву готово половину музеалија чини оставштина Милана Јовановића Стојимировића. Многа вредна дела која потичу из ове оставштине  чине драгоцене карике у ланцу националне историје уметности, или пак привлаче својом реткошћу и посебношћу.

Међу изабраним делима ликовне уметности из оставштине Милана Јовановића Стојимировића која поводом националне манифестације Ноћ музеја први пут представљамо јавности у Смедеревској Паланци, издвајају се  портрети колекционара и његове породице, као и дела ликовних уметника који су живели и стварали у Скопљу тридесетих година прошлог века. Милан Јовановић Стојимировић седео је пред штафелајима Марка Челебоновића и Лазара Личеноског. Потоњем је био и мецена, као и Борису Шаповалову и Душану Франта Малију. У Стојимировићевој оставштини поред дела поменутих уметника налазе се дела  Љубомира Ивановића, Николе Мартиноског,  Ђорђа Јовановића, Јарослава Кратине, Антона Хутера и других. Укупно тридесет и три дела дванаест уметника који су стварали у деценијама пре Другог светског рата и који су умногоме чинили уметнички дух свог времена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*