Izložba Ane Ivić “Hleboigra” u Galeriji savremene umetnosti u Smederevu

Filed under: region,Srbija |

U utorak, 13. septembar 2011. godine sa početkom u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti Smederevo otvorena je izložba slika Ane Ivić “Hleboigra”.

Ana Ivić je rođena 1977. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član je ULUV-a i ULUS-a. Do sada je ostvarila šest samostalnih i veći broj kolektivnih izložbi

U Galeriji savremene umetnosti Smederevo autorka će se predstaviti izložbom pod nazivom Hleboigra. Postavljeno je devet slika rađenih tehnikom ulja na platnu, 90x120cm i 60×80 cm.
„Slike sačinjavaju čiste površine boje. Ljudske figure svedene su na homunkuluse, gotovo šematske prikaze oivičene upadljivim crtežom, mekotu okruženu korom. Opšti utisak koji slike ostavljaju je veseo, karnevalski – uprkos otvorenim grobovima i skeletima. Ipak, jezovitost ne izbija od zveckanja kostiju, već od neslaganja između prizorâ i načina na koji su oni prikazani.
Ponavljanje određenih figura i boja, ali i drugih motiva (drvo, stub, hleb, nebo, trava, horizont – sa svim značenjima koja ovi pojmovi obuhvataju) navodi na pomisao da je svaki pojedinačni motiv takođe i znak u opštem sistemu komunikacije koju ove slike započinju. To u izvesnoj meri i jeste tačno, ali samo da bi navelo na pomisao o jeziku, komunikaciji i naraciji. Kada je ta asocijacija jednom ostvarena, diskurs postaje nerazumljiv, značenja se osipaju u kakofoničnu zbrku – jer veza između znakova i značenja nije dosledna i od slike do slike varira ili se sasvim menja. Svaki napor da se uspostavi dosledan narativni i značenjski tok neuspešan je, čak i pored činjenice da je neke od prizora sa slika moguće dokumentaristički rekonstruisati.
Zbog toga na slikama dominira vizuelni utisak podstaknut nagoveštenim, stranim i nerazumljivim ali poznatim, jezikom – a ne dominira naracija, i pored svog nametanja.
Ove slike imaju ulogu sasvim suprotnu od nekih koje su im poslužile kao polazište (hrišćanska ikonografija, antisemitska propaganda) – i na taj način obezbeđuju svoju ironijsku distancu. Likovni metod – kontrastiranje čistih boja – prenet je i na nivo značenja: ironijska distanca kontrast je tragici prizora, a ona dalje kontrastira veselim bojama koje u kombinaciji sa svedenim crtežom kontrastiraju dokumentovanoj stvarnosti iz koje su prizori preuzeti.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*