Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Šaka mraka smederevskog pisca Milosava Slavka Pešića

Filed under: promocije,region,Srbija |

Posle pet godina štampanja isključivo najboljih svetskih naslova popularne nauke izdavačka kucha Heliks objavila je roman Šaka mraka srpskog pisca Milosava Slavka Pešića i time obogatila ponudu ne zanemarivši osnovni koncept.
Roman pripada fantastičkoj prozi koja osvaja i svetsku književnu scenu, osobenog  je stila i neobičnog pristupa jer je radnja  zasnovana na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima.  Istovremeno je Šaka mraka psihološki triler forenzičke preciznosti, navela je agenciji Beta suvlasnik i direktor „Heliksa“ Brankica Stojanović.

Stojanovićka je dodala da je u roman zasnovan na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima, utkana živopisna fantastika koja poslednjih godina pleni pažnju svetskih znalaca beletristike i ima izuzetnu čitanost.

U knjizi su sjedinjeni istoriografija i fantastika, a radnja romana satkana je od brojnih čuda i proteže se na pet vekova,sabijena u 24 sata i omeđena na 11 hektara smederevske citadele, naglasila je direktorka izdavačke kuće.

Vojnik, koji je poverovao  u podnarednikovu priču o uskrsnuću i blagu koje traži ljudski žrtvu da bi bilo otkriveno, po starešinovoj zapovesti iščupao je podnarednikovo srce i jabučicu, krv nakapao na mestu koje mu je rečeno.

Po podnarednikovom uverenju trebalo je da vojnik, pošto iscedi krv iz srca,  lako nađe bočicu s čudotvornom vodom kojom će oživeti podnarednika, što se nije obistinilo.

U romanu su prezentirani istorijski dokumenti i novinski tekstovi iz 1892. kada je podnarednik sebe ritalno prineo na žrtvenik u nadi da će mu se tako otvoriti put do zakopanog blaga despota Đurđa Brankovića.

Smederevci su 1992, sto godina po podnarednikovoj smrti, bili uvereni da se on pojavljuje u tvrđavi i masovno odlazili u citadelu da se sa njim  sretnu, o čemu je te godine takođe pisala srpska štampa.

Verodostojnost događaja dokumentovana je i autentičnim mišljenjem o psihičkom stanju podnarednika i vojnika koje su vojnoj komandi dali  profesor Velike škole dr Milan Jovanović Batut, upravnik Bolnice za duševne bolesti dr Milan V. Vasić i sanitetski major profesor Vojne akademije dr Sima Gerasimović.

Milosav Slavko Pešić je ispisao očaravajući roman suverenom veštinom renesansnih pisaca enciklopedijskog znanja i mnogovrsnog umeća, zaključio je recenzent Dobrilo Nenadić, čija je preokupacija takođe srednjevekovna Srbija.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*