Intervju: Tamara Kovačević, Budva

Filed under: Crna Gora,intervju,region,Srbija |

budva pisac tamara kovacevicRoman prvenac Budvanke Tamare Kovačević izazavao simpatije čitalaca

„I OPET SMO NA POČETKU“

 -Imam duboku vjeru u prijateljske odnose koji dovode do srećnog završetka-kaže spisateljica Tamara Kovačević-

 BUDVA – Budvanka Tamara Kovačević, po zanimanju pravnik, zaposlena na tržišnim inspekcijskim poslovima u Skupštini opštine Budva, u zrelim godinama se odlučila danapiše roman pod nazivom“I opet smo na početku“. Uspješna promocija je održana u budvanskoj Akademiji znanja.Njen roman s hepiendom govori o večnom ženskom prijateljstvu, iskušenjima kroz koja prolaze dve glavne junakinje, Lili i Ela, o prijateljstvu koje je podložno mentalnim sukobima i stalnom preispitivanju ali ni u jednom slučaju nije podložno izdaji.Izdavač romana je „Beoknjiga“ .

-Sve je fikcija, iako sam u roman stavila i svoje emocije – kaže autorka romana i dodaje.-To nije klasična autobiografija, već namjera da kažem ono što sam iskusila kroz život,jer, sve je izmišljeno, samo prijateljstvo nije. Imam duboku vjeru u prijateljske odnose koji dovode do srećnog završetka. Ukoliko danas nemate prijatelja, vi ste siromašan čovek.Prijateljstvo je svetlost i bliskost, i da ga nije,kako bismo uspeli da preživimo. I moje junakinje stalno mere nivo i kvalitet svog prijateljstva.

Hrana, jelo, piće, dominiraju u vašem romanu.Zašto?

Hrana i glad su samo romaneska metafora. Moji likovi nijesu stvarno gladni, oni  se u stvari stalno obračunavaju sa sobom i svojim životom. Imaju u sebi tu stalnu čovekovu zapitanost šta je život u suštini i šta on stvarno donosi.

Prvi deo romana je, kažete, depresivan?

-Ja sam romantik u duši,a taj deo je vjerovatno uticaj Dostojevskog i romana “Poniženi i i uvredjeni“ koji sam čitala širom otvorenih očiju.Strani pisci su mi uvijek bili zanimljiviji od domaćih. I kad sam davala ime svom romanu ,vodila sam se svojim iskustvom, obzirom da sam mnogo putai u mnogim situacijama sebi rekla“ E, sad sam opet na početku“.Pisanje mi predstavlja oduvek veliko zadovoljstvo.

Imtate li strah od književne kritike i suda čitalaca?

-Ne , nemam nikakav strah.Znam bolje ću da pišem posle bilo kakve i bilo čije kritičke reči i sugestije. Svi moji u porodici su pisali, i ja sam bila nekako u zapećku. Sad znam da je samopouzdanje ključ uspeha.

Vaši književni uzori?

-Danilo Kiš i Filip David, pa Toni Pasos i njegovo remek delo“O životu i doručku“ i najnoviji roman“Čovjek i dečak“.

Položaj ženskih pisaca u Crnoj Gori?

-Ne čitam ih mnogo,ali mislim da im treba pružiti punu podršku, jer seposle svakog pisanja obavezno dolazi do katarze. I ja, uostalom, posle pisanja kao da se ponovo radjam. Takav osećaj imam u sebi. Pišem da bih izbacila svoje emocije i napravila prolaz za nove. Mislimdaje dobro da se sve zabeleži,i da knjiga ima dobru poruku za čitaoca. Imam jak poriv da nešto važno kažem kroz svoju književnu priču i naraciju. Već sam počela da pišem nastavak romana, „Nešto naše“. Zapravo, to će biti druga moja knjiga, novi roman. Govoriće o zaboravljenim vrijednostima današnje porodice. Voljela bih da čitaoci posle ove moje prve knjige ali i posle mog drugog romana,kad ih pročitaju, lepše sanjaju nego do tada.

U pogovoru ovog romana prvenca,profeor knjizevnosti i recenzent Božena Jelušić je, između ostalog, zapisala: -Uverena sam da će iskrenost Tamarinog doživljaja i iskonska težnja da se pričom sačuva čarolija života, poput Aske iz čuvene Andrićeve priče, ili njenog znamenitog prototipa, Šeherezade, uspeti da nađu i „pripitome“ svoje čitaoce“.

D. Stodić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*