Intervju: Sanja Živković

Filed under: intervju,region,Srbija |

sanja zivkovic pisac nastavnica kragujevacKONKURSI REGIONA novinar DRAGAN STODIC

 INTERVJU

SANJA ŽIVKOVIĆ roman prvenac ”Knjiga”

Roman „Knjiga“ je prvo prozno delo Kragujevčanke Sanje Živković.Ona je nastavnica u Osnovnoj školi“Vuk Karadžić“ i koautor i zbirke pesama „Dve strane ogledala“, koja će uskoro biti objavljena. Njena potreba za pisanjem rodila se veoma rano, u periodu  kada se pred njom tek otkrivao život. Vremenom je ta potreba postajala jača i rezultirala romanom.

-Ono što me navodi na pisanje je inspiracija koja se ponekad skriva u najbanalnoijim detaljima, sitnicama koje mi se u trenu učine zanimljivim da ih prenesem na papir I detaljno opišem. Takođe, ta potreba ponekad je konstantna tokom dužeg vremenskog perioda, a ponekad se dugo i vešto skriva sve dok je nešto ne “isprovocira” na pojavljivanje.

           

      U kojim ste pojavama našli inspiraciju?

-Inspiraciju sam našla kako  u događajima koji su se zaista dogodili, tako i u opčinjenosti Italijom, umetnošću, pitanjima porekla, greha i ispaštanja zbog istog.

     Objasnite temu, glave junake, epilog…?

-Roman “Knjiga” je priča o umetniku Stefanu, koji je poslednji izdanak loze Stavrosa ogrezle o grehovima i kao takav ispasta za sve strahote koje su njegovi preci činili. U vezi sa tim Stefan oboljeva i psihihički i fizički, dok ga neprestano proganjaju snovi u kojima jasno vidi scene zla predaka. Ti flešbekovi nagnaće ga da istraži prošlost onih koji su iza njega. Njegova priča zaintrigiraće Natašu, devojku mnogo mađu od njega, koja dolazi u Stefanov atelje sa namerom da napiše knjigu o njemu. Ipak, ona upada u zamku i postaje junak svog romana. Time se ostvaruje ljubavna priča u kojoj se dodiruju duše dva umetnika, jednog iz sveta slikarstva oličena u Stefanu, drugog iz sveta književnosti oličena u Nataši. U oba lika se kroz ceo roman bore razum i srce i u skladu sa tim delaju. Ta delanja će ih navesti da učine sve zarad ljubavi, a čitaoci će ih ili osuditi ili opravdati. Ni Nataša ni Stefan nisu jednobrazni likovi, oni čine mnoge neočekivane stvari I u njima se stalno vodi hamletovska dilema. Pored veća navedenih problema u knjizi se pokreću pitanja majčinske ljubavi, poroka, lažnih emocija… Ono što je interesantno jeste da se delo otvara po sistemu koncentričnih krugova, gde prvi krug čine kraj i početak dela, koje je stvorila glavna junakinja, a poslednji krug čine Stefano, izvor zla od koga sve počinje u 15. veku i Stefan, sa kojim se u 21. veku sve završava.

      Autobiogradija, da ili ne ?

-Mišljenja sam da svaki autor u svoje delo unese elemente autobiografije. Čak i kada se opiše delić priče koja se desila nekom drugom, pisac je to učinio sopstvenim senzibiliotetom kojim je pokazao šta ga interesuje u svetu koji ga okružuje. Roman “Knjiga” nosi u sebi elemente jedne ljubavne priče koja mi se dogodila, ali neću reći u kojoj meri, jer bi se time raspršio jedan mali svet umetnosti sadržan u ovoj knjizi.

      Šta vam je bilo najteže da napišete?

-Najteže mi je bilo da stavim konačnu tačku, tj. da završim roman. Delovalo mi je kao da otkidam deo sebe i zauvek se rastajem sa njim deleći ga besomučno svima ostalima. Možda sam zbog ovoga sedam godina oklevala da to učinim.

      Kada ste pisali, ko vas je podržavao, vasa ideja vodilja…?

-Dok sam pisala podržavali su me prijatelji I porodica, a ideja vodoilja bila je da pokažem da slučajnosti ne postoje, tj. da se sve dešava sa razlogom.

      Da li su knjige vid psihoterapije?

-Knjige jesu svojevsrtan vid psihoterapije bilo da ste njihov konzument ili ste njihov stvaralac. Čitajući čovek “beži” od surove svakodnevice, ulazi u izmaštan svet, saživljava se sa junacima zaboravljajući svoje probleme. Sa druge strane čitalac u knjigama može naići na situacije koje ga tište i da zahvaljujući pročitanom pronađe rešenje za iste. Za stvaraoca pisanje predstavlja veliko “porađanje” duše na papir i samim tim napisano postaje “sagovornik” kome se poveravamo da bismo olakšali dušu.

      Ima li fikcije u vašem delu koju je teško zamisliti?

-Ima fikcije, kao i u svim drugim, a da li ju je u celosti ili delovima teško zamisliti zavisi od percepcije čitalaca. Za one koji veruju u slučajnosti moj roman je nezamisliv, za one koji ne veruju u veličinu ljubavu, u ispaštanje zbog grehova predaka, snove, veličinu majčinske ljubavi, takođe.

             Jeste li imali uzore kad ste počinjali da pišete?

 -Imam i sad mnogo stvaralačkih uzora, ali one koje bih izdvojila su  Mika Antić u poeziji i Meša Selimović i Gordana Ćirjanić u prozi.

           Povod i nada, pisanje prve knjige, ?

– Povod za pisanje moje prve knjige sadržana je u autobiografskom momentu koji je polazište romana. Na taj jedan moment nizali su se novi, izmišljeni, koji su mi ulivali nadu da nastavim dalje sa pisanjem. Ipak, moram napomenuti da je roman doživljavao nekolike promene pre nego što je dobio svoju konačnu formu. Do promene je dolazilo prilikom svakog mog novog čitanja pri kojem su me određeni delovi “izazvali” da ih ponovo oblikujem, skratim rečenicu ili izbacim neko dešavanje.

    Kakav je odnos prema mladim piscima u tvom gradu?

       -U Kragujevcu ima mnogo mladih posaca, koji su izuzetno kvlitetni. Nažalost, retko         dobijaju prostor, kako medijski tako i svaki drugi, da taj svoj talenat pokažu. Ono što je dobro jeste da je odnos prema mladim piscima u poslednjih nekoliko godina poboljšan a

      Ljubav u literaturi i vas odnos prema njoj?

-Ljubav u različitim oblicima je večita inspiracija umetnika. Ona je, po mom mišljenju ta koja pokreće na stvaranje, jer ona je kako reče Davičo “tako sama I tako puna sveta”. Danas se, nažalost, sve pa tako i ljubav banalizuje i svodi na svoje najprimitivnije oblike. Tako danas nastaju književna dela puna  ljubavi, ali ne kao čiste emocije, već ljubavi kao strasti. Zato je u njima ljubav prikazana samo kao telesni akt, dok je duhovna strana, koja je suštinska, potpuno potisnuta. Danas nemamo Romea, Vronskog, Onjegina… već samo proste tipove junaka, koji su jednobrazni, a delaju isključivo vođeni seksualnim nagonima. Takav način tretiranja teme ljubavi ne može biti dobar ni plodonosan, već pisci treba da se vrate prikazivanju ljubavi u svoj kompleksnosti I različitosti. Takođe, treba staviti akcenat na ljubavi kao duhovnom osećanju, a  ne kao materjalnom aktu.

      Ljubav u stvarnosti i vaš odnos?

-Kniževnost je odraz stvarnosti, pa je tako i prikaz ljubavi u književnim delima odraz onoga što nas okružuje. Internet i društvene mreže lagano ruše stare kodekse ljubavi i stvaraju svet u kome je moguće zaljubiti se u sliku sa nekog profila koji može biti lažan, u kome je moguće zakazati susret sa fikcijom, u kome nema privatnosti, pa se tako emocija koja treba da bude javna samo za dvoje koji su u vezi postaje dostupna široj populaciji, koja se ne libi da iskorsiti svoje pravo osude ili podržavanja. Po mom  mišljenju ljubav je čista emocija u kojoj se najpre dodirnu dve duše, pa tek onda tela. Emocija koja vam omogućava da se radujete sreći onog koga volite, pa I po cenu da ga izgubite. U ljubavi ne postoji “ja”, sve je “ mi”, nema egoizma, sve je sloboda.

     Da nije knjiga, kakav bi svet bio?

-Da nije knjiga svet bi bio veliko zgarište zaborava, a ljudi  haotična hodajuća lica bez mogućnosti da pronađu sebe u delima I hrane svoj um čitajući.

            Noć kao vreme pisanja ili rana zora ?

 -Period između 23 časa I 2 časa posle ponoći smatram najproduktivnijim za pisanje, verovatno zbog mističnosti koju noć sa sobom nosi.

              Hranite li svoju sujetu pisanjem?

             -Ne.

             Šta će se desiti kad vas Vaše knjige proslave?

-Ovo je moja prva knjiga i rano je govoriti o tome. Mislim da se neće promeniti ništa sem količina sreće koju ću osećati.

            Bojite li se svog književnog neuspeha?

-Bojim se, ali verujem da svaka knjiga ima svoje čitaoce, tako da nijedan neuspeh ne može apsolutni.
Kome je namenjana vaša knjiga, kojoj vrsti populacije?

-Moja knjiga namenjena je populaciji koja je spremna da se suoči sa najvećim životnim dilemama, onima koji se ne boje svog odraza u ogledalu i onima koji su spremni da se uhvate u koštac sa svime zarad ljubavi.

Dragan Stodić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*