Intervju sa Danijelom Jovanovićem: talenat i ideja su kombinacija od koje se kreće

Filed under: Danijel Jovanović,intervju,Presing izdavaštvo,Srbija |

severna.kapija.danijel.intervjuRazgovaramo sa piscem Danijelom Jovanovićem, povodom godišnjice izlaska iz štampe njegove knjige „Severna kapija: duhovi prošlosti“.

KR: Danijele, prošlo je tačno godinu dana od izlaska na svetlost tvog romana namenjenog mladima – „Severna kapija: duhovi prošlosti“. Roman je dobio pozitivne komentare čitalaca i prvi tiraž je rasprodat. Da li si zadovoljan prijemom koji je tvoja knjiga imala kod publike?

Danijel Jovanović: Prezadovoljan sam svime što sam postigao u ovih godinu dana. Na to izdanje čekao sam jako dugo. „Severna kapija: duhovi prošlosti“ napisana je još prvog aprila 2012. godine i jedini san u tom trenutku bio mi je da se moja knjiga nađe na polici knjiga mog doma i domova mojih prijatelja. Na sve što se van toga dogodilo gledam kao na veliki blagoslov. U najlepšem sećanju, pored brojnih pohvala čitalaca, rasprodatog tiraža, intervjua za portale i magazine, ostaće mi i prvi sajam knjiga gde sam bio u mogućnosti da direktno komuniciram sa čitalačkom publikom i potpisujem svoje delo ljudima koji su dolazili na naš štand. Dešava mi se i da mi se javljaju mladi autori da me pitaju za savet, zbog čega mi je srce puno. „Severna kapija“ mi je definitivno pomogla da verujem da se veliki snovi mogu ostvariti i da se rad, trud i želja nekako uvek isplate na kraju. Ovu priliku koristim da se beskrajno zahvalim rodbini, prijateljima, porodici i pre svega kolegama na poslu koji su me nesebično podržavali sve ovo vreme i radovali se nekada i više od mene samog. Svako od njih ponaosob davao mi je vetar u leđa i to nikada neću zaboraviti.  Srećan sam što sam okružen ljudima kao što su oni.

KR: S obzirom da se baviš specifičnim, žanrovskim romanom, koji su načini  da se dođe do čitalaca? Pomažu li moderna sredstva komunikacije u tome?

Danijel Jovanović: Pomažu i više nego što ljudi misle. Danas se, na sreću ili nesreću, sve vrti oko društvenih mreža. To, na kraju krajeva, možemo smatrati velikom prednošću jer na taj način tekst o tebi i tvom radu može besplatno da pročita na hiljade ljudi u jednom danu. Imam stranicu Severna kapija na fejsu i tviteru i trudim se da objavljujem stvari koje su bitne za moje stvaralaštvo i sam žanr kojim se bavim. Isto tako, slike su jako bitne kada je internet marketing u pitanju pa se i tu trudim da budem inovativan i zanimljiv. Uz „Severnu kapiju“ ide sve ono što je pomalo mistično, skriveno i za nijansu mračno. Posebno su značajni internet portali i online magazini koji su jako raspoloženi za saradnju i sa kojima mi je bilo uživanje da radim. Međutim, za širenje svesti o nekoj knjizi jako je bitna i sama publika. Dobra priča prenosi se „od usta do usta“ i nema bolje reklame od zadovoljnog čitaoca.

KR: Kako je biti mlad pisac u Srbiji danas? Na koje prepreke nailaziš i mogu li se one prevazići?

Danijel Jovanović: Ja obožavam ovo čime se bavim i čini mi se da tek sada živim svoj san i to me svakog dana čini sve srećnijim. Biti pisac nije lako, pogotovo ne u Srbiji. Na prvom mestu potrebna je čelična volja i nesalomiva disciplinovanost i upornost kako bi se dobra priča iz glave i raspoloživih izvora prenela na papir. Nakon toga potrebno je bezgranično strpljenje i zdravorazumna samokritičnost da se priča prepravi i prepakuje kako bi dobila svoj konačan oblik. Nakon tog stvaralačkog čina, koji može trajati i godinama kada je proza u pitanju, sledi ono najgore – pokušaj da se dođe do izdanja. Ne bih da zvučim kao kliše, ali u Srbiji je to jako teško. Vodeće izdavačke kuće nisu raspoložene da ukažu poverenje novim autorima i njihovi odgovori se uglavnom svode na to da ne primaju nikakve rukopise domaćih autora. Tu se uglavnom radi o strogo zatvorenim krugovima koji se ne mogu probiti. Isto tako, za ovo vreme nailazio sam i na krajnju neprofesionalnost kada po pet, šest meseci čekaš na odgovor nekog izdavača pa ti se on onda javi sa pričom da je tvoj rukopis „zagubljen“ ili te odbije bez ikakvog obrazloženja. Znam da ovo sada zvuči pomalo negativno, ali tako je kako je. Sva sreće pa postoje manji izdavači koji imaju programe za mlade autore i koji daju šansu novim licima da podele svoj taletan sa ljudima. Sve u svemu, ono što sam i maločas rekao, upornost, tvrdoglavost i vera su ključ u ovom poslu.

KR: Pošto su iza tebe spisateljska iskustva, kako posmatraš svoj dalji rad? Koliko je potrebno raditi da bi se aktivno pisalo?

Danijel Jovanović: „Severna kapija“ otvorila mi je mnoga vrata i sada mi je beskrajno lakše da ulažem u sebe i svoj dar i da stupim u kontakt sa ljudima iz sveta književnosti i medija. Učestvovao sam na nekoliko konkursa za kratke priče i iznenadio samog sebe jer ranije nisam pisao kratku formu. Pre par dana moja priča „Kolo“ našla se u prvom Evenstar zborniku priča i pesama „Priče i pesme iz srednje zemlje“. Učestvovao sam na promociji u Književnom klubu u Beogradu i dobio diplomu tom prilikom. Isto tako već nekoliko nedelja aktivno učestvujem u kursu kreativnog pisanja koji mi pomaže da uobličim neke svoje ideje i razmenim iskustva sa mladim autorima i afirmisanim imenima iz sveta književnosti. Kao i u svakom drugom poslu, mnogo je rada potrebno da bi te primetili i da bi se postigli bilo kakvi rezultati. Na kursu su nas naučili da je profesionalno pisanje isto kao i profesionalno bavljenje sportom – moraš mnogo da vežbaš, ako je moguće svakodnevno, i da budeš uporan. Talenat je tu samo pola posla.

KR: Šta su strast i talenat prema upornom radu?

Danijel Jovanović: Upravo ono što sam rekao, talenat i ideja su kombinacija od koje se kreće. Književnost mora da bude nešto što osećaš u srcu, a glava mora da ti radi sto na sat kako bi dobre i originalne ideje izašle na površinu. Sve ostalo zavisi od vremena koje ćeš tome posvetiti. Disciplina, trud i otvorenost za kritiku su ključ. Nekada je stvarno teško uočiti sopstvene greške i ovaj posao sa te strane jeste pun sujete, ali bez toga je bilo kakva vrsta napretka gotovo nemoguća. Najbolji savet je da odboluješ neko vreme, a onda se još tvrdoglavije vratiš na priču. Sve dok osećaš tu strast onda i vredi da ljudima pričaš svoje priče.

KR: Da li je moguće biti tzv. profesionalni pisac i raditi redovno na nekom radnom mestu, biti radnik ili službenik? Odnosno, da li bi ti olakšalo rad na knjigama kada bi mogao da se posvetiš samo pisanju?

Danijel Jovanović: To je nešto o čemu maštam i nešto što bi me beskrajno usrećilo. Ironija je što na svoj hobi (pisanje) gledam kao na osnovno i glavno zanimanje, a na svoj posao kao na sredstvo preživljavanja. Radim u jednoj inostranoj kompaniji koja mi oduzima mnogo vremena i energije, ali moram biti iskren i reći da još nisam upoznao osobu koja u Srbiji može da živi samo i isključivo od pisanja. Možda je to moguće, volim da verujem da jeste, ali trenutno je situacija takva kakva je, a od nečega se mora živeti. Svakako da bi sve išlo mnogo brže i lakše kada bih imao više vremena da se posvetim samo pisanju, ali ne žalim se previše. Uživam u onome što sam do sada postigao i trudim se koliko god je moguće da nastavim u tom pravcu.

KR: Da li mnogo čitaš i kako nalaziš teme za pisanje?

Danijel Jovanović: Da, oduvek sam voleo da čitam i mislim da pravi pisac ne može i ne sme da se ograniči samo na svoja dela. Čitam, da se tako izrazim, sve i svašta i tu sebi stvarno dajem razrešene ruke jer je za našu profesiju dobro ponekad pročitati i loše stvari jer se i na njima uči. Trudim se da pratim modernu epsku fantastiku jer joj na neki način pripadam, redovno istražujem slovensku i srpsku mitologiju jer su usko pevezane sa serijalom „Severna kapija“, a volim i klasičnu književnost.

KR: Da li važnije čitati knjige ili ljude?

Danijel Jovanović: Čini mi se da to možda proizilazi jedno iz drugog. Što više knjiga pročitaš lakše će ti biti da proceniš ljude oko sebe, njihov šablon razmišljanja i ponašanja. Za mene je čitanje ljudi jako bitno i čini mi se da sam vremenom uspeo da razvijem tu neku vrstu socijalne inteligencije koja mi i te kako pomaže da „opstanem“. Ljude najbolje čitaš ako neko vreme ćutiš i posmatraš, isto kao i sa knjigom. Dobra knjiga i pravi prijatelj se ne ispuštaju iz ruku.

severna.kapija.danijelKR:  I za kraj, da li možemo očekivati nastavak serijala „Severna kapija“?

Danijel Jovanović: Svakako! To je pitanje koje mi ljudi gotovo svakodnevno postavljaju. „Severna kapija“ od početka je predviđena da bude serijal od četiri nastavka i to je nešto od čeka ne planiram da odustanem. Još dok sam pisao prvi deo, znao sam u kom će se pravcu priča odvijati i imao sam ključne događaje iz naredna tri nastavka.  Još mnogo toga treba da se ispriča jer je kapija u mojoj glavi širom otvorena. Suzana i njena porodica i prijatelji nisu još razrešili sve misterije, a neke stvari u „Duhovima prošlosti“ su namerno ostale nedorečene. Trenutno aktivno radim na drugom delu i mislim da mogu da vam ovom prilikom otkrijem radni naziv. Drugi deo, gotovo sigurno, zvaće se: „Severna kapija: glasovi u tami“.  Spremite se za još veća iznenađenja.

Razgovor vodio: Predrag Milojević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*