PUTOVANJE PETRA KELEMENA – ROMAN O TRAGEDIJI BALKANA
Ove subote u knjižari “Makart” (9.6.2018. Čumićevo sokače, 19.00 u Beogradu) biće održana promocija romana “Putovanje Petra Kelemena” makedonskog novinara Aleksandra Kukuleva koji je u izdanju Presinga ovih dana izašao iz štampe.
U kratkom interjvuu autor Aleksandar Kukulev odgovara na pitanja koja se odnose na Atentat u Marseju 1934. godine kao i o istorijskim kontekstima na balkanu – tridesetih godina prošlog veka koje su tema ovog romana. Aleksandar Kukulev je novinar i publicista, više od 20 godina se bavi istraživačkim novinarstvom, piše scenarije za film, poeziju i prozu. Ima 47 godina. Živi i radi u Skoplju.
Zašto Marsejski atentat kao inspiracija i zašto danas osamdesetak godina kasnije?
Za istinu i za fakte uvek je pravo vreme. Atentat u Marseju je jedan jako inetersantan događaj, kako za istoriju balkana i balkanskih naroda, tako i za istoriju svetske civilizacije. Imajući u vidu dešavanja na svetskoj političkoj sceni pre i nakon atentata u Marseju, mogu slobodno da tvrdim da svet kojeg poznajemo, nije ušao u rat 1939 godine invazijom Hitlera na Poljsku, nego puno ranije, u oktobru 1934 godine i to atentatom na kralja Aleksandra Karadjordjevića.
Ko je Petar Kelemen ?
Petra Kelemena nema. On ne postoji. To je izmišljeno ime koje je stajalo u pasošu atentatora Velichka Georgieva Kerima ili Vlade Černozemskog – ime po kojem je bio najpoznatiji. Nadimak Černozemski dali su mu drugovi iz VMRO-a (Unutrašnje Makedonske Revolucionarne Organizacije) jer je političke neistomišljenike slao u crnu zemlju – černozemski. Identitet Petar Kelemen je jedan jako tužan identitet. Identitet žrtve! Baš kao njegovi pomagači Hrvati Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić koji su bili direktno involvirani u organizaciju atentata. Da ne budem pogrešno protumacen kao autor koji želi staviti znak jednakosti izmedju dželata i žrtve. Naprotiv! Svaki lik u mojoj knjizi je žrtva na svoj nacin. Kralj Aleksandar definitivno je žrtva jedne velike zavere, pomenuti atentatori su žrtve jedne bezočne manipulacije, laži i ucene. Rodoljublje je jako moćan i blažen osećaj koji je nažalost isto toliko jako ranjiv i pogodan za manipulaciju. O tome ja govorim u mojoj knjizi.
Ko je koga ubio u Marseju 1934?
Veliki i moćni su pucali u svetski mir. Ubili su ga, nažalost. Baš kao što to rade i danas, samo bez pucnjave i detonacije na sve strane.U principu postignuti efekti su isti. Evo kao malu ilustraciju rečenog, spomenuću podatak, da u pištolj “Mauzer” kojim je pucano na Kralja Aleksandra i Ministra Luija Bartua može da stane 12 metaka. Broj žrtava (ubijenih ili ranjenih) prelazi cifru od njih 28. Baš se pucalo tog utorka 9. oktobra 1934. godine u Marseju.
Balkan danas, osamdesetak godina kasnije ?
Prijateljstva su prolazna. Interes je večan. To je slika Balkana u kome danas živimo. Marsejski atentat je jedan od uzroka cije posledice, u raznim oblicima živimo i danas. Ja sam nepopravljivi optimista. Verujem da se problem mogu rešiti upravo tamo gde su nastali. Čak i jedna velika tragedija kao Marsejski atentat mogla bi poslužiti kao polazna tačka buduce saradnje izmedju naroda na Balkanu. Dovoljno bi bilo da se njihovi pretstavnici bar jednom sretnu (ovim povodom) i da pogledaju jedne druge u oči. Ostalo ce biti lakše….
Pročitajte i:
