Hamza Agić: Koračam stazama hrabrih vitezova naše domovine (Takmičenje učenika osnovnih škola Kantona Sarajevo – druga nagrada)

Filed under: nagrađeni radovi,region,Takmičenje osnovnih škola Sarajevo |

Zima je, prava bosanska. Mraz je drveće uvio u srebro i prošarao sarajevske ulice. Igman, u odori izatkanoj pahuljama, nježnim pogledom miluje Sarajevo. U njegovom podnožju prkosna rijeka Bosna suprotstavlja se zimi koja želi da je zarobi ledenim okovima. Otac i ja koračamo utabanim stazama koje se prepliću, krivudaju i skrivaju po igmanskim šumarcima. Odjednom otac stade i pogleda na mezar jednog šehida. Na bijelom mermeru isticala su se zlatna slova dok su se jele izdizale tako visoko kao da žele dohvatiti nebo. Grane su se pod težinom snijega gotovo spustile do zemlje i zagrlile mezar pa je izgledalo kao da ga pokorno čuvaju. I dok smo pomno posmatrali mezar i učili Fatihu vjetar je fijukao i dizao u zrak snijeg sa drveća. Nastavismo hodati, a otac poče da priča o svojim saborcima i o teškim bitkama na ovoj gordoj planini.

Bio je kraj jula te ratne hiljadu devetsto devedeset i treće godine. Ranjeni Igman jedva je odolijevao agresorskim napadima, ali ipak gordo je stajao i nije htio pokleknuti, jer je znao da o njemu ovisi sudbina grada na Miljacki. Sajdo, Muhamed, Saša i moj otac bili su zajedno u rovu. Oni i još  nekoliko stotina Zmajeva od Bosne svojim junačkim srcima branili su  Bosnu i Hercegovinu od mnogo jačeg i do zuba naoružanog neprijatelja. Tih nekoliko dana vodile su se žestoke borbe. Krv naših vitezova natapala je bosansku zemlju iz koje je rasla  velika nada za skorom slobodom. Ginulo se bez ijednog krika, šutke, sa blagim osmijehom. U noći sa 31. jula na 1. august agresor je počeo sa intenzivnim napadima. Ta se noć duboko urezala u očevo sjećanje. I dok su se crni oblaci nadvili nad Sarajevom plačući za poginulim herojima,  Igman je herojski odolijevao žestokim neprijateljskim udarima. Otac se prisjeti Muhameda, jednog od najboljih boraca na Igmanu.  Bio je neustrašiv i pouzdan borac, tako da je i ostalima ulijevao povjerenje. Otac ga izuzetno cijeni i često ga  spominje.

Razgovor nam prekide jedan veoma visok, blago poguren čovjek. Prilazeći nam, smješkao se, dok su mu biserno-bijeli zubi provirivali između tankih usana. Iz guste sijede kose provirivala je poneka crna vlas, dok su mu se u nebesko-plavim očima ogledale vite jele. Nad tim očima nadvile su se tamne guste obrve koje su  davale njegovom licu tvrdi čelični izraz.  To je bio Saša, očev ratni prijatelj. Pozdravio se sa mojim ocem, a mene je blago pomilovao po kosi. Nastavili smo šetati stazom, a ja sam se pretvorio u uho slušajući  razgovor o njihovim ratnim podvizima. Igmansko sunce je svoje sjajne zrake toplo spuštalo na staze slobode hrabrih vitezova po kojima eto i ja ponosno koračam. Iako još mali itekako osjećam miris slobode koju ću nastaviti čuvati svim svojim bićem.

Hamza Agić VIII-2
O.Š. «Aleksa Šantić» Sarajevo

Sarajevo, 26.10.2010.

O autoru: Hamza Agić rođen je 22.5.1996 u Sarajevu. Učenik  je VIII razreda O.Š. „Aleksa Šantić“ u Sarajevu. Njegova dva rada osvojila su nagrade :

1. Iz djedove sehare – 3. mjesto na takmičenju učenika osnovnih škola na nagradnom konkursu na temu “ Danas obilježavamo dan općine Novi Grad Sarajevo“
2. Koračamo stazama hrabrih vitezova naše domovine – 2. mjesto na takmičenju učenika osnovnih škola Kantona Sarajevo u literarnim radovima koje je organizovano povodom obilježavanja 5-tog decembra „Dana 1. Slavne – 111. Viteške brigade Sarajevo“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*